Poslanici počeli raspravu o zaštiti uzbunjivača

Beta, Tanjug   | 18. 11. 2014. - 11:26h  izmena vesti 12:09h | Foto: FoNet   | Komentara: 0
Skupština Srbije počela je danas raspravu o Predlogu zakona o zaštiti uzbunjivača koji predviđa, kako je Vlada obrazložila, potpunu zaštitu osoba koje prijavljuju sumnju na korupciju.

 
- Predlog zakona o zaštiti uzbunjivača predstavlja savez države i građana u borbi protiv korupcije, a oni koji se usude da osobe koje prijave sumnju na korupciju ili bilo kakvu nezakonitost, otpuste, premeste ili oštete, biće suočeni sa odgovorom države - rekao je danas ministar pravde Nikola Selaković.

Selaković je u Skupštini Srbije, gde se raspravlja o tom predlogu zakona, istakao da će država zaštiti one koji prijavljuju sumnju na korupciju, kao i da bi predlog zakona trebalo da ohrabri svakog pojedinca da prijavi zloupotrebu.

- Do sada su oni trpeli štetu zbog svoje hrabrosti i ko se usudi da otupšta, premešta ili ošteti gradjane koji prijavljuju nezakonitost biće suočen sa odgovorom države. Prijavljeno lice, državni organ ili kompanija biće podvrgnuto istrazi državnih organa” - objasnio je Selaković.

Prema njegovim rečima, Srbija je jedina zemlja u regionu koja bi trebalo da dobije ovako temeljan i sveobuhvatan zakon i ukazao da su u radnu grupu ministarstva koja je radila na izradi zakona, bili uključeni i uzbunjivači koji su pomogli svojim iskustvom jer su imali uvid u sve manjkavosti dosadašnjih rešenja.

Objasnio je da je ova oblast do sada delimično bila uredjena zakonom o slobodnom pristupu informacijama, o državnim sužbenicima i Agenciji za borbu protiv korupcije.
 
On je precizirao da se pod "uzbunjivanjem" smatra otkrivanje informacije o kršenju propisa, kršenju ljudskih prava, vršenju javnog ovlašćenja protivno svrsi zbog koje je povereno, opasnosti po život, javno zdravlje, bezbednost, kao i radi sprecavanja štete velikih razmera.
Pročitajte još
TS podnela više od 40 amandmana na predlog zakona o uzbunjivačima
 
"Uzbunjivač" je, kako je objasnio, fizičko lice koje uzbunjuje u vezi sa svojim radnim angažovanjem, postupkom zapošljavanja, korišćenjem usluga organa vlasti, nosilaca javnih ovlašćenja ili javnih službi, poslovnom saradnjom i pravom vlasništva na privrednom društvu.
 
Selaković je istakao je i da se zakon odnosi i na one koji su povezani sa uzbunjivačima, koji trpe štetne posledice zbog toga, a nisu uzbunjivači.
 
Predloženi zakon, naglasio je Selaković, pruža punu zaštitu onima koja prijavljuju sumnju na korupciju čime se otklanjaju nedostaci neadekvatne i nedovoljne zaštite pojedinih kategorija "uzbunjivača".
 
Kako je rekao, zaštitom uzbunjivača u najvećoj meri štiti se i javni interes, a predloženim rešenjima otklanjaju se mogucnosti da oni trpe štetne posledice, te im se obezbeduje odgovarajuca pravna sugurnost, stoji u razlozima za donošenje tih zakonskih rešenja.
 
Prema njegovim rečima, donošenjem zakona preduzimaju se i neophodni koraci ka uspostavljanju normativnog okvira i kapaciteta za odlučnu borbu protiv korupcije, a istovremeno se ostvaruju preuzete obaveze iz medjunarodnih akata, pre svega preporuka Grupa država za borbu protiv korupcije Saveta Evrope.
 
Selaković je naveo i da će Ministarstvo pravde imati pun uvid u efekte zakona.
Poslanici raspravljaju i o predlogu vlade za izbor javnih tužilaca za apelaciona javna tužilaštva, kao i o predlozima Visokog saveta sudstva o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju i predsednika sudova.
 
