nema druge nego da se opet muzeji i umetnost stave pod crkveni nadzor





prosto gledam sve te ljude kako padaju u trans kada udju u muzej  u njima se prepliću slutnja i čežnja, snažni patriotski naboji i anacionalna htenja, ljubav i mržnja!

dodatak:

Umetnička skulptura Entropa, satirično delo češkog umetnika Davida Černija izazvala polemike u Evropi.
Predsedavanje Češke Evropskoj uniji trebalo je da bude obeleženo postavljanjem zajedničke umetničke instalacije 27 umetnika iz zemalja članica Unije u Briselu.

Entropa, satirični mozaik težak osam tona postavljen na površini od 16 metara kvadratnih i od 12. januara nalazi se u glavnom holu zgrade Evropskog saveta u Briselu. Nekoliko dana pred zvanično otvaranje instalacije, javnost je obaveštena da je Entropa delo jednog čoveka, češkog autora Davida Černija.

On je u razgovoru za londonski Tajms rekao da “nije bilo vremena, finansijskih ni produkcijskih uslova za okupljanje 27 umetnika iz Evrope”, pa je njegov tim, bez znanja Ministarstva spoljnih poslova Češke, odlučio da izmisli grupu umetnika koja navodno stoji iza ove montipajtonovske skulpture, koja predstavlja nacionalne stereotipe zemalja članica.

Bugarski zvaničnici, čija je zemlja u mozaiku predstavljena kao turski toalet, zatražili su da se instalacija skloni iz zgrade u Briselu, jer vređa nacionalni ponos Bugarske. Slovaci su se takođe pobunili, jer je njihova država predstavljena kao mađarska kobasica, odnosno kao telo umotano u mađarsku zastavu i obmotano užetom.

Češki umetnik se izvinio zbog uvreda koje je njegov rad naneo pojedinim nacijama i rekao da će češkoj vladi vratiti 483.000 dolara predviđenih za realizaciju projekta.

Autor je bio svestan da će istina o nepostojećim saradnicima na izradi Entrope biti otkrivena: “Znali smo da će istina izaći na videlo, ali smo želeli da saznamo da li je Evropa sposobna da se nasmeje samoj sebi.”

Umetničko delo Entropa biće verovatno sklonjeno iz zgrade u Briselu, ukoliko zvaničnici uvređenih zemalja ne prihvate objašnjenja autora o načinu na koji su predstavljene njihove države.

http://www.youtube.com/watch?v=k2SKLSM1cw4

Уобразиља је, уз дубоку емоцију, један од главних покретача уметности.

emocije nemaju veze sa umetnošću onako kako ih mi razumemo, to je jedno romantičarsko gledanje na umetnost, koje je odavno premešteno u mit

Lupio si...
To je jedini pokretac, bio barem nekad,
sad ih nema skoro nigde, pa cak ni u umetnosti...

Vidiš bila je skoro izložba predmeta iz Vinče i tu je bilo mnogo tipiziranih skulpturica božanstva zaštitnika, posuda sa glavom sove, raznih drugih obrednih posuda. Mada su tipizirane i mada ne znamo ništa o mitologiji koju predstavljaju neke od tih figurina su na mene ostavile snažan utisak umetnosti, dok su druge bile samo dobar zanatski rad. O muzejima tipa Prado, Ufići, Riks, Luvr ili Ermitaž gde su sublimirana vrhunska dela neću ni da pričam.

Jako mi je žao ako ti ne osećaš podsvesnu, sublimalnu energiju u dodiru sa umetnostima. To je nedostatak koji se sreće kod mnogih i zbog kog sam već imala sukobe mišljenja. Ali to nije nikakav argument u vezio razlikovanja umetnosti od neumetnosti, i gradiranja nekog dela po snazi umetničkog doživljaja.

Evo Osma je savršena osoba da nam kaže koliko je bitan element inspiracije da bi se napravilo umetničko a ne zanatsko delo.

Da ti ovde citiram razne definicije umetnosti nema nikakvog smisla jer se ni sama ne slažem sa njima. Ali znam da razlikujem lepo od ružnog i umetnost od zanatstva.

