Bez obzira na to da li se bojite igle ili vađenja krvi, odlazak u laboratoriju ipak je neophodan pri gotovo svakoj dijagnostici bolesti. Analize krvi jasno ukazuju na to da li je organizam zdrav, postoje li upalni procesi, neka bolest...
Da se ne biste pitali šta predstavljaju nerazumljive skraćenice pored brojki na papiru koji vam je dao laborant, savetujemo vam da pažljivo pročitate ovaj tekst i naučite koje su referentne vrednosti kompletne krvne slike i leukocitarne formule (ona pokazuje broj leukocita - važnih ćelija u odbrani organizma od bolesti).

Kompletna krvna slika

Kompletna krvna slika je osnovna laboratorijska analiza krvi koja se radi zbog procene opšteg zdravstvenog stanja i otkrivanja različitih poremećaja poput anemija, infekcija, virusnih oboljenja, stanja uhranjenosti organizma i izloženosti otrovnim materijama. Ovom analizom krvi dobija se uvid u broj i kvalitet eritrocita, trombocita i leukocita.

ERITROCITI (Er)
Crvena krvna zrnca su krvne ćelije koje sadrže hemoglobin i učestvuju u prenosu kiseonika i ugljen-dioksida u organizmu.

Referentne vrednosti:
M 4,5-6,3 x 10 na 12/l
Ž 4,2-5,4 x 10 na 12/l

Povećan broj: dehidratacija, policitemija (retko oboljenje)
Smanjen broj: jedan od pokazatelja anemije zajedno sa hematokritom, hemoglobinom i eritrocitnim konstantama


LEUKOCITI (Le)
Bela krvna zrnca stvaraju se u koštanoj srži i imaju ulogu u zaštiti organizma od infekcije, pri čemu svaka određena populacija leukocita (ima ih 5) ima posebnu funkciju, što se vidi u leukocitarnoj formuli koja se radi nezavisno od krvne slike, a preporučuje se kao obavezna dopuna koja upotpunjava sliku o stanju organizma.
Referentne vrednosti: 4-10 x 10 na 9/l

Povećan broj: bakterijska infekcija
Smanjen broj: leukocitoza, virusno oboljenje, kod hemoterapije, primene nekih lekova
 

HEMOGLOBIN (Hb)
Hemoglobin je sastojak eritrocita i predstavlja proteinski kompleks koji prenosi kiseonik iz pluća u tkiva i ugljen-dioksid iz tkiva natrag u pluća.

Referentne vrednosti:
M 140-180 g/l
Ž 120-160 g /l
Smanjen broj: anemija (gleda se sa eritrocitima i hemoglobinom i gvožđem)
 

HEMATOKRIT (Htc)
Hematokrit predstavlja volumen eritrocita u jedinici pune krvi.
Referentne vrednosti:
M 0,40-0,50 L/l
Ž 0,35-0,48 L/l

Povećan broj: policitemija rubra vera (retka bolest čiji je uzrok nepoznat javlja se kod starijih osoba)
Smanjen broj: dehidratacija, anemija

 
TROMBOCITI (Tr)
Trombociti su krvne pločice koje imaju ulogu u hemostazi i zgrušavanju krvi.
Referentne vrednosti: 150-400 x 10 na 9/l

Povećan broj: tromboza (spontano zgrušavanje krvi)
Smanjen broj: autoimuna oboljenja, spontana tačkasta krvarenja, kod primene citostatika, posle transfuzije krvi


ERITROCITNE KONSTANTE

U okviru kompletne krvne slike rade se i takozvane eritocitne konstante koje daju informaciju o kvalitetu eritrocita.

MCV (mean cell volume) - veličina eritrocita
MCH (mean cell hemoglobin) - prosečna količina hemoglobina u eritrocitu
MCHC (mean cell hemoglobin concentration) - prosečna koncentracija hemoglobina u eritrocitu
RDW (red cell distribution width) - raspodela eritrocita po volumenu

 
TROMBOCITNE KONSTANTE
Trombocitne konstante daju informaciju o morfološkim osobinama trombocita, o njihovom volumenu, veličini.
MPV (mean platelet volume) - raspodela trombocita po volumenu
PDW (platelet distribution width) - prosečni volumen trombocita


SEDIMENTACIJA (SE)
Sedimantecija eritrocita ne ulazi direktno u sastav KKS, ali se preporučuje i uglavnom obavlja pri hematološkim pretragama jer ukazuje na moguće postojanje bolesti i prati se pri svim oboljenjima. Ova vrednost predstavlje brzinu kojom se eritrociti talože na dno uspravno postavljene epruvete. Normalna brzina SE isključuje postojanje bolesti, dok je ubrzana indikator za dalja ispitivanja.
Referentne vrednosti:
M (20-50 god.) 3-13 mm/h
M (više od 50 god.) 2-23 mm/h
Ž ( 20-50 god.) 4-24 mm/h
Ž (više od 50 god) 5-28 mm/h
Povećanje: u slučaju postojanja infekcije


Leukocitarna formula

Leukocitarna formula, odnosno diferencijalna krvna slika podrazumeva broj pojedinačnih grupa, tj. ćelija leukocita. Za dobru laboratorijsku analizu neophodno je uraditi i leukocitarnu formulu zajedno sa krvnom slikom. Postoje tri glavne vrste leukocita: granulociti (neutrofilni, bazofilni i eozinofilni), monociti i limfociti.

