Svi znamo za krstaske ratove.Znamo koliko su zivota odneli sve u slavu boga i hriscanstva.
Pitanje: Da li je to bilo opravdano? Ne pise li u bibliji da jedan od smrtnih grehova UBITI.
Cini mi se kao velika kontradiktornost izmedju biblije i samih krstaskih pohoda?

hriscansto je radilo sto je radilo al su naucile ovce ko vukovima daje njihovu  kozu .. pastir zna se.
Krstaski pohodi su bili osvajacki i njih bi crkva potrsila ko templare (ako se secate septembra petka 13-tog izdato je naredenje da se svi templari ubiju ) al za sad sve sto crkva radi jeste da preko svoji svestenika propagira lose o istima .. na primer, meni je pop na versokj nastavi pricao kako su oni vodili orgije po hramovima i ko zna sta.. kako je ckrva bila naivna sto im je dala poverenje... itd itd..

http://en.wikipedia.org/wiki/Crusade

Evo brate da citas mashala. Ovde moram sebe da korigujem jer sam na jednom drugom mestu rekao da krstaski pohodi nisu bili usmereni protiv Turaka - greska - prva dva pohoda su delimicno potkacili i Anadolijske Turke  koju su ozbiljno pretili Vizantiji svojim upadima. Ipak vecina sukoba se vodio sa arapskim plemenima ujedinjenim pod Saladinom.

Poprilicno je nejasno zasto su sukobi pokrenuti ali je ocigledno da ima suvise razloga koji su merodavniji nego zvanicno objasnjenje o zastiti hriscanskih hodocasnika.

Ko sto se da videti sa stranice koju sam dao - krstaski pohodi kasnije u 13 veku su vodjeni protiv prozvanih Jeretika - Katari su skroz istrebljeni u ovakvom pohodu u juznoj Francuskoj.

To se desi kada postavis covek ana presto i prozoves ga pretstavnikom Boga na zemlji. Templari su stradali jer su imali previse moci i novca i uticaja sto se Rimu nije svidjalo. Znalo se da su imali religijske i druge prakse koje se nisu slagale sa zvanicnim hriscanstvom. Najverovatnije vuku korene iz ucenja rano hriscanskih gnostika cije spise su doneli sa krstaskih pohoda. Sve ovo je iskorisceno kasnije protiv njih. Katari su bili bliski Templarima tako da su pod istim optuzbma pobijeni.

decky 999, ово је питање старо од кад је и Хришћанства и много је тешко за одговорити

Slazem se - ali nisam ga ja pokrenuo - mislim pitanje. Postoje knjige napisane o istoriji krstaskih pohoda - pokusati to sazeti u par recenica (a posebno kad sam neke od tih knjiga citao pre 15 godina) malo je vise nego zajebano.

"Krstaski pohodi",ma to je najcrnji deo Hriscanske istorije,po meni cak i losiji od doba inkvizicije.Klasican paravan za divljastvo i lopovluk.

ima li ko da mi posalje nesto na 10-ak strana o krstaskim ratovima na mail reljica_7.@yahoo.com

da i ispoljavanje papine moci

Krstaski ratovi i progon vestica u Svedskoj...Najcrnji delovi hriscanske isotorije...Sramota.

Aiwass - samo mala isprawka, tog petka trinaestog nisu svi templari pobijeni....Samo su veliki i istaknuti clanovi toga reda ubijeni i to ne svi samo oni koji nisu zeleli da se odreknu reda, a vecina iz reda je pobegla u Skotsku gde su nasli zastitu Engleskog kraljevstva, a i opste je poznato da su se Masonski redovi osnovali na tlu Skodske i Engleske.

U toku svega dva veka dugog razvoja red je stekao bogatstvo nezamislivih razmera. Brojni porezi i bankarske usluge označili su templare kao najbogatiju i najuticajniju grupaciju na svetu. Francuski kralj Filip IV Lepi bio je veoma sposoban i jak vladar i verovatno jedina osoba koja je mogla da uništi templare. Filip je želeo da prigrabi bogatstvo templara i da otkloni templare kao pretnju svojoj vlasti. Plan za uništenje templara smislio je kraljev sekretar Giom De Nogare, a plan je bio jednostavan. Optužiti templare za jeres, oduzeti im posede i zabraniti red. Kao oružje za izvršenje plana Filipu IV je poslužio papa Klement V koji bulom Vox in excelso ukida red 13. oktobra (petak) 1307. Poslednji veliki majstor reda Žak de More je uhapšen u Parizu. Uskoro su usledili progoni, mučenja i ubijanja templara širom Evrope a sve zbog sumnjivih optužbi za jeres. 1314 posle sedam godina mučenja na lomači je spaljen Žak de More, poslednji veliki majstor. Iako postoji više teorija o opstanku reda definitivno je 1307 red izgubio svoj ugled i značaj
www.znanje.org

grunf25
nije da su propowedali jeres ali se neka njihova ucenja uopste nisu slagala sa watikanom...Imali su novca zato sto su ucenjivali katolicku crkvu, a to su uspevali zato sto su znali svetu tajnu ali niko nije siguran sta je sweta tajna.Filipa IV je iskoristila katolicka crkwa da bi ih unistila, da bi swa moc pripala njima.Da su oni swetu otkrili tajnu ne bi danas uopste crkwa izgledala kako danas izgleda

Sta je bio povod da templari padnu u nemilost pod optuzbom da su jeretici, a poznati su bili kao zestoki krstasi i borci za hriscanstvo? Sta je to bilo toliko vazno da je i samog papu nateralo da se okrene protiv reda koji je sam potvrdio i dao mu ogromne slobode? Nesto su znali ili posjedovali, zna se kome je to smetalo??? Nama sad ostaje samo da nagadjamo...

