ŽIVOTINJE



Životinje su bića koja postoje ovde kao i mi, i samim tim imaju i neka prava, ali je čovek zaboravio na to. Bez milosti se istrebljuju na svakom koraku, uz razna opravdanja, te zbog ovog te zbog onog.



Kao da nije dovoljno to što je čovek toliko zagadio prirodu na ovoj našoj planeti i time poremetio eko sistem, da svakoga dana izumire bar desetak vrsta, nego ih još dodatno istrebljuje koristeći banalne i deplasirane izgovore. Ne čini to čovek iz stvarne potrebe, već zbog sebičnosti i nebrige za bilo šta osim njega samog.



Osim što je najveći predator na planeti zvanoj Zemlja, čoveka, kako mnogi tvrde krasi intelekt i razum. Pa zašto onda ne upotrebi ta dva ukrasa i ne razmisli da ako sve (uključujući tu i biljke, gljive, insekte, šume, reke, okeane...teško je nabrojati sve što čovek polako ali sigurno uništava) zatruje hemijskim, radioaktivnim i ostalim otpadom, ako poseče sve (ili bar veći deo šuma), i istrebi većinu životinja (zato što mu smetaju ili prosto iz nehata), neće moći ni on da opstane.



Odnos ljudi prema životinjama je poseobno uočljiv u gradovima. Psi lutalice, mačke podrumarke, neki dobri ljudi se sažale pa ih hrane, a većina drugih i ne primećuje da postoje osim kada im zasmetaju. Na našu veliku žalost, primećujemo da ima i neopravdane surovosti prema tim jadnim, napuštenim životinjama. Niko ni ne pomisli da i one imaju osećanja. I njih udarci zabole baš kao i nas. I one vole svoje mladunce, brinu o njima i pate kada ih izgube. Zato upućujemo apel svim ljudima: Ako već ne volite životinje, nemojte biti zli prema njima i nemojte ih maltretirati i ubijati.



Mnoge velike svetske kompanije kontinuirano zagađuju okeane toksičnim otpadima, a time i obale, naftne mrlje su postale svakodnevna pojava. Osim što su mnoge vrste (pa i čovek) ugrožene time, one u slučajevima kada se zateknu u kontaminiranim područjima umiru na veoma ružan način, najčešće u mukama. Ako svaki čovek ne digne glas protiv toga, šta će onda biti?



Klimatske promene nastale opet, samo zbog čovekovog nemara i nebrige, (ozonska rupa se nije stvorila sama), zbog razvoja industrije u celom svetu, ali najviše u SAD, podigle su temperaturu na našoj planeti. Globalno otopljavanje doprinosi da se led na Arktiku ubrzano topi. Beli meda se pita šta će biti sa njim.



Kao što smo vam rekli vrlo često odlazimo u šume, i stalno se susrećemo sa životinjama. Divlji zečevi, fazani, tetrebi, srndaći, poljski miševi, rovčice, razne ptičice kojima ni imena ne znamo, ježevi, ali najčešći slučaj je da se susretnemo sa nekim psom (ne znamo da li je napušten ili je lutalica) koji je raspoložen za druženje. Uglavnom nas prati sve dok ne završimo šetnju, doprati nas do izlaza, lepo se pozdravi i ode. I divlje životinje ne beže od nas nego se polako udalje ili prosto nastave da idu svojim putem. Mi verujemo da je to zato što životinje osećaju da li im od nekoga preti opasnost ili ne. Mi ih volimo i poštujemo pa nemaju razloga da se skrivaju ili da panično beže.



Kao i životinje, i insekti su neophodni u prirodi. Ima ih mnogo, veoma su lepi, neki od njih su i opasni, ali uglavnom svi oni gledaju svoja posla i ne diraju nikoga ko njih ne dira. U svakom slučaju ima razloga zašto postoje, jer svako ima svoju ulogu u prirodi, i neophodna je karika u lancu opstanka. Ako se taj lanac prekine, nismo sigurni kako će se to odraziti na kompletan život na planeti. Nadamo se da ima dovoljno ljudi koji su voljni da se zauzmu za očuvanje prirode, ali i da pokušaju da edukuju one druge kojima ništa od toga nije važno, koji odu u šumu na izlet i iza sebe ostave gomilu đubreta kao da će odmah neka spremačica da dođe i počisti za njima.



Osim što uništava sve u prirodi, ubija radi ubijanja, čovek i gaji životinje ali uglavnom samo da bi ih pojeo. Kako se stoka gaji, šta pri tom proživljava i kako se ubija i šalje na vašu trpezu pročitajte u knjizi " Biti ili ne biti vegetarijanac ".




   

Zar postoji lepša scena nego što su mladunci bilo koje vrste? Tako bezbrižni i umiljati.


 
Svake zime u Srbiji je aktuelna hajka na vukove, koji navodno poklaše svu stoku. Pitam se da li je zaista tako, ili stočari jednostavno neće da nabave pse, da ograde imanja i zatvore stoku preko noći u tor. Lakše je ubiti vuka.