Mislim da se ovde malo i brkaju pojmovi. Naravno da niko ne moze da uporedjuje dela umetnika kao sto su Mikelandjelo, Van Gog, Mone ili bilo koji od umetnika koji su mnogo manje znacajni sa tamponom, ali to nije ni poenta. Ovde se ne postavlja pitanje da li tampon ili bikova muda imaju umetnicku vrednost, vec da li oni predstavljaju nesto, da li imaju neku izjavu. Ne mogu se porediti dakle performansi sa slikarstvom, fotografijom ili nekom srodnom umetnickom granom jer jednostavno nisu isti. Nemaju isti cilj, isti znacaj i istu vrednost. Nisu cak ni ista dimenzija. Ali svakako da se i performansi, pa i umetnost tipa "nabacani ogrisci kifli" mora postovati ako ima neku poruku, ako ima nesto sto prenosi, nesto sto ostavlja trag, nesto sto ce naterati coveka da razmisli o datom predmetu.
Shvatam i tu gorcinu koju mozda pomalo imaju neki od umetnika koji vise ulazu u svoje radove. Sasvim je razumljivo, ali ne treba da postoji toliko taj osecaj da ne kazem mrznje prema drugim tipovima umetnosti iz prostog razloga sto nisu niti ce ikada biti konkurencija. Neuporedive su kategorije. Kao sto bi bilo bezveze da slikar kaze da fotograf "samo fotografise", tako je, po meni, bezveze reci da je neko samo postavio krvavi tampon. Slazem se da postoje i ovde likovi koji kao sto Osma kaze, povrate i puste ljude da razmisljaju sta to predstavlja, ali mislim da su oni u manjini i da ih ima mnogo manje nego sto se misli. A uostalom, postoji i toliko kic slikara koji prodaju po vasarima slike, pa opet niko zbog toga nece pokusati da opljune sve slikare i ljude koji se time bave.

Кокота,
слажем се са тобом када кажеш да се дела Монеа, Микеланђела, Бернинија, Родена, Ван Гога, Гаудија... не могу поредити са овим неукусом.
Не могу и не треба да се пореде, јер њихова дела трају вековима, а и дан данас сусрет са њиховим радовима тера човека да застане, размисли, уздахне, прене се...Око овог ,,недела'' причаћемо ми на форуму, а касније ће га људи спомињати само као пример неукуса и декаденције нашег века. Не мислим да овај ,,рад'' има икакав значај, већ да је срамота да се излаже у уметничком павиљону, да грађани спонзоришу нешто што је безначајно...
Наравно да свака рукотворина, човекова мисао, идеја... може покренути на размишљање, али то нипошто, само то делo, идеју...не означава као уметност...Преко сваког човечијег рада, поступка ми можемо нешто сазнати о том човеку, о његовим жељама, надама, страховима, емоцијама, стању...али опет није свако дело уметност...
Нисам никакав експерт за уметност, многа ремек-дела светске уметности ме остављају хладним, нека ме остављају затеченим, али пред некима остајем без даха..нека сам тек касније схватио, нисам им раније придавао важност, али при поновном сусрету био сам задивљен и зачуђен како то раније нисам видео...
Не мислим да неко мрзи или завиди аутору овог...хм, ,,чуда'', можда неко остаје тужан и запањен да се ово проглашава као уметност 21. века, неко је резигниран  што многи млади и стари мајстори и уметници не могу да прикажу своја дела, да она буду та која ће показати нови поглед на свет и стварност...

Уметничко дело треба да траје, да сва покољења виде красоту света и човекове душе, његове блиставе идеје и чежње, па и страхове, поноре...али ово не може и неће да траје, пролазно је и као такво сувише ефемерно да би му се придавао икакав значај...

Наравно, да је ово мој субјективан став и доживљај, али упоредите оно са прве стране са овим...

Ko misli da mi sada ovde raspravljamo na neki nov način i da smo nešto novo napisali?
Umetnost je uvek bila osudjivana od većine i od estabilišmenta da je nerazumljiva, da vredja, da nema nikakvu vrednost, da nije nadahnuta i tako dalje. Ko stvarno misli da toga nije bilo u istoriji? Ko od vas ima tu iluziju? Šta je sa Dalijem, Pikasom, Rembrantom, Vorholom i mnogim drugima koji su zbog sličnih dela bili na isti način bili osudjivani...

Koja enciklopedija umetnosti danas postoji a da njih nema u njoj? A bili su osudjivani da njihova dela ne vrede, da su prolazna... Sve je ovo već vidjeno i ja znam kako će se završiti, a vama preporučujem najjednostavniju stvar a to je da konačno pročitate nešto o umetnosti, da odete na neku izložbu - eto mislim da ne tražim puno


eto opet priča o predodredjenju, mistifikacija... sve već davno napisano o tome

Ma kapiram ja tebe, ti ides ispred vremena

ja ne idem ispred vremena idu oni koji kazu da je "sve ovo prolazno" (šta?)