krvne grupe i ishrana :: Priroda ~ Ljubimci ~ Lepota ~ Zdravlje

Za odbranu ljudskog organizma od svakovrsnih neprijatelja zaduzeni su antigeni, medju tim neprijateljima nalaze se i odredjeni sastojci hrane, jedan od najmocnijih antigena u ljudskom organizmu je onaj koji odredjuje njegovu krvnu grupu, dakle u sustini, vasa krvna grupa odredjuje koje su namirnice vasi naprijatelji a koje prijatelji

Mozda neocekivano, nauka pokazuje da stara narodna izreka "snaga na usta ulazi" sadrzi vise smisla i istine, nego sto na prvi pogled izgleda. U proslom broju smo prikazali evoluciju krvnih grupa i sklop antropolosko-istorijsko-socijalnog okrilja koji je uslovljavao njihov nastanak. Iako je za mnoge i danas jedino bitna prilikom transfuzija, operacija ili porodjaja, krvna grupa ima mnogo siri znacaj - oduvek je bila, i danas je, pokretacka snaga prezivljavanja ljudske rase, razvoja i adaptiranja na nove zivotne uslove. Od Kromanjonca do danas, krvna grupa je bila i ostala kljuc imunog sistema, kontrolor uticaja virusa, bakterija, infekcija, hemikalija, stresova i niza drugih faktora i uslova koji uticu na imuni sistem. U vezi s tim, i bitni faktor naseg probavnog sistema. Krvna grupa je, smatraju naucnici, individualni pecat, mnogo vise nego rasna ili etnicka pripadnost. Svaka krvna grupa sadrzi genetske poruke nasih predaka koje su nam ostale u amanet upravo zapisane u krvi. Covek se i dalje razvija, i u naucnim krugovima se veruje da ce se u buducnosti, kako je to bivalo i ranije, pojaviti nova krvna grupa koje ce svoje "vlasnike" uciniti mnogo otpornijim i prilagodljivijim na nove uslove zivota - od bakterija i virusa koji se razvijaju jednako kao i covek, do klimatskih promena i raspolozive hrane.

Sofisticiranost i vaznost naseg imunog sistema ogleda se u njegovoj sposobnosti da odredi prijatelja i "neprijatelja". Za to su zaduzeni antigeni, koji u svakoj zivoj formi - od virusa do ljudskog organizma - predstavljaju njen hemijski otisak. Jedan od najmocnijih antigena u ljudskom organizmu je onaj koji odredjuje njegovu krvnu grupu, i shodno tom antigenu i krvna grupa nosi slovnu oznaku (krvna grupa A ima antigen A, krvna grupa B - antigen B, AB ima oba antigena, dok krvna grupa O nema antigena). Antigeni stvaraju antitela, i njihova prva duznost je da otkrivaju mikrobioloske i druge "neprijatelje", medju kojima je i - hrana, tacnije odredjeni njeni sastojci. Tu na scenu stupa vaznost probavnog sistema, konkretnije - hemijske reakcije kojom nasa krv reaguje na hranu. U tom klupku se krije teorija o vaznosti ishrane prema odredjenoj krvnoj grupi koju je, pocev od ocevih istrazivanja od pre pedesetak godina, razradio naturopata dr Piter D'Adamo. Veza krvi i hrane se prelama, kako on tvrdi, preko lektina - "opasnog lepka" - koji predstavlja skup obilatih i raznovrsnih proteina koji kroz hranu dolaze u nasu krv. Kada jedemo hranu koja sadrzi proteinske lektine nekompatibilne sa antigenima nase krvne grupe, organizam odmah zapocinje proces aglutinacije kako bi odbacio neprijateljske lektine koji istovremeno traze skroviste i "lepe" se za celije odredjenih organa. Najjednostavnije receno, kroz tu borbu se prelama, na krvnim grupama zasnovana, teorija o blagotvornim i stetnim namirnicama, a dalje i kompletnom nacinu zivota.

