Lansiranje posmrtnih ostataka raketom u majušnoj kapsuli, najnoviji haj-tek trend
Krstarenje među zvezdama, tiha sahrana na Mesecu






Konkurencija smanjuje cene usluga: Kapsule za svemirske šetnje umrlih (gore) i probno lansiranje topom (dole)
Iz jedne pustinje Novog Meksika (SAD) početkom decembra u orbitu svemira biće lansirane kapsule koje sadrže posmrtni pepeo 179 pokojnika, u okviru programa testamentarnih, posmrtnih svemirskih letova raketom SPACELOFT XL. Među "putnicima" biće i pokojni bivši astronaut Gordon Kuper koji je svojevremeno leteo svemirom u okviru programa Džemini, kao i preminuli glumac Džejms Skoti Duan.
Sahrane ili posmrtni letovi kroz svemir su sve izraženiji trend, piše magazin Vajerd. Prvi let obavljen je iz Svemirskog centra u Hjustonu, 1997. kada je u svemir odneo posmrtne ostatke tvorca "Zvezdanih staza" Džina Rodenberija i hipi-gurua šezdesetih godina Timotija Lirija. Oni su proveli u svemiru pet godina pre nego što je raketa vratila njihove posmrtne
ostatke na Zemlju. Bizarno putovanje po svemiru, u organizaciji ove jedinstvene hjustonske svemirske pogrebne službe može da traje od dve do nekoliko stotina godina, u zavisnosti od želje mušterije. Trenutno u orbiti su dve ovakve posmrtne misije, sa 59 individualnih "klijenata".
Članovi porodice obezbeđuju za potrebe ovog putovanja od jednog do sedam grama pomsrtnog pepela preminulih koji se pohranjuju u pojedinačne metalen kapsule sa ugraviranim imenima i porukama namenjenim preminulima. Za svaku misiju kapsule se skupljaju posebno, a onda smeštaju u specijalni modul koji se spaja sa svemirskom letelicom.
Klijenti mogu da izaberu više pogrebnih usluga. Ukoliko neki isamo žele da dodirnu obod svemira, smeštaju se u raketu koja obleće oko Zemljine orbite, kao što je SPACELOFT XL, koja služi u eksperimentalne svrhe, koja leti do međunarodno priznatih granica svemira u rasponu za duža i ambicipoznija krstarenja, modul sa pepelom preminulih integriše se u satelite koji godinama kruže oko Zemljine kugle. Kade satelit konačno ponovo uđe u Zemljinu atmosferu, prilikom tog ulaska raspada se i ostaci nestaju u eksploziji.
U ponudi su i sahrane na Mesecu i u dubinama vasione. Tako je Judžin Šumejker, kopronalazač komete Šumejker-Levi nošen čitavih godinu dana, tamo amo po svemiru a zatim je njegova raketa namerno srušena na površinu Meseca, blizu njegovog Južnog pola. Do danas, Šumejker je jedini Zemljanin sahranjen na Mesecu.
Prva posmrtna misija kroz beskonačne daljine i međuzvezdane prostore svemira biće lansirana negde 2009. ili 2010. godine, naravno, bez povratne karte.
Ni ovo putovanje, međutim, nije bez rizika. Pre pet godina, iz vazduhoplovne baze Vandenberg lansirana raketa sa dva satelita i jedan modul, srušila se na samom početku puta. Oba satelita i modul izgubljeni su. Da bi se osigurali u slučaju nesreće, rođaci preminulih su zamoljeni da za svaki slučaj obezbede dvostruku količinu traženog pepela.
Cena putovanja za jedan gram posmrtnog pepela je 495 dolara za jedan povratni let do orbite, ili 995 za sedam grama pepela. Za kruženje Zemljinom orbitom, međutim, tarifa je 1.295 dolara za kapsulu sa jednim gramom pepela.
Jedna kanadska firma pokušava da eliminiše upotrebu raketa, lansirajući posmrtne ostatke umrlih u svemir pomoću topovskog pogona, koji je osmislio pronalazač supertopa Džerald Bul. Druga, konkurentska firma iz Ontarija planira da kompletan pepeo preminulih pakuje u metalni kanister i da ga lansira balističkim putem u svemir. To bi drastično smanjilo cenu svemirskog pogreba. Veće čestice pepela u tom slučaju verovatno će se ponovo spustiti na Zemlju u obimu od sto kilometara oko mesta lansiranja, dok će manje čestice ući u mlazne struje i biti raznošene oko cele Zemaljske kugle. V. R

Izvor: Danas

Svašta im pada na pamet 

ccccccccc j..... pa mogli su nesto da smisle pametnije zar ne