dovoljno je da nam provajder zatvori put ka nekim sajtovima odakle skidamo.Mojoj sestri koja je u Italiji u blizini Venecije nemoze da otvori neke torrent sajtove -zabranili.

неке?

остало јој је да проба још само неких 2.000.000 торент сајтова

Da parafraziram : "Go to the East ,my son ! Go to the East !". Da nema ruskih torenata i njihovih grupa koje se takmiče za prestiž na istočnoj sceni,ne bi bilo ni ubedljivo najboljih repaka (i Ru/Eng prepaka) koje sam imao prilike da isprobam.Niti jednoga virusa,"čudnih" poruka  operativnog sistema,odbijanja da proradi/izletanja u OS/BSOD-ovanja ! Probajte njih,potom ponovo ono jenkijevsko sranje i videćete o čemu govorim.

Proxy...problem solved...

Hakeri, satanisti i ostala bagra.. dalje od moje avlije. 

Inace, sto se tice borbe protiv piraterije:
Sto reko Gabe Newell, ne moze nikad 1 sovtverski tim obezbjediti dobru zastitu jer se takmice protiv svih hakera svijeta. Jedino povoljne cijene i usluge mogu to da pobijede.

FM 2013 - više od 10 miliona piratskih kopija



Iz Sports Interactivea potvrđuju da je na ilegalan način preuzeto više od 10 miliona kopija Football Managera 2013

Miles Jacobson iz Sports Interactivea je otkrio da je do sada skinuto više od 10 miliona ilegalnih kopija Football Managera 2013. Kako piše VG247, najveći broj pirata je u Kini, gdje je prošli Football Manager preuzet gotovo 3,2 miliona puta. Slijedi Turska sa više od milion ilegalnih kopija, te Portugal sa nešto manje od 800 tisuća ilegalnih preuzimanja. Vrijedi napomenuti da je Football Manager 2013 jednom ilegalno skinut čak i u Vatikanu.

Neslavnu ljestvicu deset teritorija, odnosno država u kojima je zabilježeno najviše piratskih primjeraka Football Managera 2013 zatvara Hrvatska sa brojkom od 230,261 ilegalnih preuzimanja.

Jacobson otkriva da se crack za Football Manager 2013 pojavio 12. maja ove godine, te da je sadržao propust nazvan Home, uz pomoć kojega su u Sports Interactiveu uspješno zabilježili IP adrese osoba koje su ilegalno skinule igru. Football Manager 2013 je nastavilo igrati 18% pirata, a čelnik Sports Interactivea otkriva da to zapravo znači da otprilike 1,8 miliona osoba trenutno aktivno igra naslov koji nisu platili.

Izvor: Bug.hr

Zbog sajber kriminala gubici kompanija 315 milijardi dolara

Skoro dve trećine gubitaka preduzeća ove godine, u inosu od oko 315 milijardi dolara, mogu nastati zbog sajber kriminala, pokazuje istraživanje Majkrosofta.



Očekuje se da će ove godine kompanije širom sveta potrošiti gotovo 500 milijardi dolara kako bi rešile probleme koje prouzrokuje kompjuterski virus (malver), namerno ubačen u piratizovane programe.

Istovremeno, pojedinačni korisnici računara će potrošiti 1,2 miliona sati pokušavajući da se izbore sa opasnostima koje donosi ilegalni softver, pokazuju rezultati istraživanja Međunarodne korporacije podataka i Nacionalnog univerziteta Singapura, koje je objavljeno u okviru Majkrosoftove kampanje "Igraj sigurno".

Cilj kampanje je da se globalno podigne nivo svesti o tome koliko su piratske verzije softvera otvorenije pre svega za napade malvera.



Istraživanje, kojim je obuhvaćeno 1.700 potrošača, IT radnika i vladinih zvaničnika iz Brazila, Kine, Francuske, Indije, Indonezije, Japana, Meksika, Poljske, Rusije, Singapura, Ukrajine, Velike Britanije i SAD, pokazalo je da su gotovo petinu piratizovanih programa u kompanijama instalirali zaposleni.