Racunajuci da na nasim prostorima ova teorija - i, sto je ne manje vazno, njena prakticna primena - nije dovoljno poznata ovde cemo dati kratak pregled najosnovnijih psiho-fizickih karakteristika (pripadnika) svake krvne grupe i najopstiji prikaz korisnih i stetnih namirnica za svaku krvnu grupu, odnosno opste preporuke za ishranu kojim se moze poboljsati imuni sistem, optimizirati metabolizam i opsta zdravstena kondicija. Sve namirnice koje nisu uvrstene u jednu od ove dve kategorije spadaju, po klasifikaciji D'Adama, u "neutralne", i samim tim nemaju nikakvog zdravstvenih implikacija. Primera radi, pilece meso koja sadrzi izuzetno stetne lektine za odredjene krvne grupe, moze uvek biti zamenjeno "neutralnom" curetinom ili nekom drugom vrstom mesa koja nije na listi stetnih. No, pre konkretnih preporuka, jos dve napomene: Prvo, osim vina i piva, koji mogu biti i korisni i neutralni i stetni (kako za koga, tj. kako za koju krvnu grupu), zestoka alkoholna pica spadaju u stetna za svaku krvnu grupu. I drugo, D'Adamo savetuje da svako ko se odluci da prati njegove preporuke, ako to podrazumeva drasticne promene u ishrani, ne pravi nagle prelaze, vec da postepeno pocne vecim unosenjem korisnih a izbegavanjem jedne po jedne namirnice sa liste stetnih. U svakom slucaju, puni zdravstveni efekti se mogu ocekivati i vec za desetak dana, ali tek posle kompletnog i striktnog pridrzavanja preporuka.

Voce, pune energije - Tip O

Tip O, najstariji i danas najrasprostranjeniji u svetu, pracen je instinktom da prezivi, da osvaja pozicije, da slabije ostavlja iza sebe. Ljudi ovog tipa su skloni da budu vodje, ekstrovertni, fokusirani su i puni energije. Ali, posto su izuzetno podlozni stresu, te osobine se izvitoperuju. Predodredjeni su da budu snazni i izdrzljivi, ali zbog nepravilnog nacina zivota i ishrane vrlo cesto, usled posledicno losih metabolickih procesa, trpe posledice koje se uglavnm ogledaju u poremecenom radu stitne zlezde, edemu, gojenju. Predisponirani su protiv vecine kancerogenih oboljenja, ali cesto pate od upala, artritisa i alergija (narocito respiratornih). Tendencija ka stresu i visok nivo adrenalina povlace za sobom prekomerno emotivnu reakciju (obicno ljutnju, pa i agresiju), vrlo ceste promene ponasanja. Kada nije u harmoniji sa prirodnim karakteristikama svoje krvne grupe, tip O je sklon depresiji (raste s godinama), srcanim oboljenjima, ciru ili gastritisu (na sta dodatno utice i izuzetno povisena stomacna kiselina tipicna za O, kao i visok nivo enzimnih crevnih alkalnih fosfata). Metabolicki, tip O ima nizak nivo zgrusavanja krvi (duze krvari) sto obicno stiti od dijabetesa, i dizajniran je za dobru preradu kalorija. Za psiho-fizicki balans, tipu O se preporucuje izbegavanje impulsivnosti (boljom organizacijom na krace i duze staze), postepene promene, uredni i obroci za stolom, redovne fizicke vezbe (vise nego i za jednu drugu grupu), od aerobika, dizanja tegova, trcanja, voznje bicikla, sportova ful-kontakta, i to najmanje 3-4 puta nedeljno. S obzirom da je tip O sklon stimulansima - kafi, alkoholu, cigaretama, narkoticima i slaktisima - a svi su steteni za ovaj tip, vezbe se preporucuju kao najbolja odbrane od tih slabosti.

