Krompir dobro podnosi 99 odsto ljudi, pokazalo je istraživanje britanske laboratorije za ispitivanje netolerancije na hranu „Jorktest“, koja je tu jeftinu krtolu okarakterisala kao „najbezbedniju hranu u Britaniji“. Osetljivost na hranu je postala veliki problem za proizvođače hrane, koji sve više pažnje poklanjaju sporednom tržištu potrošača koji, na primer, u ishrani ne koriste laktozu, gluten ili žitarice. Simptomi netolerancije na hranu su iritirana creva, migrena, ekcem i iscrpenost.


Britanija je, prema podacima „Euromonitora“, treće po veličini tržište za prehrambene proizvode bez glutena (posle SAD i Italije), gde je vrednost prometa u 2006. dostigla 47 miliona funti (70 miliona evra). Prodaja proizvoda bez laktoze (mlečnih, sladoleda, hrane za bebe) porasla je od 2002. godine za 29 odsto, dostigavši u 2006. vrednsot od 23 miliona funti (34 miliona evra).

Kompanija „Jorktest“, koja isporučuje opremu za kućno testiranje netolerancije na hranu, došla je do zaključka o neškodljivosti krompira posle ispitivanja više od 8.000 pacijenata, koji su obavili testove tokom 2007. godine. Manje od jedan odsto njih je na svojoj listi visoke netolerancije imalo i krompir.

Među proizodima koji se smatraju veoma lako podnošljivim su i grejpfrut, na koji je netolerantno samo 0,44 odsto pacijenata, kajsija (0,61 odsto), jabuka (0,61 odsto), ječam (0,65 odsto) i limun (0,68 odsto). Bez obzira na to što pojedini od tih proizvoda izazivaju manje reakcija nego krompir, one bi bile znatno jače ukoliko bi se ti proizvodi jeli u istoj količini kao krompir, ukazala je kompanija.

Udeo krompira u ukupnoj hrani stanovnika Britanije iznosi 20 odsto, pri čemu svaka osoba pojede prosečno oko 90 kilograma tog povrća godišnje, što ukupno iznosi 5,5 miliona tona. „Euromonitor“ je prošle godine objavio da britansko tržište hrane koja ne izaziva netoleranciju ima „veliki potencijal rasta“ i pozvao prehrambene proizvođače da povećaju ulaganja u proizvode na kojima može biti naznačeno da ne sadrže pšenicu, gluten, kravlje mleko, laktozu, jaja, soju, koštunjavo voće i pojedine aditive. 


Izvor: Dnevnik