Studija "Veza piratizovanog softvera i narušavanja sajber bezbednosti" pokazuje i da se 60 odsto anketiranih potrošača najviše plaši gubitka fajlova i ličnih informacija.
 
Sledi strah od neautorizovanih transakcija na internetu (51 odsto) i upadanja u e-mail, bankovne račune i naloge na društvenim mrežama (50 odsto). Ipak, 43 procenta ispitanika ne instalira bezbednosne ispravke i na taj način ostavlja svoje kompjutere otvorenim za napade sajber kriminalaca.

Istraživanje je uključilo i zvaničnike vlada, koje najviše brine otkrivanje poslovnih tajni i konkurentnih podataka (59 odsto), kao i neautorizovan pristup poverljivim vladinim podacima (55 odsto). Predviđa se da bi vlade mogle da izgube više od 50 milijardi dolara na troškove prouzrokovane zloćudnim softverom.

"Korišćenje piratizovanih programa je kao šetnja kroz minsko polje: ne znaš kad ćeš da naiđeš na nešto opasno. Ako naiđeš, posledice su razorne", kaže Uroš Stupljanin iz Majkrosofta.
 
On je upozorio da su finansijski rizici veliki a potencijalni gubici mogu destabilizovati i profitabilne biznise, pa je kupovina zakonitog softvera na duže staze jeftinija.

Makrosoft je danas premijerno prikazao i spot koji je za 18 zemalja snimljen u Srbiji.

Izvor: Blic

Skoro 70 odsto računara u Srbiji ima nelegalan softver


Prema rezultatima IDC studije objavljenim 24. juna 2014. čak 69 odsto softvera instaliranog na računarima u Srbiji u 2013. godini nije imalo odgovarajuću licencu. Ako ove procente pretvorimo u novac, dolazimo do tržišne vrednosti 70 miliona američkih dolara.Ipak, u Srbiji je stopa piraterija niža za 3% u odnosu na 2011. godinu, pre svega zahvaljujući radu Odeljenja za legalnost softvera u okviru Poreske uprave Ministarstva finansija RS, Tržišne inspekcije i BSA (The SoftwareAlliance).



Ako bismo našu zemlju uporedili sa ostatkom sveta, podaci koje je predstavila BSA govore da je prosečna stopa piraterije u svetu iznosi 43 odsto i da, na putu ka Evropskoj Uniji gde je stopa piraterije 33 odsto, moramo, ipak, uraditi još mnogo toga kako bismo zaštitili intelektualnu svojinu, stvarali nove vrednosti i, time, razvijali i domaću ekonomiju i obezbeđivali nova radna mesta.

Legalizacija softvera doprinosi otvaranju novih radnih mesta, ali i povećanju prihoda države kroz poreze. Smanjenje stope piraterije na svetskom nivou za na primer 10 odsto povećalo bi prihode globalnoj ekonomiji za 152 milijarde dolara, otvorilo 500.000 novih radnih mesta i donelo 32 milijarde dolara poreza državama, objašnjavaju stručnjaci. Kada se dogodi piraterija, nema stvaranja nove vrednosti, nema inovacije, pa samim tim ni razvoja.

Što se susednih zemalja tiče, u BiH i Makedoniji stopa piraterije je 2013. iznosila 65 odsto, Bugarskoj 63, Rumuniji 62, a u Hrvatskoj 52 procenta. Prošle godine, u Crnoj Gori je bilo 78 odsto neodgovarajuće licenciranog softvera, što je jedan odsto manje u odnosu na 2011. godinu.

Prema rezultatima IDC studije, IT menadžeri širom sveta zabrinuti su i zbog toga što nelicencirani softver može da izazove štetu njihovoj organizaciji ili kompaniji. Ipak, manje od polovine njih navodi da su sigurni da je softver u njihovoj kompaniji licenciran na odgovarajući način, što znači da je situaciju neophodno poboljšati, kako bi se izbegli bezbednosni i operativni rizici.