Ishrana je zasnovana na visokoj kolicini proteina, i biljnog i zivotinjskog porekla. Meso pripremati srednje ili poluzivo, ukljuciti redovne porcije uljem bogate ribe iz hladnih voda. Konzumirati vrlo retko mlecne proizvode, teski su za varenje za ovu krvnu grupu. Deca tipa O bi trebalo kao dodatak da unose B-12 vitamin, da jedu vise mesa, pecurki, dzigerice, pasulja.

Nepripremljen za 21. vek - Tip A

Genetski, nije najbolje opremljen za 21, stresni vek. Po prirodi, rec je o coveku kome odgovara dobro struktuiran, ritmican, harmonican zivot u pozitivnom okruzenju. Otud ovaj tip mnogo teze podnosi stres od prethodnog, sto se uz ostale fizioloske karakteristike - a pre svega hormonsku senzibilnost, prirodno povecani nivo kortizola (koji se dodatno lako uvecava u uslovima stresa), nizak nivo stomacne kiseline i nedostatak crevnih alkalnih fosfataza - ogleda u poremecajima sna (sve vise s godinama, zbog cega se preporucuje uzimanje dodatnog vitamina B-12), povecanoj anksioznosti, slabljenju imunog sistema, porastu holesterola, gubljenju misicne mase i gomilanju masnoca u telu. Culo mirisa slabi posle 60. godine, nekad dramaticno, sto je povezano i sa culom ukusa, a oba dovode do smanjene potrebe za jelom narocito u poznijem zivotnom dobu sto je za ovaj tip prilicno opasno. Evoluirala u doba kada je prvobitni covek, usled nedostatka primarne hrane - mesa, krenuo iz Afrike ka Evropi i Aziji i privikavao se na nove klimatske uslove i novu raspolozivu hranu, krvna grupa A je obelezena probavnim sistemom koji ima teskoca s varenjem i metaboliziranjem zivotinjskih proteina i masnoca, ali izuzetno dobrom "upotrebom" svih sastojaka iz karbohidrata.

To tip A stiti od cira, na primer, ali povecava rizike od zucnog kamenja, stomacnog kancera, srcanih oboljenja, osteroporoze. Vise nego i za jedan drugi, za tip A je bitno da uspostavi odredjeni dnevni ritam, da ranije leze i spava najmanje osam sati dnevno, da po budjenju ne ostaje u krevetu, da ne preskace obroke, da mu glavni obrok bude dorucak i da tada unese vecinu dnevno potrebnih proteina, da dobro zvace hranu i da ne jede kada je, ili zato sto je nervozan. Preporucuje se ograniceno unosenje secera, kafeina i alkohola, jer povecavaju stres (zato se, iako kafa ima blagotvoran efekat, ne preporucuje vise od jedne soljice na svakih sest sati) i usporavaju metabolizam. Tip A bi, takodje, morao posebno da vodi racuna o kombinovanju hrane, tacnije da ne unosi u istom obroku proteine i skrob. Psiholoski, tip A ne funkcionise najbolje u vecim grupama (izaziva stres), sklon je internalizaciji emocija, tako da bi jos od detinjstva trebalo praktikovati komunkaciju. Boravak u prirodi, relaksirajuca muzika i aroma-terapije su odlicni stimulansi za tip A. Sto se tice fizickih aktivnosti, mada je cesto sklon preterivanju, tip A bi trebalo da smanji njihov intenzitet, narocito ako se bavi sportovima ili vezbama koje zahtevaju veliki napor. Najcesci znaci preterane fizicke aktivnosti su: hladni dlanovi, izrazit umor sat ili dva posle napora, ili laka vrtoglavica. Hatha-joga se smatra najblagotvornijom aktivnoscu za ovaj tip.