Neutrofilni granulociti
Neutrofilni granulociti zajedno sa monocitima čine osnovu odbrambenog sastava u organizmu.
Referentne vrednosti: 40 - 75%
Povećan broj (neutrofilija): bakterijske infekcije, traume, opekotine, upale, infarkt. Značajno su povišeni kod leukemije i proširenih malignih bolesti.
Smanjen broj (neutropenija): virusne infekcije, bruceloza, tuberkuloza, reumatoidni artritis, poremećaji koštane srži, manjak vitamina B12.


Limfociti
Limfociti proizvode antitela i učestvuju u odbrani od virusa.
Referentne vrednosti: 20-45%
Povećan broj (limfocitoza): virusne infekcije (Epstein barr virus, citomegalovirus, rubeola), toksoplazmoza, bruceloza.
Smanjen broj (limfopenija): kod lečenja kortikosteroidima, infiltracija koštane srži, AIDS, kod primenjivanja radioterapije i hemoterapije.


Eozinofilni granulociti
Eozinofilni granulociti učestvuju u odbrani od alergijskih agenasa i parazitarnih infekcija.
Referentne vrednosti: 2-4%
Povećan broj (eozinofilija): astma, alergije, urtikarija, ekcemi, zračenje, kod oporavka od infekcije. Eozinofilija-mijalgija je sindrom koji se sastoji od bolova u mišićima i zglobovima, povišene temperature, osipa po koži, oticanja ruku i intenzivne eozinofilije.


Monociti
Monociti su najkrupnije ćelije krvi i glavna funkcija im je fagocitoza (deluju kao "usisivači" izumrlih ćelija)
Referentne vrednosti: 2-10%
Povećan broj (monocitoza): akutne i hronične infekcije, maligne bolesti.


Bazofilni granulociti
Bazofilni granulociti su najmanje zastupljena populacija leukocita i učestvuju u alergijskom odgovoru organizma.
Referentne vrednosti: 0-1%
Povećan broj (bazofilija): virusne infekcije, urtikarija, miksedemi, nakon hemolize i odstranjenja slezine.

Referentne vrednosti se odnose na odrasle osobe.


Izvor: Lepota i Zdravlje

Loša krvna slika - uzroci i lečenje

Malokrvnost se ogleda u opadanju broja zdravih crvenih krvnih zrnaca, što može da izazove ozbiljne zdravstvene probleme.



Anemija se ponekad teško otkriva jer su rani simptomi veoma blagi i lako se mogu pomešati sa simptomima drugih oboljenja, zato je važno pregledati krvnu sliku na vreme.


Anemija nije bolest, već stanje koje ukazuje na postojanje nekog oboljenja ili poremećaja u ishrani.

Krv se sastoji od tri tipa ćelija, crvenih krvnih zrnaca - eritrocita, belih krvnih zrnaca - leukocita i krvnih pločica - trombocita, koje cirkulišu našim krvotokom.

Eritrociti sadrže crveni i gvožđem bogati protein hemoglobin, koji prenosi kiseonik iz pluća do svih mišića i organa našeg organizma. Anemija je nedostatak crvenih krvnih zrnaca. U tom slučaju, mali broj eritrocita sadrži manje hemoglobina, zbog čega je dostava kiseonika u mozak, srce i mišiće, smanjena. Kada ste anemični, osećate mentalnu i fizičku slabost. Pošto je broj eritrocita smanjen, srce radi brže u pokušaju da većim proticanjem krvi nadoknadi manjak kiseonika u krvi siromašnoj eritrocitima.

Uzroci i simptomi anemije

Uzroci malokrvnosti mogu biti gubitak krvi usled oboljenja bubrega, zglobova, krvotvornih organa... neželjenog dejstva lekova, neadekvatna ishrana i nedostaci vitamina i gvožđa. Anemija se ponekad teško otkriva jer su rani simptomi veoma blagi. Zbog toga se lako zamenjuje tegobama koje se viđaju u drugim bolestima ili nakon korišćenja nekih lekova.

Ona može da smanji životnu energiju. Simptomi su umor, pospanost, slabost, vrtoglavica, bledilo kože i sluzokože usana, desni, konjunktiva, noktiju i dlanova, ubrzan srčani rad, osećaj hladnoće naročito ekstremiteta, tuga i depresija, smanjenje seksualnih funkcija i poremećaji sna i smanjenje apetita. Kako se simptomi lako mogu zameniti simptomima koji se javljaju u drugim oboljenjima, važno je pregledati krvnu sliku.