Ova studija koja je obuhvatila skoro 22.000 korisnika računara i više od 2.000 IT menadžera iz 34 zemlje sveta pokazala je da su glavni razlozi za korišćenje licenciranih programa bezbednosne pretnje koje donosi zlonamerni softver ili malver,upadi hakera i gubitak podataka. Čak 64 odsto korisnika na svetskom nivou najviše plaši upada hakera i 59 procenata plaši se gubitka podataka.

Izvor: Blic

Skoro 70 odsto softvera je piratizovano


BSA Softver alijansa objavila je krajem juna ove godine studiju sa podacima o stopama softverske piraterije u svetu, koja uključuje i Srbiju. Prema ovom istraživanju, čak 69 odsto programa instaliranih na računare u našoj zemlji u 2013. godini nije imalo odgovarajuću licencu. Pretvoreni u novac, ovi procenti imaju tržišnu vrednost od 70 miliona američkih dolara.



Nakon loše, sledi dobra vest – trend piraterije u Srbiji opada, i u odnosu na 2011. godinu niži je za tri odsto. Prosečna stopa piraterije u EU je 33 odsto, što govori da moramo uraditi još mnogo toga kako bismo zaštitili intelektualnu svojinu, stvorili nove vrednosti i time razvijali domaću ekonomiju i obezbeđivali nova radna mesta.

Najzaslužniji za pad stope piraterije u Srbiji su BSA, Pоrеska inspеkciјa i Тržišna inspеkciјa pri Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija. U okviru inspekcije Poreske uprave, pri Ministarstvu finansija, oformljen je Sektor za računarsku kontrolu, koji zapošljava 24 inspektora, a broj inspektora u Tržišnoj inspekciji je znatno veći.

„I jedni i drugi su prošli obuku BSA i njenih članica o efikasnoj kontroli legalnosti softvera. Poreska inspekcija kontroliše krajnje korisnike - pravna lica, dok Tržišna inspekcija vodi računa o prodajnim kanalima, a sve u skladu sa Zakonom o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine“, ističe Dragomir Kojić, advokat BSA i dodaje da je u ovom kontekstu bitno pomenuti i ugovor Vlade Srbije i kompanije Microsoft, čiji je cilj nabavka novih softverskih rešenja za sva ministarstva.

Kao najbolji primer sankcionisanja softverske piraterije u Srbiji, Kojić navodi brojne odluke Privrednog suda u Beogradu, u okviru kojih su izrečene novčane kazne za neovlašćenu upotrebu softvera na radnom mestu. Ovakve odluke su rezultat postupaka za privredni prestup, koje je inicirala Poreska inspekcija.

“Kоmеrciјаlnа vrеdnоst nеlicеncirаnоg sоftvеrа od 70 miliоnа dolara je ogromna suma novca za naše malo tržište. Smanjenje stope piraterije kroz legalizaciju softvera bi doprinelo otvaranju radnih mesta, ali i povećanju prihoda države kroz poreze. Na globalnom nivou, ako bi se stopa piraterije umanjila za, na primer, 10 odsto, to bi povećalo prihode svetske ekonomije za 152 milijarde dolara i otvorilo čak pola miliona radnih mesta, te donelo dodatnih 32 milijarde dolara poreza državama. Kada se softver piratizuje, nema stvaranja nove vrednosti, nema inovacije, pa samim tim ni razvoja”, navodi Kojić.

BSA u Srbiji radi već 12 godina, i dobar deo aktivnosti ovog svetskog udruženja najvećih proizvođača softvera odnosi se na prevenciju i edukaciju, kako bi se podigla svest javnosti o važnosti upotrebe pravilno licenciranog softvera.

“Pad stope piraterije za tri odsto je ne samo veoma veliki uspeh za pojedinačno tržište, nego i skoro najviša ocenu koju takvo tržište može da dobije. Imajući u vidu dosadašnje trendove, smatram da je malo verovatno da se dogodi veći pad stope piraterije. Ono što je bitno je da svako od nas razume i ozbiljno uzme u obzir posledice nekorišćenja licenciranog softvera”, zaključuje Kojić.

Izvor: B92

repost