Prilagodljiv - TIP B

Ovaj tip nosi potencijal za izuzetnu prilagodljivost i sposobnost da se krece u svim pravcima i razvija se s promenama. Kreativnost i resavanje komplikovanih problema su osnovne mentalno-emotivne karakteristike ovog tipa. Antropoloski gledano, lako je uocljivo kako i koliko je ta prilagodljivost "izrodila" krvnu grupu B ciji je osnovni zadatak bio da uspostavi ravnotezu izmedju dva prethodna, potpuno suprotstavljena tipa. Osnovni zdravstveni izazovi za ovaj tip su tendencija da proizvodi visi od normalnog nivoa kortizola u stresnim situacijama (sto u poznijim godinama nosi povecani rizik od Alchajmerove bolesti ili senilnosti, a kod dece od autizma), izrazitu osetljivost na B-lektine u odredjenoj hrani (narocito piletina, kukuruz i kikiriki) sto rezultira upalama, izvesnoj sklonosti da "zakaci" sporo napredujuce viruse poput onih koji izazivaju multipleks sklerozu ili lupus, i podloznosti autoimunim oboljenjima. U slucaju tipa B, etnicke i rasne razlike u izvesnom stepenu mogu imati odredjenog uticaja. Generalno, po nalazima D'Adama, zdrava osoba krvne gurpe B koja zivi u skladu sa svojim potrebama, fizicki i mentalno je najuravnotezenija u odnosu na sve ostale krvne grupe. Osim sklonosti ka povecanom kortizolu (posledice kao i kod tipa A) i posledicne opasnosti od smanjenog imuniteta, tip B ako je izbacen iz koloseka nekada preterano emotivno reaguje na stres, sto se ogleda u letargiji i nedostatku motivacije, a nosi povecan rizik od hronicnih virusnih infekcija, hronicnih simptoma umora i esktremno visokog ili niskog krvnog pritiska.

Zahvaljujuchi relativno dobrim enzimima stomacnih alkalnih fosfataza, tip B lako "razbija" masnoce, sto ga, ako su i metabolicki procesi uravnotezeni, dodatno stiti od srcanih oboljenja i dijabetesa i jaca njegovu kostanu gradju. Metabolicka ravnoteza tipa B je, medjutim, pod velikim uticajem lektina, sto, ukoliko nije pod kontrolom, povecava rizike od hipoglikemije i gojaznosti, a s godinama utice i na smanjenje libida. Imuni sistem je posebna briga, jer mnoge bakterije imaju antigene tipa B, tako da su jaki gripovi, gastroeteritisi, sinusne i infekcije urinarnog trakta ceste prilikom pada imuniteta. Uravnotezeni i zdrav tip B znaci izbegavanje lektin-stetne hrane, smanjenje karbohidrata u ishrani, nepreskakanje obroka, vezbe istezanja, meditacija i vizuelizacija kao glavne i neverovatno produktivne tehnike smanjenja stresa za ovaj tip. Plivanje, planinarenje, voznja bicikla i Taj-Ci vezbe se smatraju najpodesnijim za grupu B, jer zahtevaju ili potpunu relaksaciju ili koncentraciju. Umor se kod tipa B leci unosenjem proteina. Vitamini C i B (naroctio B-1 i B-6) i cink su preporucljivi dodaci ishrani.

