Samo procitaj ovaj clanak sa Wikipedije

Domovinski rat bio je obrambeni rat za neovisnost i cjelovitost hrvatske države protiv agresije udruženih velikosrpskih snaga - ekstremista u Hrvatskoj, JNA te Srbije i Crne Gore. Domovinskomu ratu prethodila je pobuna dijela srpskoga pučanstva u Hrvatskoj, koja je izbila u kolovozu 1990. Na strategijskoj razini Domovinski rat sastoji se od tri etape. U prvoj etapi, do siječnja 1992., izvršena je vojna agresija na Hrvatsku, koja je bila prisiljena na obranu. Oružani sukobi počeli su izbijati u travnju 1991., a uz postupno priklanjanje JNA srpskim pobunjenicima, od kolovoza 1991., prerasli su u izravnu agresiju iz Srbije.[9][10] U drugoj etapi, od siječnja 1992. do svibnja 1995., došlo je do zastoja u agresiji i do razmještaja mirovnih snaga UN-a duž crta prijekida vatre. Za Hrvatsku je to bila etapa diplomatskih nastojanja i pregovora te strpljivog jačanja snaga uz provedbu operacija taktičke razine u kojima su oslobođeni manji dijelovi teritorija. U trećoj etapi, u svibnju i kolovozu 1995., bile su izvedene navalne operacije u kojima je oslobođen najveći dio okupiranoga područja u Posavini i zapadnoj Slavoniji te na Banovini, Kordunu, u Lici i u sjevernoj Dalmaciji. Preostalo okupirano područje u hrvatskom Podunavlju reintegrirano je uz pomoć prijelazne međunarodne uprave (1996.-1998.).
U ratu je poginulo preko 21.000 ljudi: 13.583 na hrvatskoj strani (uključujući nestale)[7] prema Ivi Goldsteinu ili 15.970 prema Draženu Živiću, znanstvenom suradniku Instituta društvenih znanosti "Ive Pilara",[5] te 8.039 na srpskoj strani, od toga 6.760 na područjem pod kontrolom pobunjenih Srba[nedostaje izvor], a 1.279 vojnika JNA, prema beogradskim službenim podatcima.[8] Ratom i ratnim razaranjem bilo je obuhvaćeno 54% hrvatskog teritorija, na kojem je živjelo 36% hrvatskog stanovništva. Pod okupacijom[11][12][13] se našlo 14.760 km2 ili 26% hrvatskog teritorija[7]. Nijedan hrvatski vojnik nije stupio na teritorij Srbije. U prosincu 1991. godine u Hrvatskoj je bilo oko 550.000 prognanika i izbjeglica,[14] a k tome je 150.000 ljudi bilo u izbjeglištvu u inozemstvu.
Prema podacima Državne revizije za popis i procjenu ratne štete izravna ratna šteta u Hrvatskoj u razdoblju 1990.–1999. godine iznosila je 236.431.568.000 kuna ili 65.350.635.000 DEM.[7] Prema drugim podatcima, uništeno je 180,000 domova, 25 % hrvatske ekonomije te prouzročeno 27 milijardi $ materijalne štete.[15]
Broj prognanika i izbjeglica u samoj Hrvatskoj smanjio se od 550 tisuća krajem 1991. na 386.264 u 1995. Istodobno je broj izbjeglica u inozemstvu smanjen od 150 na 57 tisuća. Počevši od 1995. godine počinje masovan povratak prognanika i izbjeglica.



a evo jos iz Srpske Wikipedija izvor pa ti zakljuci ko je koga moga napasti 1990. godine....

ЈНА је на папиру деловала као моћна сила са 2000 тенкова и 300 млазних авиона (совјетске или домаће производње). Међутим у 1991. већина те опреме је била стара 30 година: основни Т-54/55 тенк и авион МиГ-21 су чинили 60% и 40% тенковских и ваздушних снага. Насупрот томе, модернији и јефтинији против-тенковски (као 9М113 Конкурс) и против-авионски (као 9К34 Стрела) пројектили су постојали у великим количинама и били су дизајнирани да униште много напредније наоружање.

На почетку сукоба хрватска војска је била у формирању. Током раних периода рата недостатак војних јединица је значило веће ангажовање хрватских полицијских јединица. Касније су специјални одреди полиције чинили језгро нове војске, Збор народне гарде (касније Хрватска војска). Хрватска војска је основана 1990, али није била развијена до 1993. На почетку је била слабо наоружана, а многе јединице су основане ненаоружане или са оружјем из периода Другог светског рата. Хрватска војска је имала мало тенкова (уз ветеране из Другог светског рата попут Т-34), а њено ваздухопловство се састојало од неколико двокрилаца Антонов Ан-2 за запрашивање поља који су преправљени да бацају бомбе ручне израде.

jedna te ista prica vec 10 godina na forumu  ko je koga prvi napao, ko je koga naoruzao, ko je ponistio savrseno validan referendum, kome je gorelo pod nogama napravi etnicko veliko spremanje  kako vam ne dosadi ...

vadis podatke sa hrvatske wikipedije o "domovinskom ratu" i mislis da ce neko da te smatra vrednim sagovornikom    i posle slusamo kako stanovnistvo u Zagrebu nema potrebu da isteruje srpsko-hrvatsku pravdu i dokazuje cinjenice o ratu nad teritorijom. Mi se izgleda svi zajedno drogiramo.