Pare......bili su toliko bogati a kralju Francuske je trebao novac(zbog ratova,dugova) i optuzio ih za jeretike.Svi su bili muceni ,a ono malo jada sto je ostalo spaljeno je na lomaci.

grunf25-uprawu si,istina se mozda nikada nece saznati....Ali Herrose moras da shvatis da su skoro svi templari ostali zivi samo je njih nekolicina spaljeno na lomaci.Kada se red raspao oni su se razisli po celom svetu i nastavili da cuvaju svetu tajnu.A sam masonski red je nastao od bivsih clanova Templara, a i mnoga druga drustva...

Света тајна је да, наводно, Христова лоза живи и данас.

Koliko ja vide ovo je tema o krstaskim ratovima a o tome nista
Nije ni bitno, skupio sam nesto iz vise izvora o krstaskim ratovima pa kome treba
Eto!!!


KRSTA[KI  RATOVI
1095-1291.

Prvi neposredan uzrok Krsta{kih ratova bio je napredovanje Turaka Seld`uka. Svet se navikao na  muslimansku prevlast na Bliskom istoku; vladavina egipatskih Fatimida u Palestini bila je blaga.
Al-Hakim, ludi kairski
kalif, uni{tio je crkvu Svetog groba (1010), ali su sami
muslimani znatno pomogli da se ona obnovi.1070, Turci su uzeli Jerusalim od Fatimida.
Drugi neposredan uzrok Krsta{kih ratova bilo je opasno
slabljenje Vizantijskog carstva.Dok su Bugari, Pe~enjezi, Kumani i Rusi napali su
njene evropske kapije, Turci su razarali njene azijske
provincije. Godine 1071, vizantijska vojska je bila gotovo
uni{tena kod Manzikerta; Seld`uci su zauzeli Edesu,
Antiohiju (1085), Tarsos, pa ~ak i Nikeju, i preko Bosfora
gledali na sam Konstantinopolj. Car Aleksije
(1081-1118) spasao je deo Male Azije potpisav{i
poni`avaju}i mir.
Tre}i neposredni uzrok Krsta{kih ratova bila je te`nja
italijanskih gradova ‡ Pize, \enove, Venecije, Amalfija ‡
da pro{ire svoju rastu}u trgova~ku mo}. Kada su Normani
oteli Siciliju od muslimana (1060-1091), a hri{}anska
vojna mo} smanjila muslimansku vlast u [paniji (1085),
zapadni Mediteran je bio oslobo|en za hri{}ansku
trgovinu.Kona~na odluka je potekla od samog pape Urbana II.Kada je Urban predsedavao na Saboru u Pja}enci u martu 1095 i odr`ao govor Savetu u Klermontu- Francuska 27. Novembra 1095. On je tu podr`ao molbu Aleksijevih legata.


PRVI  KRSTA[KI  RAT:  1095-1099.

Papa Urban je
mesec avgust 1096. ozna~io kao vreme polaska, ali
nestrpqivi seljaci koji su bili prvi regrutovani nisu
mogli da ~ekaju. Jedna takva vojska koja je brojala nekih
12.000 ljudi (me|u kojima je bilo samo osam vitezova), po{la
je u martu iz Francuske, na ~elu sa Petrom Pustinjakom i
Valterom Siromahom.Jedna druga
grupa, mo`da oko 5.000 ljudi, po{la je iz Nema~ke pod
vo|stvom sve{tenika Got{alka; tre}a je napredovala iz
Rajnske oblasti na ~elu sa grofom Emikom Lajningenom.
Uglavnom su upravo te nedisciplinovane grupe napale
Jevreje u Nema~koj i ^e{koj.
Kada su napokon bez prebijene pare stigli do
Konstantinopolja,Aleksije im je
obezbedio brodove da pre|u Bosfor, poslao im namirnice i
zamolio ih da ~ekaju dok ne stignu bolje naoru`ane vojske.
Bilo zbog gladi ili uznemirenosti, krsta{i su ignorisali
ta uputstva i krenuli ka Nikeji.Disciplinovana vojska
Turaka, sastavljena od sve samih ve{tih strelaca, iza{la je
iz grada i gotovo uni{tila prvu vojsku Prvog krsta{kog
rata. Me|u poginulima je bio i Valter Siromah; Petar
Pustinjak, kojem se zgadila njegova neobuzdana vojska,
vratio se pre bitke u Konstantinopolj, gde je mirno `iveo
do 1115. godine.
Po~etkom 1097, moreuz su pre{le vojske sa ukupno
otprilike 30.000 ljudi, jo{ uvek pod podeljenim. Na sre}u,
muslimani su bili jo{ vi{e podeljeni nego hri{}ani. Ne
samo da je muslimanska mo} u [paniji iscrpljena, a u
severnoj Africi pocepana religioznim frakcijama, ve} su
na Istoku fatimidski kalifi Egipta dr`ali ju`nu Siriju,
dok su njihovi neprijatelji, seld`u~ki Turci, dr`ali severnu
Siriju i ve}i deo Male Azije. Jermenija se pobunila protiv
seld`u~kih osvaja~a, i udru`ila se sa "Francima". Tako
pomognute, vojske Evrope su krenule na opsadu Nikeje,turski
garnizon se predaoPosle nedequ dana odmora, krsta{i su
krenuli prema Antiohiji. Sukobili su se sa turskom
vojskom ispod Kilix Arslana blizu Dorileuma, izvojevali
krvavu pobedu (1. jula 1097) i mar{ovali kroz Malu Aziju (jun 1097).
Prelaze}i planinski lanac Taurus, neki plemi}i su svoje vojske
odvojili od glavnine da bi obavili privatna osvajanja ‡
Rejmon, Bohemund i Godfri u Jermeniji, Tankred i Baldvin
(Godfrijev brat) u Edesi.U maju 1098, do{la je vest da se
velika muslimanska vojska pribli`ava na ~elu sa
Karbogom, princom od Mosula; Antiohija je pala
(3. juna 1098) nekoliko dana pre nego {to je ta vojska stigla;
strahuju}i da se ne mogu odupreti Karbogi mnogi krsta{i su
se ukrcali na brodove na reci Oront i pobegli. Napreduju}i sa gr~kom vojskom, Aleksije je bio zavaran dezerterima te je poverovao da su hri{}ani ve} pora`eni,
vratio se natrag da {titi Malu Aziju.Da bi kod krsta{a povratio hrabrost, Petar
Bartolomej, sve{tenik iz Marseja pretvarao se da je na{ao 
koplje kojim je Hristu probodeno bedro.Tako osokoljeni, i pod
Bohemundovom jedinstvenom komandom, krsta{i su postigli
odlu~uju}u pobedu.Po{to su proveli {est meseci u oporavku i
reorganizovanju svojih oslabljenih snaga, poveli su vojske
na Jerusalim. Kona~no, 7. juna 1099, posle trogodi{njeg
ratovanja, svedeni na 12.000 boraca, krsta{i su uzbu|eni i
umorni stajali pred zidinima Jerusalima. Humornim
obrtom istorije, Fatimidi su godinu dana ranije isterali
Turke protiv kojih su do{li da se bore. Kalif je ponudio
mir kojim se predvi|alo da se hri{}anskim hodo~asnicima
i poklonicima koji dolaze u Jerusalim jam~i bezbednost,
ali su Bohemund i Godfri zahtevali bezuslovnu predaju.
Fatimidski garnizon od 1.000 ljudi je ~etrdeset dana
pru`ao otpor. Petnaestog jula, Godfri i Tankred su poveli
svoje sledbenike preko zidina, i krsta{i su iskusili zanos
kada se posle postigne uzvi{eni cilj.