Na dnevnom redu sednice je i Predlog zakona o potvrdjivanju Ugovora Srbije i Bosne i Hercegovine o izručenju osumnjičenih za krivična dela.
 
Na dnevnom redu sednice su i predlozi zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda, finansiranju i o obezbedjenju finansiranja poljoprivredne proizvodnje.
 
Poslanici će razmatrati i Predlog zakona o zapošljavanju stranaca i Sporazum vlada Srbije i Rusije o statusu srpskih vojnih memorijala na teritoriji Rusije i ruskih vojnih memorijala na teritoriji Srbije.


Izvor: Blic

TS: Ministarstvo pravde nije dostavilo tražene podatke o primedbama o zakonu o uzbunjivačima

FoNet   | 20. 11. 2014. - 13:53h | Komentara: 0
Transparentnost Srbija (TS) saopštila je danas da nije dobila tražene podatke od Ministarstva pravde o primedbama na radnu verziju Zakona o uzbunjivačima.

TS navodi u saopštenju da je ministar pravde Nikola Selaković u Skupštini Srbije izneo netačne podatke obrazlažući predlog amandmana, koji je TS dostavila svim poslaničkim grupama, kada je naveo da je Ministarstvo pravde na 27 stranica dostavilo tražene podatke TS o javnoj raspravi o Zakonu o uzbunjivačima.
 
TS je u dopisu ministru pravde ukazala da joj nije dostavljen izveštaj o održanoj javnoj raspravi, ni za prvi, ni za drugi nacrt zakona, dodajući da izveštaj o javnoj raspravi mora da se sačini na osnovu Poslovnika Vlade, pre nego što bude razmatran na sednici Vlade.
 
Umesto toga, kako je objasnila TS, dostavljen je Izveštaj o radnoj verziji Nacrta zakona o zaštiti uzbunjivača, nakon javne rasprave održane od 26. decembra 2013. godine do 1. septembra 2014. godine, gde su predstavljeni rezultati razmatranja pojedinih predloga i komentara, ali ne svih.
 
TS je tražio odgovor Ministarstva pravde da li su Evropskoj komisiji osim nacrta zakona dostavljeni i podaci o javnoj raspravi i razmatranju predloga i sugestija sa javne rasprave o nacrtu Zakona o zaštiti uzbunjivača.
 
U odgovoru Ministarstva navedeno je da je EK tokom izrade nacrta bila upoznata sa svakom fazom izrade, kao i o sprovodjenju javne rasprave, i da je predstavnik EK prisustvovao javnoj raspravi u Palati Srbije 24. marta 2014. godine.
 
Kako se dodaje u saopštenju, TS nije dostavljena tražena informacija, jer se zahtev nije odnosio na praćenje izrade Nacrta od strane EK, već na to da li su EK dostavljeni podaci o javnoj raspravi i razmatranju primljenih predloga i sugestija, ili samo Nacrt zakona.TS je zbog toga pozvala Ministarstvo pravde da preispita i upotpuni odgovor tamo gde postoje dokumenti koji nisu dostavljeni, odnosno, "da nedvosmisleno ukaže da pojedini traženi dokumenti ne postoje".
 
Na taj dopis Ministarstvu pravde, kako se navodi, TS nije dobila odgovor.
 
Pošto je Ministarstvo pravde dostavilo TS brojne dokumente o javnoj raspravi, uključujući i one koje nisu tražili, TS zaključuje da ostale tražene dokumente Ministarstvo nije ni sačinilo, ali da nepostojanje tih dokumenata nije htelo da potvrdi u zvaničnom dopisu, budući da ti dokumenti moraju postojati prema poslovniku Vlade.
 
Poslovnik Vlade propisuje da je predlagač dužan da izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi objavi na svojoj internet stranici i portalu e-uprave najkasnije u roku od 15 dana od dana okončanja javne rasprave, što Ministarstvo pravde, prema navodima TS, nije učinilo.

Izvor: Blic