U Srbiji ima oko 500.000 obolelih od dijabetesa, među njima je sve više dece. Uzrok bolesti: loša ishrana, stres, gojaznost

BEOGRAD - U Srbiji najmanje pola miliona ljudi ima dijabetes, a broj obolelih će iz godine u godinu biti sve veći, upozoravaju stručnjaci! Jedan od poslednjih alarmantnih podataka stiže iz Smedereva, u kome je u 2005. godini registrovano 520 dijabetičara, što je tri puta više obolelih u odnosu na prethodne godine.
Endokrinolog Nada Kostić kaže za Press da u Srbiji ima od 300.000 do 500.000 osoba sa dijabetesom, i dodaje da svetski stručnjaci tvrde da će se do 2025. godine broj obolelih osoba udvostručiti. Pre deset godina u svetu je bilo oko 80 miliona, a sada ima oko 190 miliona dijabetičara. U Srbiji kao zemlji u tranziciji broj obolelih od šećerne bolesti će se, prema nekim procenama, čak i utrostručiti! Pri tom, od ukupnog broja obolelih u našoj zemlji, najmanje 60.000 je već na insulinu.
Naši lekari upozoravaju da je ova bolest sve češća i među mališanima. Lekari Dečje klinike u Tiršovoj ustanovili su da se broj prijavljenih slučajeva dijabetesa kod dece udvostručio za poslednjih 20 godina.
- Broj obolelih od dijabetesa nesumnjivo je u porastu i takvo stanje je posledica nezdrave ishrane, gojaznosti, koja je takođe u ekspanziji, stresa, ali i genetike. Uzrok bolesti kod dece može biti i to što su ih majke kratko dojile, imale rizične trudnoće ili su u trudnoći preležale neku virusnu infekciju. To što se dešava u Smederevu najverovatnije je posledica mnogo bolje registracije obolelih. Treba imati na umu da većina naših ljudi i ne zna da ima dijabetes jer ovo ozbiljno i podmuklo oboljenje najčešće počinje neopaženo i bez simptoma. Zato stručnjaci na jednu osobu koja zna da je bolesna dodaju još jednu koja ne zna i takvom računicom došlo se do brojke od 500.000 obolelih - objašnjava profesorka Kostić.
Ona ističe da je gojaznost, pre svih, najčešći faktor rizika i zbog toga bi, prema njenom mišljenju, gojazne osobe, ali i one koji imaju nekog u porodici sa dijabetesom, trebalo najmanje jednom godišnje da proveravaju nivo šećera u krvi i holesterola. Najviše obolelih, prema njenim rečima, ima u Vojvodini, što je opet posledica toga da Lale vole jaku hranu.
Prema nezvaničnim podacima, četiri petine obolelih ima dijabetes tipa 2 ili takozvani starački, koji se obično javlja kod osoba koje su zagazile u petu deceniju. Ovaj tip, nažalost, pojavljuje se sve češće i kod mladih osoba. Oko petina pacijenata ima dijabetes tipa 1, koji se javlja kod veoma mladih osoba zbog nekih procesa u kojima organizam sam razara ćelije koje luče insulin. Ovaj tip bolesti ne može da se predvidi i od početka se leči insulinom, dok kod dijabetesa 2 osoba postepeno oboleva.
- Dijabetes 2 se najčešće otkrije usput, tokom pregleda zbog neke druge boljke, jer se simptomi samog dijabetesa pojavljuju dosta kasno, kad su vrednosti šećera u krvi već znatno povećane. Budući da se zna koji su razlozi nastanka dijabetesa, ova bolest se može sprečiti zdravom ishranom, fizičkom aktivnošću i uopšte zdravim životom - objašnjava naša sagovornica.
D. STANIMIROVIĆ

Znaci za uzbunu

- šećer u krvi iznad 7
- žeđ
- učestalo mokrenje
- glad
- gubitak telesne težine

Izvor: Press

По позиву на преглед шећера у крви
У тридесетак центара широм Србије ускоро ће свим грађанима старијим од 40 година утврђивати ризик од дијабетеса
 
На преглед тек после попуњеног упитника (Фото Бета)