Krsta{ke dr`ave oko 1100.god
  Godfri je godinu dana kasnije
umro (1100). Njegov manje sposobni brat, Baldvin 2
(1100-1118) uzeo je vi{u titulu kralja. Pod kraljem
Fulkom 5, grofom od An`ua (1131-1143), nova dr`ava je
priklju~ila ve}i deo Palestine i Sirije; ali muslimani su
i dalje dr`ali Alep, Damask i Emesu. Kraljevstvo je
podeljeno na ~etiri feudalne kne`evine, sa sredi{tima u
Jerusalimu, Antiohiji, Edesi odnosno Tripolisu.Ve}ina krsta{a se vratila u Evropu posle osloba|anja Jerusalima.Na severu su Grci vrebali
priliku da povrate Antiohiju, Edesu i druge gradove na koje
su kao vizantijske polagali pravo; na istoku, Saraceni su se
probudili i ujedinili zahvaljuju}i apelima muslimana, kao
i napadima hri{}ana. Muhamedanske izbeglice iz
Jerusalima su pri~ale o surovim pojedinostima pada tog
grada u ruke hri{}ana pa su zahtevali da muslimanska vojska oslobodi
Jerusalim.Kalif je bio nemo}an da usli{i njihove molbe,
ali im je odgovorio Zangi, mladi princ Mosula (ina~e
poreklom rob). Godine 1144, njegova mala ve{to vo|ena
vojska otela je od hri{}ana njihovo isto~no upori{te al-
Ruah; i, nekoliko meseci kasnije, on je ponovo zauzeo Edesu i
vratio je u islamske ruke. Zangi je poginuo, ali ga je
nasledio sin Nuruddin.


DRUGI  KRSTA[KI  RAT: 1146-1148

Sveti Bernard je molio papu Evgenija /III/ da se oglasi
novim pozivom na oru`je. Evgenije, upleten u sukob sa
rimskim nevernicima, molio je Bernarda da preuzme taj
zadatak na sebe.Bernard je oti{ao pravo kraqu Luju /VII/ i ubedio ga da uzme krst. Sa kraljem na svojoj strani, odr`ao je govor masi u Vezleu (1146); kada
je zavr{io, ljudi su po~eli masovno da se prijavljuju.Kada je pridobio Francusku, pre{ao je u Nema~ku, gde je njegova `ustra re~itost uticala na cara Konrada /III/, da prihvati krsta{ki rat kao jedinstven povod kojim mo`e da
ujedini stranke Gvelfa i Hohen{taufena koje su tada
razjedinjavale carstvo. Mnogi plemi}i su sledili Konardov
primer; me|u njima bio je i mladi Fridrih, vojvoda od
Svabije koji }e postati poznat kao Barbarosa.
Na Uskrs 1147. godine, Konrad i Nemci su krenuli; na
Duhove, Luj i Francuzi su po{li za njima, na bezbednoj
distanci.Manojlo Komnen, sada
vizantijski car, u~tivo je predlo`io da plemenite vojske
pre|u Helespont kod Sestosa, umesto da idu kroz
Konstantinopolj; ali Konrad i Luj su to odbili.Manojlo je po`urio da
dve vojske preveze preko Bosfora, a Grke je snabdeo
devalviranim novcem za poslovanje sa krsta{ima. U Aziji
nesta{ica namirnica i visoke cene koje su tra`ili Grci,
dovele su do brojnih sukoba izme|u spasilaca i spasenih; a
Fridrih Crvenobradi je `alio {to njegov ma~ mora da
proliva hri{}ansku krv samo da bi dobio priliku da se
sretne sa nevernicima.
Uprkos Manojlovom savetu, Konrad je navaljivao da ide
putanjom Prvog krsta{kog rata. Uprkos ili upravo zbog
gr~kih vodi~a, Nemci su upali u niz pustinja bez hrane, kao
i u muslimanske zasede; njihovi gubici u ljudstvu bili su
obeshrabruju}i. Kod Dorileuma, gde su krsta{i u Prvom
ratu porazili Kilix Arslana, Konradova vojska se
sukobila sa glavnom muslimanskom vojskom, i bila
stra{no pora`ena.
Francuska vojska, daleko pozadi, bila je zavarana
la`nim vestima o nema~koj pobedi; ona je neoprezno
napredovala i bila desetkovana gla|u i muslimanskim
napadima. Stigav{i do Atalije, Luj je pregovarao sa gr~kim
pomorskim kapetanima da njegovu vojsku prevezu morem do
hri{}anskog Tarsosa ili Antiohije; kapetani su tra`ili
nerealno veliku naknadu po putniku; Luj i nekoliko
plemi}a, Eleonora i nekoliko gospi, krenuli su na put ka
Antiohiji, ostaviv{i francusku vojsku u Ataliji.Muhamedanske snage su silovito napale taj grad, i pobile skoro sve Francuze u njemu (1148).
Luj je stigao u Jerusalim sa damama ali bez vojske,a Konrad sa
`alosnim ostatkom vojske sa kojom je po{ao iz Ratisbona.improvizovana je vojska, koja je krenula na Damask pod podeljenim zapovedni{tvom Konrada, Luja i
Baldvina /III/ (1143-1162).Kada je do{la vest da emiri Alepa i Mosula napreduju sa velikom vojskom da pomognu Damasku, pristalice povla~enja su
prevagnule; hri{}anska vojska se razbila na delove, i
pobegla u Antiohiju, Akru ili Jerusalim. Konrad, pora`en
i bolestan, vratio se osramo}en u Nema~ku.Luj
je ostao jo{ jednu godinu u Palestini, i i{ao na hodo~a{}a
obilaza}i svetili{ta.

