Kako stvari stoje, sledećeg proleća bih konačno i ja trebao da stanem na ludi kamen.
Nisam kršten, a nisam ni vernik. U Boga ne verujem ni najmanje, i nikad ne bih ni imao
nameru da se krstim.
A pošto je venčanje u crkvi za moju lepšu polovinu praktično ultimatum, znači da ću
protivno mojoj volji, shvatanju i ubeđenju, prethodno morati da se krstim.

Koliko znam, krštenje je za svakog vernika jedan od najvažnijih činova, posle čega,kako
kažu, vernik prelazi na višlji duhovni nivo.
Za mene bi celo krštenje predstavljalo sprdnju, pogotovo što bi sve to obavio neiskreno
i bez trunke vere.
Slikovito rečeno, kao kad bi mi neko tražio da priznam da sam homoseksualac, iako to
ne osećam ni emotivno ni razumno i nema nikakve veze sa mojim opredeljenjem

Postavlja se pitanje ima li smisla krstiti se samo zbog svadbe.  Krstiću se, a i dalje
neću verovati u Boga, crkva će mi se i dalje gaditi zbog oholosti popova i njihovih
licemerja,  religiju ću i dalje gledati kao najveću prevaru čovečanstva, a Isusa kao
čoveka koji je izmislio marketing i PR.

Šta bi ste vi radili?

Ја не би чинио против своје воље такво што,јер није мала ствар,мада ми није јасно како функционишете,ти ван Цркве а она у Њој...
Зашто ти ово кажем?Шта да је исламске вере,или Јеврејка или нешто треће...Шта би онда радио?Колико сам схватио и то би ти било свеједно јер не верујеш,али можда и грешим....
Како год,улазити у било шта треба искрено,са пуним срцем и жељом да се схвати...овако,не знам...искрено,незавидно...чини ми се да имате још разговора пред собом...

поздрав

ne treba ulaziti niusta pod ptritiskom, bez svoje volje, pa tako ni u svetu tajnu krstenja. Inace je to radostan dogadjaj, ali bi to tebi predstavljalo sprdnju. Sumljam da ima smisla ulaziti u crkvu ako je prisutna gadost.

Da sam na tvom mijestu ne bih...   

Apsolutno se slazem sa prethodnicima - pravoslvna crkva je definisala krstenje kao svetu tajnu - bez pbzira u sta verujes moras postovati vervanje drugih. Ako radis nesto protiv svoje volje i ako ne vidis svrhu zasto to radis nemoj da ga radis.

Sa druge strane - jedno prakticno pitanje - da li zaista zelis da provedes ceo svoj zivot sa nekim ko ti postavlja ultimatume od prvog dana zajednickog zivota. Moja zena je imala slicnu zelju ali kada je shvatila da je brak za mene licno isto tako sveta tajna bez obzira na to sta crkva govori o tome, shvatila je da nema svrhe insistirati. Bitno je koji je tvoj licni stav prema braku i tvojoj zeni - taj tvoj licni osecaj je mnogo veca svetinja nego bilo sta. Da li mislis da je krstenje pomoglo onima koji su se vencali u crkvi i posle dve tri godine razveli? Ne verujem da su bas preterano mislili na crkvu i svetu tajnu kada su se rastavljali. 

Pa znate kakav je običaj u Srbiji,  venčanje u crkvi se prosto podrazumeva. To nije samo njen hir, to je danas trend i nešto što se mora. Ako se ne venčaš u crkvi kao da se nisi ni venčao
Tako da bih to uradio više zbog njene ljubavi, jer to više znači njoj, nego što meni znači da li ću biti kršten ili ne.

Ali opet, taj čin krštenja. Već vidim da ću za vreme obreda u mislima govoriti "a ha, ma važi odričem se djavola, samo ti pope završi ovo što pre"
I ceo taj čin mi je previše iskarikiran, današnji obred izgleda kao skup iskarikiranih običaja. Na primer, zar ne bi trebalo krštenje da bude u nekoj reci, sa pravim potapanjem u vodu,  a ne ova smešna prskanja vodicom koji ne može imati pravi originalan smisao

Ако ти је до праћења трендова,препоручујем моду.Тамо се то много брже мења...А да се нешто мора,не мора се.Не бих никада довео себе у ситуацију да кажем за нешто учињено-морао сам то да урадим јер су ме натерали обичаји,мода или нешто слично.То је линија мањег отпора,повлађивање себи и сопственој слабости,па ти не препоручујем размишљање у том правцу,односно-предају пре битке...јер иза тога свакако иде незадовољство учињеним и сваљивање кривице на оне који су те притискали да радиш оно за шта они мисле да је исправно.Треба се бити чврст у ставовима,али наравно,те ставове треба безброј пута испитати да би човек могао да стане иза својих дела и речи....Зато-ништа мода,ништа обичаји,већ потпуна свест о суштини и тежини дела на које се спремаш а у чему ти желим хладну главу и топло срце...

Што се тиче крштавања потапањем или урањањем,и кропљењем,било је много речи о томе...Ја сам крштен у капели Св.Петке на Калемегдану кропљењем и могу слободно да ти кажем да је Господ овакво моје крштење примио,а то кажем на основу искуства које проживљавам као хришћанин,што ће рећи-не мимоилазе ме плодови труда  када покушавам да живим светотајинским животом.Када се трудољубиво подвизавамо,свако према својим могућностима,заиста плодови не изостају без обзира какво крштење је обављено над нама.Наравно,суштина је истрајати у напредовању,али то је друга прича.Шта хоћу да ти кажем-крштење се у неким ситуацијама када прилике не дозвољавају може извести и на овај начин али и на многе друге...на пример у ратним ситуацијама,када смртно рањени војник пожели крштење,а прилике спречавају његово одношење са бојишта и када му није много живота остало-његов саборац који је хришћанин га може крстити и посипањем земље по глави,а да сам није свештеник...и много других примера могу навести који се наравно примењују у крајњим ситуацијама када нема друге могућности,односно оне која је прописана...Е,сад,замисли како је у великим градовима и у случајевима када су одрасли људи у питању...То што се крштење обавља у већини случајева на начин који си ти описао можемо тумачити икономијом,односно,снисхођењем,а сходно околностима...Могу замислити како ли је Србину у Лондону који хоће да се крсти,а ови га потопе у масну и смрдљиву Темзу...или код нас испод Небојшине куле...
Морам да ти кажем да би и ја био задовољнији да се крштење обавља на стари начин,али некада прилике једноставно усмеравају начин другим правцем...битно је да се долази до суштине...
И још нешто-немој да се љутиш,али мислим да ти је то само изговор.Да се ово не одвија тако,већ како ти паше,нашао би нешто друго за шта би се закачио...Ти брате једноставно не волиш да будеш у тој причи,па то ти је...Твоја жена би требала бити веома побожна и благочестива-права православна хришћанка,да би се ти к њој,т.ј.,к њеној вери приволео...Ја ти од свег срца желим да је она заиста таква...