Ne voli pravila - Tip AB

Ova, najmladja krvna grupa postoji, kako se veruje, svega oko hiljadu godina i zastupljena je u dva do pet odsto svetske populacije. Smatra se "prelaznom", i vise rezultatom "ukrstanja" dve prethodne krvne grupe (i stilova zivota), a ne direktnim odgovorom na novonastale klimatske ili ostale uslove. Tip AB ima kvalitete kameleona - u zavisnosti od situacije moze da usvoji karakteristike A ili B tipa. Od domanacije jednog ili drugog zavisi i pojedinacna slika vlasnika ove krvne grupe. Zanimljivo je da hormonski profil ovog tipa najvise ima slicnosti sa tipom O, probavni sistem je nalik tipu A, sto znaci manjak zeludacne kiseline, mada je potreba za proteinima zivotinjskog porekla slicnija tipu B. U najkracem, tip AB bi trebalo da izbegava sve sto vazi za tip A ili tip B. Izmesanost uticaja prethodnih krvnih grupa u tipu AB rezultira i izvesnom dozom "zbunjenosti" ili ekstremnih ponasanja. U najboljem izdanju, intuitivan i spiritualan, ovaj tip ima problem istovremene potrebe da bude izuzetno i socijalan i usamljen, tako da se i preporucuje dnevno "praktikovanje" i trenutaka samoce i relaksacije i aktivnog ucesca u grupama, po mogucstvu onima koje "imaju smisla i znacaja" za osobe AB tipa, i koje nisu po prirodi kompetitivne.

Takva podeljenost nosi opasnosti od bipolarnih manifestacija, depresije, srcanih oboljenja, Parkinsonove bolesti i povisenog krvnog pritiska. Isto tako, ovaj tip ima potrebu i za vrlo intenzivnim i za opustajucim vezbama, tako da je najbolje da ih kombinuje. Bitno je, koliko za decu toliko i za starije, da osobe sa ovom krvnom grupom ne budu izlozene restriktivnom okruzenju ili strogim pravilima. Deci, recimo, treba omoguciti da sama biraju svoju odecu, bez obzira da li se iskusnijem oku ne dopadaju kombinacije koje dete napravi.

Zbog niskog nivoa stomacne kiseline, ima problem sa varenjem proteina, blokiranjem digestivnih enzima, sklonost ka razvoju bakterija u stomaku, sto povecava rizik od zucnih problema, stomacnog kancera, zutice i trovanja (hranom). Teze razlaze masnoce pa se savetuje oprez od koronarnih bolesti, cerebralne tromboze, povisenog pritiska. Zbog nesposobnosti da proizvodi anti-A i anti-B tela, podlozniji je kancerogenim oboljenjima nego ijedna druga krvna grupa, mnogim infekcijama (narocito respiratornim i usnim). Dorucak sa povecanom dozom proteina je kralj obroka za ovaj tip, pogotovo ako hoce da izgubi na kilazi. Glavni izvori proteina za AB su riba i morski proizvodi, a nikako crveno meso. Manji i cesci obroci nisu preporucljivi ovom tipu zbog neadekvante kolicine stomacne kiseline i pepticnih enzima (sto se dodatno smanjuje s godinama), ali su redovna tri obroka neophodna za opstu metabolicku, digestivnu i ravnotezu imunog sistema.

Ishrana za krvnu grupu O

Meso i riba: (4 do 6 puta nedeljno za muskarce, 2-5 puta za zene i decu)
izuzetno korisno: govedina, teletina, jagnjetina, ovcetina, srnetina, dzigerica, pastrmka, bakalar, oslic, skusa, sardine, smudj, losos, stuka, list, grgec, sabljarka.
izbegavati: svinjetinu, slaninu, sunku, guscetinu, kavijar, dimljeni losos, haringu, barakudu.
Mleko, mlecni proizvodi i jaja
nista nije posebno korisno, ali su feta, puter, mladi beli sirevi, kozji sir i sojini substituti neutralni, i preporucuje se ne vise od jednog jajeta nedeljno, kao i vrlo male kolicine sira.
izbegavati: jogurt, teske zute sireve, ementaler, gaudu, bri, kamamber, krem-sireve, parmezan, punomasno mleko, sladoled.
Povrce (3 do 5 puta nedeljno sirovo i isto toliko kuvano)
izuzetno korisno: articoke, cvekla, keleraba, praziluk, kelj, spanac, crvena paprika, crni luk, zelena salata (i ostalo zeleno lisce), brokoli, ren, beli luk, persun, bela zelen, bundeva, beli krompir.
izbegavati: socivo, avokado, kupus, karfiol, kukuruz, plavi patlidzan, pecurke, masline, crveni krompir.
Voce (3 do 4 puta nedeljno)
izuzetno korisno: sveze i suve smokve i sljive, i (narocito sok) ananas i crvene tresnje.
izbegavati: kupine, dinje (kantalupe), pomorandze, jagode, kokos.
Brasno, cerealije, semenke
nisu od narocite nutricionisticke vrednosti za ovu grupu, osim oraha i semenki od bundeve.
izbegavati: kukuruzne pahuljice i kase, griz, hleb od celog zrna, kikiriki, pistace, mak.
Zacini
izuzetno korisno: persun, kari, rogac, turmerik.
izbegavati: cimet, morsko orasce, mleveni biber, vaniline ekstrate, sve vrste sirceta, kecap, majonez, tursiju.
Cajevi i pica
izuzetno blagotvorno: cajevi od nevena, nane, lipe, dzindzera, persuna; celcer.
izbegavati: kafu, koka-kolu i ostala gazirana pica, crne cajeve.