SALADIN

U me|uvremenu se razvila neobi~na nova civilizacija u
hri{}anskoj Siriji i Palestini. Evropljani, koji su te
krajeve naseljavali jo{ od 1099, postepeno su prihvatili
bliskoisto~ni na~in odevanja.Muslimanski
trgovci su slobodno ulazili u hri{}anska naselja i
prodavali svoju robu; muslimanski i jevrejski lekari su kod
hri{}anskih pacijenata imali prednost; hri{}ansko
sve{tenstvo je dozvoljavalo muslimansku versku slu`bu u
d`amijama; a Kuran se u~io u muslimanskim {kolama u
hri{}anskoj Antiohiji i Tripolisu.U toku ~etrdeset godina mira koji je usledio posle Drugog
krsta{kog rata, Latinsko kraljevstvo Jerusalima nastavilo
je da se raspada zbog unutra{njih sukoba, dok su se njegovi
muslimanski neprijatelji kretali ka jedinstvu. Nuruddin je
svoju vlast iz Alepa pro{irio na Damask (1164); kada je on
umro, Saladin je Egipat i muslimansku Siriju doveo pod
jedinstvenu vlast (1175). \enovski, venecijanski i pizanski
trgovci su u isto~ne luke uneli nered svojim smrtnim
rivalitetom. Vitezovi su se sva|ali u nastojanju da se
domognu kraljevske vlasti u Jerusalimu; i kada se Gij de
Luziwan varkama spretno probio do trona (1186).
Rexinald od [atijona se proglasio za suverena u velikom
zamku Karak iza reke Jordan, blizu granice s Arabijom, i
vi{e puta kr{io primirje ugovoreno izme|u latinskog
kraqa i Saladina. On je objavio svoju nameru da napadne
Arabiju, uni{ti grob "prokletog goni~a kamila" u Medini,
a Kabu u Meki poru{i do temelja. Wegova mala vojska
vitezova pustolova otplovila je Crvenim morem, iskrcala
se u el-Hauri, i krenula na Medinu; iznenadila ih je jedna
egipatska vojska, te su pose~eni svi osim nekolicine koji su
pobegli sa Red`inaldom.Saladin se do tada zadovoljavao manjim napadima protiv
Palestine; sada je, uvre|en do sr`i u svojoj pobo`nosti,
ponovo formirao vojsku koja je za njega osvojila Damask, i
sukobila se sa vojskom Latinskog kraljevstva u neodlu~noj
bici na istorijskoj poljani Esdraelon (1183). Nekoliko
meseci kasnije napao je Red`inalda u Karaku, ali nije uspeo
da u|e u tvr|avu. Godine 1185, Red`inald, kome je dosadio mir,
napao je, iz zasede, jedan muslimanski karavan, i uzeo bogat
plen i nekoliko zarobljenika, uklju~uju}i Saladinovu
sestru.Saladin se razbesneo, objavio poziv na sveti rat protiv
hri{}ana, i zakleo se da }e Red`inalda ubiti vlastitim rukama.
Presudan okr{aj u Krsta{kim ratovima odigrao se kod
Hitina, blizu Tiberiasa, 14. jula 1187. Saladin, koji je
poznavao teren, zauzeo je polo`aje sa kojih je kontrolisao
sve bunare; po{to su ravnicu pre{li po vru}ini sredine leta.Videv{i
da nikakva vojska nije ostala da ga ugrozi, on je nastavio sa
zauzimanjem Akre, gde je oslobodio 4.000 muslimanskih
zarobljenika, a svoje vojnike platio bogatstvom iz te
prometne luke. Nekoliko meseci gotovo cela Palestina
bila je u njegovim rukama.Pribli`avao se Jerusalimu.Opsada je trajala samo dvanaest dana. Kada je grad kapitulirao.Oslobo|eni kralj i plemi}i su dali zakletvu da nikada ne}e di}i oru`je na njega. Bezbedni u hri{}anskom Tripolisu i
Antiohiji, njih su "sve{tenici dekretom oslobodili
strahote njihovog obe}anja", i pravili planove kako da se
osvete Saladinu. Sultan je Jevrejima dozvolio da opet `ive
u Jerusalimu, a hri{}anima dao pravo da ulaze, ali
nenaoru`ani; pomagao je njihovo hodo~a{}e, i {titio njihovu bezbednost. Saladi je poveo umornu vojsku na opsadu Tira, ustanovio da ne mo`e da ga osvoji,
raspustio ve}i deo vojske, i povukao se u Damask bolestan i
iscrpljen (1188), u pedesetoj godini `ivota.