Čovek remeti ravnotežu eko sistema, i isušuje močvare, pregrađuje reke, menja im tokove, uništava šume, uglavnom zbog svojih potreba ne razmišljajući da ti resursi nisu tako lako obnovljivi, a svakako se ne obnavljaju brzinom kojom ih čovek uništava. Iz tog razloga prestaju da postoje prirodna staništa mnogih životinjskih vrsta, koje svakodnevno nestaju. Pande su na putu da uskoro prestanu da postoje, a mnoge vrste žaba možemo videti samo na slikama jer ih više nema u prirodi.



Zar nije lepo kada naučimo decu da vole životinje, da ostvare kontakt sa njima i da im poklanjaju ljubav?



Zašto si ti u toj kanti? Hoću i ja da budem u kanti, samo ne znam kako da se uguram u nju. Hej, pa ti još i spavaš u njoj! Blago tebi.


Vrlo malo predela u našoj zemlji je ostalo nedirnuto, a o čistoći vazduha i vode je iluzorno pričati. Na svu sreću orlovi su počeli da se vraćaju u neke predele .



Ima još mnogo toga što nismo ni spomenuli, mnogo vrsta koje su ugrožene, neke vrste love, druge gaje pa ih na nehumane načine ubijaju, neke su kućni ljubimci, ali i njima je potrebna pažnja i nega. Mi životinje samo volimo, a ne znamo puno toga o njima, zato ćemo se potruditi da obezbedimo saradnju veterinara i odgajivača, tako da naše pisanje o tome ne bude samo prepuno ljubavi nego da bude malo i pouzdanih i proverenih informacija.

 
 
     
 


 
 

Iako je krzno ostatak prethistorijskih vremena kada je štitilo primitivne ljude od smrzavanja, novi modni trendovi potvrđuju kako moda otada nije evoluirala. Ove zime to pokazuju ne samo žene u krznenim bundama na ulicama naših gradova, već i napisi u medijima koji veličaju modu krvavih životinjskih leševa i hladnog ženskog srca.
U Večernjem listu, 3.1.2004., u tekstu Ane Lendvaj pod naslovom 'Krzno grije najbolje', ističe se kako je krzno, prema modnim kritičarima, 'najveći prijatelj ženstvene odjeće'. Naslov članka prilično dobro odražava i stav Vlatke Pokos, inače najbolje odjevene Hrvatice, i sličnih bezobzirnih 'dama', kojima krzno daje 'elegantni štih', jer ga u protivnom ne bi mogle imati. Vjerojatno bez oderanih životinja ne bi uspjele biti ni erotične, izazovne, seksi, ženstvene i u trendu, jer su upravo to atributi koje autorica članka pripisuje nositeljicama krznenih ukrasa.
Večernjakova novinarka ide tako daleko da zagovaratelje umjetnoga krzna smatra jednako licemjernima kao i vegetarijance koji jedu sojine hamburgere, a 'sprejere' krzna naziva agresivnim zagovarateljima samo jedne istine. Dok je promovirala neshvatljivo ubijanje životinja za krzno, je li možda propitala utemeljenost vlastite istine, po kojoj isprazni modni trendovi diktiraju bešćutnost u ime ljepote? Zapitaju li se naše najelegantnije Hrvatice kako žive buduće žrtve njihove taštine i koliko životinjskih života treba samo za jednu bundu? Jesu li ikada vidjele prljave i uske kaveze u kojima svoje živote provode budući modni ukrasi? Bi li i dalje smatrale krzno prijateljem ženske mode, da su imale priliku vidjeti usmrćivanje ispuštanjem koncentriranog zraka u anus, lomljenjem vrata, strujnim udarom od usta do anusa, gušenjem plinom, ubrizgavanjem injekcije u srce ili hvatanjem zamkama u divljini?
U svijetu sve više poznatih osoba, poput Pink, Stelle McCartney, Kim Basinger, Joaquina Phoenixa, Sophie Ellis Bextor, našeg Gorana Višnjića i mnogih drugih, osuđuje nošenje krzna kao barbarstvo, no mi i u ovom slučaju plivamo uzvodno besramno promovirajući krzno kao pojam elegancije i šika! Mediji su odgovorni za iznošenje objektivnih informacija javnosti. Stoga bi prije veličanja životinjskog krzna na 'damskim' tijelima trebali barem jednom posjetiti farmu krzna i vidjeti svu 'ljepotu' mode u njenom nastajanju te se informirati o velikim ekološkim štetama pri proizvodnji i obradi životinjskog krzna.
Prijatelji životinja osuđuju nepotrebno i bezdušno ubijanje životinja u ime mode te pozivaju medije da osude okrutnost nošenja krzna. Kako bi pokazali što misle o tzv. damama, pod čijim se toplim kaputima krije hladno srce, aktivisti Udruge će sljedeći tjedan organizirati akciju u kojoj će pokazati da prava toplina izvire iz nas samih i naših ispravnih stavova i pogleda na život, a ne od ostataka leševa umlaćenih životinja koje nosimo na sebi.

http://www.prijatelji-zivotinja.hr