Сваких 15 минута у Србији неко умре од последица болести срца и крвних судова, а по броју акутних инфаркта миокарда наша земља се налази на трећем месту у Европи – одмах иза Русије и Украјине. Говор бројки и слова сведочи да кардиоваскуларне болести годишње „потпишу” 61.000 умрлица, а број жена које умиру од обољења срца и крвних судова расте из године у годину.

Подаци Европског удружења кардиолога говоре да срчане болести одузимају више женских живота него сви карциноми заједно и да висок холестерол, крвни притисак и повишен ниво глукозе оштећују здравље „шефа крвотока” у сваком животном добу. Бројке такође говоре да жене са дијабетесом имају и до седам пута већу шансу да оболе од срца од жена код којих је ова вредност на нормали, због чега амерички институт за срце препоручује годишњу проверу фактора ризика већ од двадесете године живота. Међутим, иако од кардиоваскуларних болести годишње умире готово пола милиона жена на планети, свега тринаест одсто припадница нежнијег пола препознаје болести срца као своју главну здравствену претњу.

Др Зорана Васиљевић, начелница ургентне кардиологије Клиничког центра Србије и редовни професор Медицинског факултета у Београду, каже да од сто пацијената који се лече од акутног инфаркта миокарда – 41 одсто чине жене, а 59 одсто су мушкарци. Смртност од акутног инфаркта миокарда износи 18 одсто, а просечна старост акутног коронарног болесника у Србији је 63 године – европски просек је 70 година. Она је на протеклом конгресу лекара опште медицине упозорила да наше жене све раније оболевају од кардиоваскуларних болести, а највећи ризико-фактор за настанак инфаркта су хипертензија, пушење, гојазност и стрес.

„Наше жене једноставно не воде рачуна о себи, своје потребе увек стављају иза потреба деце и породице, а на листи животних приоритета здравље им се налази на последњем месту. У прилог тој тези говори и искуство мојих колега који сведоче да је Србија прва у Европи по броју карцинома грлића материце, који се лако могу дијагностиковати и комплетно излечити ако жена одлази на редовне гинеколошке прегледе. Србија има највећи број абортуса у Европи, а статистика такође говори да трећина жена у нашој земљи држи запаљену цигарету. Велики број мојих пацијенткиња које имају озбиљне кардиолошке проблеме имају изговоре типа ’то ми је једино задовољство у животу’, а искуство нам говори да се под посебним здравственим ризиком налази срце жена које имају лошији материјални статус. Јеловник просечне српске жене углавном се састоји од остатака породичне трпезе – ако нема довољно квалитетне хране за све. А подаци говоре да у највећем броју српских породица нема довољно квалитетне хране за све чланове домаћинства. Потпуно је другачији здравствени профил жене која има бољи материјални статус од жене која има просечну српску плату и која ради у две смене – пре подне за плату, а по подне за породицу”, истиче професор др Зорана Васиљевић.

Наша саговорница подсећа да су до своје педесете године жене заштићене хормоналним статусом, односно естрогеном, али након менопаузе расте ризик од настанка акутног инфаркта миокарда. Током 2002. и 2003. године највећи број жена које су имале акутни инфаркт миокарда биле су у доби између 55 и 65 година, а садашње статистике говоре да су то жене које се углавном налазе у седмој и осмој деценији. Међутим, око 15 одсто пацијената са акутним инфарктом миокарда има мање од педесет година.

„Кардиоваскуларна болест настаје због атеросклеротичног сужења крвних судова срца и превенција је веома важна како не би дошло до њиховог знатног сужења. Од када је у САД на снази апсолутна забрана пушења, број акутних инфаркта миокарда смањен је за половину. И у Европи је последњих година смањен број срчаних болесника и болесника који се лече од акутног инфаркта миокарда, јер је превенција фактора ризика довела до смањења ове болести.

Међутим, у нашој земљи је од 2003. године за трећину повећан број инфаркта у Ургентном центру, а сваке године 13.000 болесника има акутни коронарни синдром – од тога су две трећине инфаркти, а једна трећина нестабилна ангина пекторис. Велики дијагностички проблем представља чињеница што код половине жене нема упозоравајућих знакова да је атеросклероза узела маха, већ је први симптом – инфаркт или нагла смрт”, закључује др Зорана Васиљевић.

Izvor: Politika