TRE]I  KRSTA[KI  RAT: 1189-1192.

Zadr`avawe Tira, Antiohije i Tripolisa ostavilo je
hri{}anima neki deli} nade.Vilijam, nadbiskup Tira, vratio se
u Evropu, i pred skupovima u Italiji, Francuskoj i
Nema~koj pri~ao o padu Jerusalima. U Majncu je njegov apel
tako uzbudio Fridriha Barbarosu, da je veliki car, star
{ezdeset sedam godina, gotovo odmah krenuo sa svojom
vojskom (1189).Pre{av{i Helespont kod Galipoqa, nova vojska je, na novom putu,
ponovila iste gre{ke i tragedije.Fridrih se sramno utopio u maloj reci Salef u Kilikiji (1190); i, samo jedan deo njegove vojske do`iveo je da se
pridru`i opsadi Akre.
Ri~ard /I/ Lavljeg Srca, nedavno krunisan za kralja
Engleske u trideset prvoj godini, re{en da oku{a svoju ruku
na muslimanima. Strahuju}i od upada Francuza na engleske
posede u Francuskoj, on je insistirao da ga prati Filip
Avgust; francuski kralj ‡ mladi} od dvadeset tri godine.Ri~ardova
vojska sastavljena od Normana (jer, malo je Engleza
u~estvovalo u Krsta{kim ratovima) po{la je brodovima iz
Marseja, a Filipova iz \enove, da bi se sastale na
Siciliji (1190).Nekoliko njegovih brodova
razbilo se na obali Kipra; posade je zarobio gr~ki
guverner; Ri~ard je na kratko zastao, osvojio Kipar, i dao ga
Giju de Luzinjanu, nestalnom kralju Jerusalima. Stigao je u
Akru u junu 1191, godinu dana po{to je po{ao iz Vezlea.Filip je stigao pre njega; hri{}ani su Akru opsedali ve} devetnaest meseci.Nekoliko nedelja posle Ri~ardovog dolaska Saraceni su se predali.Filip Avgust bolestan od groznice vratio
se u Francusku, ostaviv{i za sobom francusku vojsku od
10.500 ljudi. Ri~ard je postao jedini vo|a Tre}eg krsta{kog rata.Promeniv{i raspolo`enje,
Ri~ard je predlo`io okon~anje krsta{kih ratova o`eniv{i
svoju sestru D`oanu za Saladinovog brata al-Adila. Crkva je
osudila taj potez i on je odba~en.
Znaju}i da Saladin ne}e ostati miran posle poraza, Ri~ard
je reorganizovao svoje snage i pripremio se za mar{ od
{ezdeset milja na jug du` obale da oslobodi Jafu, koja je,
opet u hri{}anskim rukama, bila pod opsadom muslimana.Nema~ka vojska se vratila u Nema~ku, a francuska vojska se
vi{e puta oglu{ila o nare|enja, i omela strategiju
britanskog kralja.Njegova vojska se sukobila sa Saladinovom kod Arsufa i
odnela neodlu~nu pobedu (1191). Saladin je predlo`io da se
bitka ponovi, ali se Ri~ard sa svojim ljudima povukao u
zidine Jafe. Saladin mu je poslao ponudu za mir. Za vreme
pregovora, Konrad, markiz od Monferata, koji je dr`ao
Tir, u{ao je u separatnu prepisku sa Saladinom,
predla`u}i da mu postane saveznik, i da Akru ponovo zauzme
za muslimane, ako bi se Saladin slo`io da on prisvoji
Sidon i Bejrut. I pored te ponude, Saladin je ovlastio svog
brata da sa Ri~ardom potpi{e mir prepu{taju}i
hri{}anima sve obalske gradove koje su oni tada dr`ali,
kao i polovinu Jerusalima. Ri~ard je bio toliko zadovoljan
da je na ceremonijalan na~in dodelio vite{ku titulu sinu
muslimanskog izaslanika (1192). Ne{to  kasnije, ~uv{i da je
Saladin suo~en sa pobunom na istoku, odbacio je
Saladinove uslove, opseo i zauzeo Darum, i napredovao do na
dvanaest milja od Jerusalima. U
me|uvremenu je u hri{}anskom taboru izbio spor, izvi|a~i
su javili da su bunari na putu za Jerusalim otrovani, i da
vojska ne}e imati ni{ta da pije. Sastalo se ve}e da bi se
donela odluka o strategiji; izglasano je da se odustane od
Jerusalima i krene na 250 milja udaljeni Kairo. Ri~ard se
bolestan, uvre|en i poti{ten povukao u Akru, gde je
razmi{ljao o povratku u Englesku.
Ali kada je Ri~ard ~uo da je Saladin ponovo napao Jafu, i
zauzeo je za dva dana,poveo ljude u grad, i o~istio ga od muslimanskih vojnika
gotovo pre nego {to je Saladin mogao da sazna {ta se
dogodilo (1192). Sultan je u spas pozvao glavninu svoje
vojske. Ona je broj~ano daleko nadma{ivala Ri~ardovih
3.000 ljudi, ali je kraljeva mahnita hrabrost donela pobedu.Slede}eg dana ratna sre}a se izmenila. Saladinu su stigla
poja~anja; a Ri~ard, ponovo bolestan, i bez podr{ke
vitezova u Akri i Tiru, jo{ jednom je molio za mir. U
groznici je vikao tra`e}i vo}e i osve`avaju}i, hladni
napitak; Saladin mu je poslao kru{ke i breskve i snega, kao
i svog lekara. Godine 1192, 2. septembra, dva junaka su
potpisala mir na tri godine i podelila Palestinu; Ri~ard
je imao da zadr`i sve obalske gradove koje je osvojio, od
Akre do Jafe; muslimani i hri{}ani }e mo}i da prelaze sa
jedne teritorije na drugu i obratno, a hodo~asnici }e biti
za{ti}eni u Jerusalimu; ali, bilo je predvi|eno da taj grad
ostane u rukama muslimana. (Mo`da su italijanski trgovci
naro~ito zainteresovani za kontrolu luka, ubedili Ri~arda
da preda Sveti grad u zamenu za priobalni pojas.).Saladina je  nasledio sin ez-Zahir.Umro je 4. marta 1193 u Damasku, kada je imao samo pedeset pet godina.