Без вађења крви, сложених процедура и прегледа, Србија би ускоро, могла да дође до драгоцених податка колико је становника у ризичној групи од оболевања од шећерне болести или колико њих већ има дијабетес а то не зна. Професор др Небојша Лалић, председник Стручне комисије за лечење шећерне болести, тела које је ову „европску” меру предложило Министарству здравља и добило од министра пуну финансијску и организациону подршку, најављује да би национални програм ране детекције и превенције шећерне болести типа 2 требало да почне првих јесењих дана. Конкретно, у тридесетак центара широм Србије једном месечно у домове здравља од краја септембра биће позиване све особе старије од 40 година којима ће, пошто попуне посебни упитник, бити утврђивана висина ризика од оболевања од дијабетеса. Према добијеним резултатима предузимаће се даље мере.

– Активно тражење неоткривених случајева шећерне болести је кључно за добру превенцију и лечење дијабетеса, јер су многе стране и наше студије показале да на једног пацијента који зна да има дијабетес и лечи се долази један који болује а да то и не зна. Шећерна болест је врло подмукла болест. Никада нема драматичне симптоме, а може да направи огромну штету организму, изазивајући промене на крвним судовима, које су узрок слепила, попуштања рада бубрега, инфаркта и шлога – упозорава др Лалић, заменик директора Института за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма Клиничког центра Србије.

Тако ће, после добијеног позива, сваки грађанин у свом дому здравља испуњавати упитник. Одговори из упитника треба да покажу да ли је анкетирана особа у ризичној групи да оболи од дијабетеса или, евентуално, већ има ово обољење. Подаци о томе да ли је неко у породици већ боловао од шећерне болести, године живота, обим струка, телесна тежина, дневна порција воћа и поврћа, као и минути које смо посветили физичкој активности – бодују се по утврђеним правилима.

На основу збира бодова процењује се коју особу треба позвати на даље испитивање, после чега следе детаљна провера стања са тестом оптерећења, ЕКГ, лабораторијске анализе… У Србији, процењује се, има око 400.000 дијабетичара који су обухваћени здравственом службом и, дакле, још толико оних који имају дијабетес, али се не лече. Др Лалић каже да смо по том броју изједначени са земљама у окружењу, а негде смо и у европском просеку. Са Европом делимо и непобитну чињеницу да број дијабетичара стално расте, а коначног и ефикасног лека још нема. Разлози за пораст броја оболелих су бројни: много седења, мало кретања, гојазност, неодговарајућа исхрана, и, наравно, стрес.

– Као типичну особу са дијабетесом на нашим просторима могли бисмо да опишемо гојазног мушкарца, педесетих година, који је презаузет обавезама, успешан… Значи, не оскудева у новцу и могао би себи да обезбеди добро лечење шећерне болести, али му је посао „везан” за неуредан живот и исхрану. Међутим, други профил типичног пацијента могла би да буде сиромашна, старија особа, навикла на одређени начин исхране, која често нема ни материјалне могућности, али не одлази ни у дом здравља, а компликације одмичу – наводи наш саговорник.

Професор Лалић наводи да је лечење шећерне болести врло компликовано, а није јефтино. У Србији је на инсулинској терапији свега 60.000 пацијената, што је, по речима др Лалића, „близу оптималног броја, али још није најбоље”.

Инсулинску терапију у Србији требало би прописивати адекватније, али има још много погрешних уверења и предрасуда, па и незнања. Ова терапија је само у почетку технички компликованија од терапије таблетама, али код наших пацијената постоји страх од инсулина и игли, па то захтева едукацију болесника. Деценијама се одуговлачило са давањем инсулина пацијенту, а ни здравствена служба није била довољно организована. Сада је организација много боља, али још је сувише пацијената који су на терапији таблетама иако и даље имају нерегулисан ниво шећера у крви. Када дуже од шест месеци шећер није добро регулисан упркос таблетама, треба постепено, без нарушавања квалитета живота пацијента, прећи на инсулинску терапију, јер је то за болесника боље. Не заборавите, дијабетес је врло подмукла болест, тако да се пацијент неће осетити лоше, али тек важне лабораторијске анализе показаће да треба променити терапију, јер лоше регулисан шећер у крви може да направи огромну штету организму – наводи др Лалић.

Оливера Поповић
[објављено: 26/08/2008.]

Izvor: Politika