Ishrana za krvnu grupu A

Meso i riba (jednom nedeljno)
izuzetno korisno: saran, smudj, bakalar, skusa, stuka (nista od mesa).
izbegavati: svo meso i preradjevine osim neutralnih piletine i curetine, kao i ribu i morske plodove osim onih koji su blagotvorni ili neutralni poput tunjevine, stuke, ili jesetre.
Mleko, mlecni proizvodi, jaja (ne vise od jednom nedeljno)
nista nije posebno blagotvorno, kao i kod tipa O, dok su mladi beli sirevi, feta, kefir i vocni jogurt neutralni.
izbegavati: masne, zute, stare i prevrele sireve, krem sireve, punomasno mleko, puter, sladoled.
Povrce (2 do 5 puta, sirovo i bareno)
izuzetno korisno: sargarepa, bela zelen, spanac, beli i crni luk, praziluk, zelena salata i lisnato povrce, socivo, brokoli, cvekla, ren, keleraba, kelj, maslacak, perssun, repa.
izbegavati: kupus, paradajz, zrnasto povrce, plavi patlidzan, pecurke, masline, ljute papricice, crvenu i zutu papriku, crveni i beli krompir.
Voce (3 do 4 puta nedeljno)
izuzetno korisno: kajsije, kupine, borovnice, tresnje, ribizle, limun, grejpfrut, ananas, sveze i suve sljive, smokve.
izbegavati: banane, dinje, pomorandze, mango, kokos
(izuzetno preporucljivi sokovi od kajsija, sargarepe, celera, tresanja, grejpfruta, ananasa, i limunada).
Brasno, cerealije, semenke
izuzetno korisno: kikiriki, semenke od bundeve, zobene pahuljice, hleb od soje, pirincana peciva.
izbegavati: belo brasno, pistace, obogacen hleb, vestacke paste i prelive.
Zacini
izuzetno korisno: beli luk, dzindzer, meso, soja sos, senf.
izbegavati: biber, alevu i mlevenu papriku, kapar, sve vrste sirceta, ulje od suncokreta...
Cajevi i pica
izuzetno blagotvorno: kamilica, kafa, zeleni caj, crveno vino.
izbegavati: pivo, koka-kolu i ostala gazirana pica, crne cajeve.

Ishrana za krvnu grupu B

Meso i riba izuzetno korisno: jagnjetina, ovcetina, zecetina, srnetina, pastmrka, iverak, oslic, skusa, smudj, stuka, sardine, bakalar, kavijar.
izbegavati: piletinu, pacetinu, guscetinu, svinjetinu, sunku, slaninu, rakove, dimljenog lososa, kamenice, jastoga, skampe, puzeve.
Mleko, mlecni proizvodi i jaja (3 do 5 puta nedeljno)
izuzetno korisno: mladi beli sirevi, feta, kozji sirevi, jogurt (obican i vocni), blagi zuti sirevi, obrano mleko, kozje mleko, jaja.
izbegavati: sladoled i fabricki zuti masni sir.
Povrce (3 do 5 nedeljno, sirovo i bareno)
izuzetno korisno: kupus, kelj, sargarepa, bela zelen, karfiol, paprika, persun, krompir, pecurke, cvekla, brokoli, plavi patlidzan.
izbegavati: paradajz, kukuruz, masline, socivo, articoke, bundevu.
Voce (3 do 4 puta)
izuzetno korisno: banane, ribizle, grozdje, ananas, sljive, papaja (svi sokovi od ovog voca).