^ETVRTI  KRSTA[KI  RAT: 1202-1204.

Rana Saladinova smrt, i
raspad njegovog carstva, stvorili su nove nade.
Ino}entije /III/ (1198-1216) je na samom po~etku svog
pontifikata zahtevao da se u~ini jo{ jedan napor; a Fulk iz
Nejia, obi~an sve{etnik, propovedao je u prilog ^etvrtog
krsta{kog rata kako kod obi~nih ljudi tako i kod kraljeva.
Rezultati su bili obeshrabruju}i. Car Fridrih /II/ bio je
de~ak od ~etiri godine; Filip Avgust je smatrao da mu je
jedan krsta{ki rat dovoljan za jedan `ivotni vek; a
Ri~ard /I/, zaboraviv{i na poslednje re~i upu}ene
Saladinu, podsmevao se Fulkovim nagovaranjima.Venecijani nisu imali nameru da napadnu Egipat; oni su svake godine zara|ivali milione izvoze}i drvnu gra|u, gvo`|e i oru`je u Egipat, a uvoze}i robove; oni nisu ni pomi{ljali da tu trgovinu ugroze ratom, ili da je dele sa
Pizom i \enovom. Dok su pregovarali sa ve}em krsta{a,
oni su s egipatskim sultanom napravili tajni ugovor,
garantuju}i toj zemlji da je ne}e napasti (1201).
U leto 1202, nove vojske su se okupile u Veneciji. Bili su tu
markiz Bonifacije od Monferata, grof Luj od Bloa, grof
Baldvin od Flandrije, Simon od Monfora (koji se
proslavio u krsta{kom ratu protiv albi`anskih jeretika),
i me|u mnogim drugim uglednim ljudima, @ofroa de
Vilarduen (1160-1213), mar{al [ampanje.Venecija je pre{la na drugi deo plana ‡ osvajanje Konstantinopolja.Vizantijska monarhija nije ni{ta nau~ila iz Krsta{kih
ratova.Car Manojlo Komnen je uhapsio hiljade
Venecijana u Konstantinopolju, i na neko vreme tu ukinuo
venecijanske trgova~ke privilegije (1171). Isak /II/ Angel
(1185-1195) nije oklevao da stupi u savez sa Saracenima.
Godine 1195, Isaka je svrgnuo, bacio u  tamnicu i oslepio
njegov brat Aleksije /III/. Isakov sin, po imenu tako|e
Aleksije, pobegao je u Nema~ku; godine 1202. oti{ao je u
Veneciju, zamolio venecijanski Senat i krsta{e da spasu i
vrate na tron njegovog oca, a za uzvrat im obe}ao sve {to je
Vizantija mogla da obezbedi za njihov napad na islam.Dandolo i francuski baroni su nastojali da sa mladi}em izvuku veliku korist:ubedili su ga da krsta{ima obe}a
200.000 maraka srebra, opremi vojsku od 10.000 ljudi za
slu`bu u Palestini, a gr~ku pravoslavnu crkvu pot~ini
rimskom papi..Godine 1202, 1. oktobra, velika flota od 480 brodova stigla pred Konstantinopolj.Aleksiju /III/ je predat ultimatum: on mora da vrati
Carstvo oslepljenom bratu ili mladom Aleksiju, koji je
i{ao sa flotom. Kad je ovaj to odbio, krsta{i su se
iskrcali, i pred zidinama grada nai{li na slab otpor; a
ostareli Dandolo je prvi kro~io na obalu. Aleksije /III/
je pobegao u Trakiju; gr~ki plemi}i su Isaka Angela
otpratili od tamnice do prestola.Ali, kada su Grci saznali za cenu po kojoj je ta pobeda kupljena oni su se sa gnevom i prezirom okrenuli protiv
njega.Jedan princ kraljevske krvi poveo je narodnu bunu,
ubio Aleksija /IV/, ponovo bacio u tamnicu Isaka Angela,
zauzeo presto kao Aleksije /V/ Duka, i po~eo da organizuje
vojsku da istera Latine iz njihovog logora kod Galate. Ali,
Grci su suvi{e dugo bili bezbedni unutar svojih zidina da
bi o~uvali vrline svog rimskog imena. Posle mesec dana
opsade oni su se predali; Aleksije /V/ je pobegao, a
pobedonosni Latini su kao pro`drljivi skakavci pro{li
kroz prestonicu (1204).Kada je zamah plja~ke popustio, latinski plemi}i su
izabrali Baldvina od Flandrije da bude na ~elu Latinskog
kraljevstva Konstantinopolja (1204) i francuski
proglasili za zvani~an jezik. Vizantijsko carstvo je bilo
podeljeno na feudalne posede, a svakim je vladao latinski
plemi}. Venecija je, u `elji da kontroli{e trgovinske
puteve, za sebe obezbedila Adrijanopol, Epir, Akarnaniju
i Jonska ostrva, deo Peloponeza, Eubeju, Egejska ostrva,
Galipolje, i tri osmine Konstantinopolja; \enovljanima su
oduzete njihove vizantijske "fabrike" i baze; a Dandolo,
sada hramaju}i u carskim ~izmama, uzeo je titulu "Du`d
Venecije, Gospodar jedne ~etvrtine i jedne osmine Rimskog
carstva"; ubrzo zatim  je umro, na vrhuncu svog bezobzirnog
uspeha. Gr~ke sve{tenike su ve}inom zamenili Latini, u
nekim slu~ajevima na brzinu zare|eni za tu priliku; a
Ino}entije /III/ je, jo{ protestuju}i protiv tog napada, s
milo{}u prihvatio zvani~no ujedinjenje Gr~ke i Latinske
crkve. Ve}ina krsta{a se vratila ku}i s plenom; neki su se
naselili na novim posedima; samo {a~ica je stigla do
Palestine, i to bez rezultata.