Ishrana za anemične osobe

Najbolji izvor gvožđa su crveno meso, plava riba, žumance, zeleno povrće, mahunarke, orasi, sušeno voće i pahuljice, obogaćena testenina, kao i iznutrice - džigerica, jetra i bubrezi. Veoma je važno da se ove namirnice kombinuju sa hranom koja pospešuje apsorpciju gvožđa. Preporučljivo je da se uz obroke od mesa i povrća pije sok, dok kombinovanje mesa ili povrća sa žitaricama ili mlekom treba izbegavati.

Lečenje

Promena načina ishrane ili terapija preparatima gvožđa može poboljšati krvnu sliku. Ako vam je lekar prepisao gvožđe, uzimajte ga s hranom kako biste sprečili moguće mučnine. Izbegavajte da pijete gvožđe s mlekom jer kalcijum sprečava njegovu apsorpciju. Popijte ga sa sokom bogatim vitaminom C, lakše će se apsorbovati. Gvožđe može izazvati zatvor ili dijareju, pa bi bilo najbolje da se posavetujete s lekarom pre nego što počnete da ga uzimate. Da bi se krvna slika popravila, potrebno je oko šest nedelja. Ukoliko se anemija ne leči na vreme, teško stanje organizma može dovesti do potrebe za transfuzijom krvi. Osim toga, niske vrednosti eritrocita mogu dovesti do dodatnih zdravstvenih problema. Anemija može dovesti do preopterećenja vašeg srca i pojave srčanih tegoba, u pokušaju da popravi dopremanje kiseonika u tkiva iz krvi siromašne eritrocitima.

StilMagazin

Krvna slika ogledalo zdravlja

Dovoljna je samo jedna kap krvi da bi se utvrdilo da li je neka osoba obolela od tumora, čira na želucu, angine, infekcije… Krvna slika je, kako kažu stručnjaci, ogledalo našeg zdravlja. Zato upozoravaju građane da ne izbegavaju analize. Primera radi, povećan broj trombocita, koji učestvuju u zaustavljanju krvarenja, može da ukaže na rizik od pojave ugruška, odnosno tromba, dok je smanjeni broj leukocita (belih krvnih zrnca) najčešći znak virusne infekcije.

Laboratorijske analize neophodne su da bi se postavila ispravna dijagnoza, a pacijent usmerio na adekvatno lečenje. Uzimanje krvi traje veoma kratko i mnogi smatraju da je potpuno bezbolno. Za većinu laboratorijskih analiza ne prethodi nikakva specijalna priprema. Ipak, da bi se dobili što verodostojni rezultati pre davanja krvi savetuje se uzdržavanje od jela dvanaest sati.
- Svi pomaci parametara pokazuju da nešto nije u redu. Od analiza obavezno se radi krv i mokraća. Iz toga se može videti stanje bubrega, pankreasa, jetre, koštane srži - objašnjava dr Dragoslava Mišetić iz Doma zdravlja „Dr Milutin Ivković” Palilula.
Kada je reč o laboratorijskom ispitivanju krvi, ono podrazumeva dve vrste analiza, nastavlja doktorka. Jedne su usmerene ka ispitivanju vrste, broja, odnosa i izgleda ćelijskih elemenata krvi, poznatije kao krvna slika, i drugih, kojima se proverava biohemijski sastav krvi i na osnovu toga ustanovljava se rad ili stanje pojedinih organa i tkiva.
Te analize počinju uzimanjem krvi, najčešće iz jagodice prsta ili vene na ruci. U uzorku se zatim testiraju različiti sastojci, zavisno od toga šta lekar želi da proveri. Najčešće je to broj crvenih ili belih krvnih zrnaca i koliki je njihov odnos.
Masnoća u krvi proverava se analizom HDL (dobar holesterol), LDL (loš holesterol), trigliceridi.
- Dijagnostički značaj imaju snižene vrednosti HDL. U tom slučaju postoji povećan rizik od nastanka srčanih oboljenja. Što su više vrednosti ovog holesterola, to je bolje jer on čisti krvne sudove. Povišene vrednosti lošeg holesterola obično su povezane sa nepravilnom ishranom i stresom. I tada se povećava rizik za nastanak kardiovaskularnih bolesti, a pre svega arterioskleroze - ističe dr Mišetić.
Kako jetra funkcioniše i kakvo je njeno stanje pokazuje nekoliko analiza: ALT, AST, gama GT i bilirubin. Povišene vrednosti bilo koje od odvih analiza pokazuju na oštećenje ovog organa, ali i na neka druga oboljenja. Na primer, povećan bilirubin ukazuje i na opstrukciju žučnih puteva, a povećane vrednosti AST i na neko mišićno oboljenje.
Analiza gvožđa zajedno sa hemoglobinom, eritrocitima i parametrima koji određuju morfologiju eritrocita pružaju uvid u stanje koštane srži. Određivanje samo gvožđa nema nikakvog značaja za postavljanje dijagnoze anemije.





Izvor: Blic

Podaci iz tabele vezani za povecan broj eritrocita i za smanjen broj trombocita nisu tacni!