izbegavati: nar, kruske, urme, kokos.
Brasno, cerealije, semenke
izuzetno korisno: zobene pahuljice, proso, pirincana peciva.
izbegavati: prakticno svo semenje osim oraha i makadamije (narocito susam, suncokret, bundevu, kikiriki i pistace), razeno brasno, psenicno brasno (celo zrno, griz, kukuruzne pahuljice i kase, Wasa-keks.

Zacini:
izuzetno korisno: ren, persun, kari, dzindzer, maslinovo ulje.
izbegavati: kecap, biber, ekstrate od badema, cimet, zelatin.

Cajevi i pica
izuzetno blagotvorno: nana, zalfija, zeleni caj, dzindzer, persun, sladic, zinsen.
izbegavati: lipu, senu, hmelj, alou, selcer, koka-kolu i ostala gazirana pica.

Ishrana za krvnu grupu AB

Meso i riba (1 do 3 puta nedeljeno)
izuzetno korisno: curetina, jagnjetina, zecetina, ovcetina, tunjevina, oslic, smudj, skusa, stuka, pastrmka, sardine, puzevi, jesetra.
izbegavati: piletinu, govedinu, teletinu, svinjetinu, srnetinu, pacetinu, guscetinu, sunku, preradjevine, barakudu, jastoga, skampe, dimljenog lososa, oktopoda, kamenice, zabe, jegulju.

Mleko i mlecni proizvodi, jaja (3 do 4 puta nedeljno)
izuzetno korisno: jaja, jogurt, kefir, pavlaka (sa manje masnoce), kozje mleko, feta, kozji sir, mladi beli sirevi.
izbegavati: punomasno mleko, puter, zute jako masne i topljene sireve, sladoled, parmezan.

Povrce (3 do 5 puta)
izuzetno korisno: sargarepa, bela zelen, celer, karfiol, spanac, kelj, plavi patlidzan, brokoli, krastavac, beli luk, crni luk, zeleno socivo, sojine mahune, krompir.
izbegavati: papriku, kukuruz, articoke, avokado, rotkvice, masline,
(dobro da piju sto vise sokova od sargarepe, celera, kupusa, tresanja i grozdja).

Voce (3 do 4 puta nedeljno)
izuzetno korisno: tresnje, ribizle, grozdje, grejpfrut, sljive, kivi, limun, sveze i suve smokve.
izbegavati: banane, pomorandze, kruske, nar, kokos, urme, mango.
Brasno, cerealije, semenke
izuzetno korisno: orasi, kikiriki, kesten, proso, zobene pahuljice, pirincane pahuljice, sve vrste pirinca, sto odsto razrni hleb, razeno, pirincano i zobeno brasno.
izbegavati: jecam, kukuruzno brasno, kukuruzne pahuljice i kase, mak, semenje od bundeve, susam, suncokret, (puter od susama).

Zacini

izuzetno korisno: beli luk, ren, persun, kari, maslinovo i orahovo ulje.
izbegavati: kecap, biber, belo sirce, kaper, zelatin, ekstrat badema, suncokretovo ulje.

Cajevi i pica

izuzetno blagotvorno: kamilica, zeleni caj, lisce jagode, dzindzer, zinsen, kafa.
izbegavati: destilisana alkoholna pica, koka-kole i gazirano, crne cajeve