Kroz igru i priču deca najlakše i najbrže stiču pojam o vremenu
Naučite ih da gledaju na sat

Vreme je apstraktan pojam i zato je deci u uzrastu od četiri do pet godina teško da nauče da gledaju na sat, kaže francuski logoped Bernadet Gerit-Es. „Vreme je nešto što se ne vidi i zato je gledanje na sat mnogo komplikovanje od brojanja bombona! To, međutim, nije sve.


Decu zbunjuje i to što se ovde polazi od nule, a ne od jedinice, i što sat ima 60 minuta, a dan 24 sata, dok se kod većine drugih stvari podložnih merenju kao osnova koristi broj 10 - kilogram ima 1.000 grama, metar 100 centimetara...“, podseća ona. „Kao da to nije dovoljno, postoje i dve vrste časovnika: oni sa kazaljkama i digitalni, na kojima se sati i minuti izražavaju brojkama. Da bi dete moglo da shvati koliko je, recimo, 20.50, ono mora da zna da broji barem do šezdeset.“

Koliko nešto traje

Detetu je teško da shvati da dan ima 24 sata, jedan sat 60 minuta, a jedan minut 60 sekundi. Da bi mu to postalo jasnije, igrajte s njim jednostavnu igru. Zamislite određenu radnju i onda tražite od deteta da proceni koliko ona traje: jedan dan, jedan sat, jedan minut, jednu sekundu. Primer: koliko traje crveno svetlo na semaforu, šišanje, kupovina u samposluzi, putovanje na more...

U koliko sati se ruča, a u koliko se ide na spavanje?

Uzmite nekoliko listova papira i na svakom nacrtajte po jedan časovnik: prvi neka pokazuje sedam sati (kad dete ustaje), drugi pola osam (vreme kad kreće u vrtić/školu), treći dva (kad ruča), četvrti osam (kad se kupa) i peti pola devet (kad ide na spavanje). Poređajte ove listove na zid, sleva nadesno. Kad dođe vreme za kupanje, skrenite detetu pažnju na odgovarajući časovnik i tako redom. Detetu će trebati samo nekoliko dana da zapamti položaj kazaljki na nacrtanim časovnicima i moći će da pokaže pravi u trenutku kad, recimo, dođe vreme za spavanje.

Časovnik od kartona

Papirni tanjir, dve kazaljke isečene od kartona i rajsnadla. To je sve što vam je potrebno da biste napravili sat. Onda zatražite od deteta da malu kazaljku stavi na dvojku, a veliku na 12, pa mu kažite: „Sada je dva ujutru. Šta ti radiš u to vreme?“ Kad dete odgovori, nastavite igru tako što ćete pomerati kazaljke i postavljati odgovarajuća pitanja. Dete će s vremenom početi da povezuje ono što pokazuje časovnik sa konkretnim trenucima u toku dana. CDC/GB

Približite im pojam o vremenu

O događajima i planovima govorite u vremenskim terminima.

Recimo: Ovo treba da se kuva oko tri minuta, pa imaš vremena da namažeš maslac na hleb.

-Neka vam dete pomogne kad programirate kuhinjski tajmer ili budilnik.

-Na prehrambenim proizvodima nađite rok trajanja i razgovarajte o tome koliko dana preostaje da se namirnica potroši.

-Recite detetu da zapakuje meso koje ćete staviti u zamrzivač i da na nalepnicama napiše koji mu je rok trajanja.

-Objasnite im koliko je vremena potrebno da se nešto skuva i zamolite ih da vas podsete da proverite ono što ste ostavili na šporetu da se kuva.

Izvor: Blic