U Srbiji nema pravih podataka koliko ima zlostavljanih mališana
Zakoni dobri ali ne štite decu

BEOGRAD - Iako stručnjaci za zaštitu prava deteta tvrde da dnevno u Srbiji po jedno dete bude zlostavljano, a mediji o tome "dižu prašinu" samo kada se dogode ekstremni slučajevi zlostavljanja, pravih podataka koliko mališana su žrtve nekog od oblika nasilja nema. Nažalost, kako tvrde stručnjaci, ni mehanizama koji bi to sprečili, takođe, nema.

Ljubomir Pejaković, direktor Centra za prava deteta, kaže da je razlog tome što Srbija nema jedinstvenu metodologiju borbe protiv ovog problema, što nemamo protokole postupanja i jedinstvenu evidenciju.

Vesna Stanojević iz Sigurne kuće tvrdi da 3-4 odsto od ukupnog broja žrtava koje se njima jave jesu zlostavljana deca, ali da se na osnovu toga ne može utvrditi koliki je to broj.
- Baratamo samo uzorkom koji se nama obrati. Niko u Srbiji nema tačne podatke koliko je dece maltretirano jer nikada nismo imali uzorak od 100 odsto - kaže Stanojevićeva i dodaje se "stvar" što se zaštite dece tiče, ipak, malo popravlja i kao primer navodi podatak da je 2002. godine u Krivičnom zakonu Srbije uneta odredba o nasilju u porodici.
   
      

Zapostavljanje

Vesna Stanojević iz Sigurne kuće kaže da se pod zlostavljanjem podrazumeva zanemarivanje, zloupotreba i fizičko zlostavljanje dece. Prema njenim rečima, zanemarivanje podrazumeva trajno zapostavljanje fizičkih ili psiholoških potreba deteta koje može izazvati ozbiljna oštećenja zdravlja i razvoja deteta.
- To konkretno znači da roditelj nije obezbedio hranu, smeštaj ili odeću za dete, da nije zaštitio dete od fizičkih povreda ili da mu nije obezbedio adekvatnu medicinsku negu i lečenje. Zanemarivanje podrazumeva i zapostavljanje detetovih emocionalnih potreba, kao i napuštanje deteta - pojašnjava Stanojevićeva.
      
      
      
   

- Imamo dobre zakone, ali ih ne primenjujemo dobro. Moraju se praviti novi mehanizmi zaštite dece od nasilja i novi timovi ljudi koji će se baviti tim problemom. Institucije sistema, pre svega, moraju da pronađu način da zaštite decu. U rešavanju ovog problema mora da postoji mreža organa od nevladinih organizacija, zdravstvenih ustanova, savetovališta i policije koji će timski raditi - tvrdi Stanojevićeva i dodaje da će se uskoro pred poslanike Srbije naći i Predlog zakona o braku i porodici koji bi u mnogome trebalo da spreči nasilje u porodici ili da barem adekvatnije zaštiti žrtve.

- Dosad su žrtve, uglavnom žene sa decom, morale da napuštaju dom i da smeštaj traže u sigurnoj kući, a nasilnik je ostajao zbrinut u kući. Primenom zakona o braku i porodici to bi se promenilo i žrtva bi do okončanja sudskog procesa ostajala u kući, dok bi nasilnik morao da je napusti - upozorava Stanojević.

Sa njenom konstatacijom delimično se slaže i Ljubomir Pejaković koji kaže da zakoni jesu dobri, ali da su njihova rešenja nedovoljno iskorišćena. On, takođe, tvrdi da je jedan od razloga to što deca nisu dovoljno zaštićena kod nas i taj što sudski procesi za oduzimanje prava na roditeljstvo traju i po nekoliko godina.
- U Beogradu je pre nekoliko godina postojalo svega nekoliko takvih slučajeva pred sudom koji su se vodili i po nekoliko godina. Strašno je nekome oduzeti pravo na roditeljstvo, ali je još strašnije kada je dete žrtva nasilja sopstvenog roditelja - kaže Pejaković.
O. Slavković