PROPAST  KRSTA[KIH  RATOVA  1212-1291.

Godine 1212,
jedan mladi Nemac, maglovito poznat istoriji kao Nikolas
objavio je da mu je Bog dao u zadatak da povede decu u Svetu
zemlju, u krsta{ki rat. Osudili su ga i sve{tenici i laici,
ali se ta ideja brzo {irila u vremenu koje je jo{ vi{e bilo
podlo`no talasima emocionalnog zanosa. Roditelji su se
trudili da spre~e decu, ali se na hiljade de~aka (i ne{to
devoj~ica u de~a~koj ode}i), u proseku dvanaest godina
stari, iskralo i po{lo za Nikolasom, mo`da sre}ni {to }e
izbe}i tiraniju kod ku}e i na}i slobodu na drumu. Gomila
od 30.000 dece, koja su mahom po{la iz Kelna, i{la je
dolinom Rajne i preko Alpa. Mnoga su pomrla od gladi; neku
decu koja su zaostala pojeli su vukovi; lopovi su se ume{ali
u kolonu i krali ode}u i hranu. Pre`iveli su stigli u
\enovu, gde su im se prakti~ni Italijani podsmevali i u
glave im uneli sumnju; kapetani brodova nisu hteli da ih
prevezu do Palestine; a kada su se obratili
Ino}entiju /III/ on im je blago naredio da se vrate ku}i.
Neki su se razo~arani uputili nazad preko Alpa; mnogi su
se naselili u \enovi i nau~ili obi~aje trgova~kog sveta.

     Iste godine, u Francuskoj, dvanaestogodi{nji pastir po
imenu Stefan do{ao je kod Filipa Avgusta, i objavio da mu
je Hrist, koji mu se prikazao dok je ~uvao stado, naredio da
povede De~ji krsta{ki rat u Palestinu. Kralj mu je naredio
da se vrati svojim ovcama; me|utim, okupilo se 20.000 de~aka
spremnih da po|u za Stefanom. Oni su se probili kroz
Francusku do Marseja, gde }e se, kako im je Stefan obe}ao,
okean podeliti da bi im omogu}io da se po suvom domognu
Palestine. Okean ih je izneverio; ali zato su se dva
brodovlasnika ponudila da ih besplatno prevezu do
odredi{ta. Oni su se ukrcali na sedam brodova, i zaplovili
pevaju}i pobedni~ke himne. Dva broda su se razbila o
hridine nedaleko  od Sardinije, i utopili su se svi koji su
na njima bili; ostala deca su dovezena u Tunis ili Egipat,
gde su prodata kao robovi. Brodovlasnici su obe{eni po
nare|enju Fridriha /II/.
Tri godine kasnije Ino}entije /III/ je na ^etvrtom
lateranskom saboru opet apelovao na Evropu da povrati
Hristovu zemlju, i vratio se na plan koji je Venecija
osujetila ‡ napad na Egipat. Godine 1217, Peti krsta{ki
rat je ostavio Nema~ku, Austriju i Ma|arsku pod ma|arskim
kraljem Andrijom; krsta{i su bezbedno stigli u Damijetu,
na najisto~nijoj ta~ki u{}a Nila. Grad je pao posle godinu
dana opsade; a Malik al-Kamil, novi sultan Egipta i
Sirije, ponudio je uslove mira ‡ predaju ve}eg dela
Jerusalima, osloba|anje hri{}anskih zarobljenika, vra}anje
Pravog krsta. Krsta{i su tra`ili i od{tetu koju je al-
Kamil odbio. Rat se nastavio, ali se odvijao lo{e;
o~ekivana poja~anja nisu do{la; kona~no je potpisano
osmogodi{we primirje po kojem su krsta{i dobili Pravi
krst, ali je muslimanima vra}ena Damijeta, i zahtevana je
evakuacija svih hri{}anskih vojnika sa tla Egipta.
Krsta{i su za svoju tragediju krivili Fridriha /II/,
mladog cara Nema~ke i Italije. On je dao krsta{ki zavet
1215, i obe}ao da }e se pridru`iti vojsci koja je opsela
Damijetu; ali, spre~ile su ga politi~ke komplikacije u
Italiji, a mo`da i nedovoljna vera. Godine 1228, dok je bio
izop{ten zbog svojih zaka{njenja, Fridrih je po{ao u
[esti krsta{ki rat. Kada je stigao u Palestinu, nije dobio
nikakvu pomo} od tamo{njih dobrih hri{}ana, koji su se
klonili ~oveka kojeg je Crkva izop{tila. Poslao je
izaslanike al-Kamilu, koji je sada predvodio saracensku
vojsku kod Nablusa. Al-Kamil je odgovorio u~tivo; a
sultanov izaslanik, Fahru-d Din bio je zadivljen
Fridrihovim poznavanjem arapskog jezika, knji`evnosti,
nauke i filozofije. Dva vladara su zapo~ela prijateljsku
razmenu pohvala i ideja; i, na zaprepa{}enje i hri{}anskog
i islamskog sveta potpisali su mirovni ugovor (1229) po
kojem je al-Kamil Fridrihu prepustio Akru, Jafu, Sidon,
Nazaret, Vitlejem i ceo Jerusalim osim ogra|enog prostora.Hri{}ani Svete zemlje su se radovali,
ali je papa Grgur /IX/ osudio pakt kao uvredu za
hri{}anski svet i odbio da ga ratifikuje. Posle
Fridrihovog odlaska hri{}ansko plemstvo Palestine je
preuzelo upravu nad Jerusalimom, i udru`ilo hri{}ansku
vlast u Aziji s muslimanskim vladarom u Damasku protiv
egipatskog sultana (1244). Ovaj je u pomo} pozvao Turke iz
Kvarizma, koji su  zauzeli Jerusalim, oplja~kali ga i
masakrirali veliki broj njegovih stanovnika. Dve godine
kasnije, Bajbars je pobedio hri{}ane kod Gaze, a Jerusalim
je opet pao u ruke muhamedanaca (oktobra 1244).