Dalje, ovo je tema o nekom jako cudnom liku koji ima jako glupe ideje a budale bog cuva i kapiram da ce i njega da sacuva. Ovde nema mesta pisanju o tome dal je Mirko prvi opalio ili SLavko.

Brisacu off, od svake teme napravite sranje.  nemoj posle da bude - zla teta nam brise postove.

po Cro primorju lupaju autobomile srbijanskih registarskih oznaka, a ovaj junak hoće da provoza trobojku kroz Hrvatsku?
još samo treba nakačiti vel'ki zvučnjak na Yugića i puštati evergreene Lepog Miće. 
budala i paprati neće nikad nestat'.

pa izvadio sam i dio o kolicini naoruzanja iz srpske wikipedije!!!!

Ali ni to bit, bit je u tome da ako se mi (hrvati, i to vecina) neljutimo, nemrzimo ili nevridamo srbe onda i se ni srbi NEMAJU pravo ljutiti na hrvate ili ih mrzitit i vrijedati!!!! Sta je bilo bilo je, ali zna se ko je ciju drzavu napao i ko je bio agresor i sve drugo je nebitno!
Dabogda jednog dana dosa u beograd i nadam se da cu sve dobro napitit i zabaviti s vama srbima!

Вероватно хоћеш ... осим ако не налетиш на неког од оних пар стотина хиљада протераних па му ухватиш објашњавати како нема право да се љути на тебе, јер се ето ти не љутиш на њега.

Molim vas da raspravu o tome "Ko je kriv? Nismo mi... mamu im ****" nastavite na nekom drugom podforumu.
Ipak je ovaj zabavnog karaktera....


Hvala!

Lock

Sa hrvatskom zastavom kroz Srbiju, sa srpskom u Hrvatskoj

Eksperiment Stefana Cvetkovića, vlasnika televizije TNT iz Bele Crkve, uspeo je...
Prošao je kroz Hrvatsku sa srpskom zastavom na kolima, ali i kroz Srbiju sa hrvatskom i nije doživeo ni jednu jedinu neprijatnost, čime je dokazao, kaže, da dva naroda mogu suprotsatvljene stavove da rešavaju razgovorom i bez nasilja.



ZASTAVI - Cvetković se posle putovanja kroz Hrvatsku, koje je izazvalo veliku pažnju u tamošnjim medijima, provozao i kroz Srbiju. Sa hrvatskom zastavom na automobilu u zemlju je ušao  na graničnom prelazu Batrovci, a preko Čačka, Užica, Kopaonika i Preševa stigao do Beograda.
- Ni jedan jedini problem nisam imao. Naši ljudi su me prepoznali i pitali kako je u Hrvatskoj, kako se živi, kolika im je plata... U blizini Čačka me je zaustavio i policajac koga je zanimalo da li je hrvatsko more još lepo jer nije bio tamo 20 godina. Naravno, bilo je suprostavljenih mišljenja, ragovarali smo i ništa nismo rešili nasiljem. Dakle, reč je o običnim životnim pričama - kaže Cvetković za „24 sata”.
I Cvetković je svestan činjenice da bi možda priča bila malo drugačija da njegovo putovanje nije bilo medijski ispraćeno, ali ipak naglašava da oni koji prave probleme i koji su nasilni to čine iz mraka i anonimno.
- Ovo putovanje je dokaz da  borba protiv mediokriteta treba da se vodi javno i danju. Da je ovakvih primera bilo ranije, da smo ranije krenuli u akciju, ne bi nam se dešavalo ono što se dešava u Srbiji poslednjih deset dana - kaže Cvetković.
On je po povratku u Beograd hrvatsku zastavu poklonio ambasadaru Hrvatske u Srbiji Željku Kuprešaku, koji je, kako kaže naš sagovornik, izrazio zadovoljstvo što je putovanje dobro prošlo.
- Živim ovde. Znam šta se dešava i ne želim da idealizujem ni jedno ni drugo društvo. Ako ništa drugo, ovim putovanjem je otvorena jedna tema. Neka ovo bude prvi korak u jednom dobrom pravcu. Ostalo nam je još puno puta da pređemo, ali možemo zajedno da ga pređemo i da konačno izađemo iz blata -  kaže Cvetković.

„Jedina opasnost je bila dalmatinska pršuta”
UTISAK - Cvetković, koji je na ovu ideju došao posle neprijatnosti koje je doživeo u Hrvatskoj kada su mu izbušili i gume na kolima, kaže da će celo putovanje biti pretočeno u dokumentarni film čija se premijera može očekivati u januaru na nekom od filmskih festivala. Ipak, njegov najveći utisak su obični ljudi i razgovor s njima. „U Splitu je jedna starija žena ustala iz kafića i otišla, ali se vratila i poklonila mi mornarsku majicu. U Opatiji su mi poklonili dalmatinsku pršutu uz reči: ‘Ovo je jedina opasnost koja može da te zadesi ovde.. da se ugojiš‘”, kaže Cvetković

Izvor: 24 Sata