Dok se Ino}entije /IV/ zalagao za krsta{ki rat protiv
Fridriha /II/, a svima koji bi zaratili protiv cara u
Italiji ponudio iste indulgencije i povlastice koje se daju
onima koji su slu`ili u Svetoj zemqi, sveti Luj /IX/,
francuski kralj, organizovao je Sedmi krsta{ki rat.
 Sedmi krsta{ki rat trajao je od 1248. do 1254. God. i predvodio ga je francuski kralj Luj IX Sveti protiv Egipta.
 Ubrzo
posle pada Jerusalima, on je uzeo krst i ubedio plemi}e da
u~ine isto; nekima koji ba{ nisu bili raspolo`eni za to,
na Bo`i} je poklonio skupocene ode`de s utkanim krstom.
Nastojao je da Ino}entija pomiri sa Fridrihom, tako da bi
ujedinjena Evropa mogla da podr`i Krsta{ki rat.
Ino}entije je odbio; umesto toga, poslao je fratra ‡
\ovanija de Pjano Karpinija ‡ Velikom kanu, predla`u}i
savez Mongola i hri{}ana protiv Turaka; kan je odgovorio
zatra`iv{i pokoravanje hri{}anskog svet mongolskoj
vlasti. Napokon, 1248, Luj je krenuo sa francuskim
vitezovima, uklju~uju}i @ana Sjer de @oenvila, koji }e
pripovedati o podvizima svog kralja u ~uvenom letopisu.
Ekspedicija je stigla do Damijete.Krsta{i su osvojili Damijetu, ali Luj biva zarobljen u bici kod Mansure, blizu Kaira, ~ime je pohod okon~an, a on se oslobodio pla}anjem visokog otkupa.
 Osmi krsta{ki rat je pokrenuo opet kralj Luj IX 1270. god. , brodovima putuju}i od Aigues-Mortes, samoinicijativno kako bi pomogao ostalim krsta{ima u Siriji ali krsta{ki pohod je ipak nastavljen na Tunis. Ubrzo po stupanju na afri{ko tlo Luj umire od kuge sa re~ji “Jerusalim” na usnama, a ve}i deo vojske poboljeva. Vodjstvo preuzima njegov brat Karlo I An`ujski, koji nakon opsade grada Tunisa sklapa mirovni ugovor o slobodnoj trgovini i dozvolu naseljavanja i kretanja za monahe.
Deveti krsta{ki rat tokom 1271. i 1272. godine je ustvari nastavak VIII pohoda i bio je uperen protiv egipatskog sultana Bajbara i njegovog poku{aja da uni{ti preostale krsta{ke zemlje. Ne ~elu pohoda je stajao engleski princ Edvard koji je uspeo da spre~i i odlo`I za dve decenije kona~ni krah krsta{kih zemalja koji se desio 1291. god. padom Akre poslednjeg upori{ta i prestonice Jerusalimskog kraljevstva.

Pored toga sto na zahtev Filipa IV nisu hteli da mu daju novac i pomognu u ratovima sa Engleskom otac FilipaIV prethodni kralj Francuske imao ogromna dugovanja prema njima i njegov jedini izlaz je bio da ih optuzi za jeres sto je po mom zakljucku po onome koliko sam procitao i saznao totalni apsurd

Povod je bio oslobadanje Svete Zemlje, a razlog cisto materijalne prirode. Napuniti dzepove glavesina

A jel se moze reci da su bili zastupnici katolicke crkve ili hriscanske crkve uopste?

LJudi slusajte... Malo sam se bavio tematikom templara i krstaskih ratova, a iz nekoliko procitanih knjiga na tu temu mogu da kazem  da je sve bilo ovako:

Prvo, jeste greh ubiti, ali su krstasi otisli sa blagoslovom pape i obecanjem da ce im gresi biti skinuti jer ratuju u ime Boga i hriscanstva, te ce zato dobiti oprost grehova. Tako sam odgovorio na prvo pitanje ove teme.

Drugo: Templari su postali veoma bogati i mocni kao sto neko kaze davanjem zajmova i dobrim investicijama, ali i od "clanarine". Naime svako ko postaje templar zavestava svoju imovinu redu, tako da posle njegove smrti njegova imovina pripada redu Templara. Postoje nagadjanja da su ucenjivali crkvu zbog neke tajne, koja je vezana za sveti gral, ili nesto sto su nasli u solomonovom hramu, po kome su i dobili ime.

Trece: cuveni petak 13 se jeste zbio i jeste ubijeno mnooooooooooogo temlplara, jer skoro niko od njih nije hteo da prizna jeres... Filipu lepom su smetali, a i zeleo je njihov novac. U dogovoru sa papom je sve sredjeno i tako je nastao famozni petak 13. Zak de more je mozda uhapsen, a mozda i nije, jer sam u mnogo izvora nasao da je on bio rodjak da li pape, ili francuskog kardinala (a cini mi se da je najverovatnije bio rodjak pape koje je bio francuz i bivsi francuski kardinal) i da je na vreme sklonjen od inkvizicije.

Ko ne veruje neka kopa jos malo po istoriji...

Za ovakve informacije nije ti bilo potrebno da procitas puno knjiga.

Samo sto nikada necemo znati sta se zbilo sa preostalim templarima...

Isto tako nam u Bibliji kazu da od nikoga ne pravimo idola sebi ali pak za Isusa nam u crkvi govore da nam on bude idol tako kako god da okrenemo Biblija i njeno pripovedanje nema smisla