Krivica kao oružje

Mnogi će, da bi u vezi dobili ono što žele, pokušati da partnera navedu da se oseća krivim (recimo, zato što im ne pruža to-i-to). Kratkoročno posmatrano, to može uspeti, ali gledano dugoročno, takvo ponašanje razara vezu - trajno.

Kako se to koristi krivica kao oružje? Na primer, tako što koristite rečenice tipa: "Ako me voliš, učinićeš to-i-to". Ili, tako što kažete: "Ne brini ti za mene", a zatim duboko uzdahnete. Šta je problem s ovakvim ponašanjem, s time što navodite partnera ili partnerku da se osećaju krivim? Uništavate intimu koja postoji između vas dvoje, jer ljubav činite uslovnom. Saopštavate voljenoj osobi da ćete prestati da je volite ako ona ne učini ono što od nje eksplicitno ili implicitno tražite. Postavljate sebe kao osobu na vlasti, dok ono drugo mora da ostane ispod. Napadajući osećajem krivice, napadate i voljenu osobu i vezu koju imate s njom.

Koristeći krivicu kao oružje, vi postavljate test partneru ili partnerki. "Ako me voliš učinićeš to" ili "Ne vidim zašto ne bi mogao jednostavno da...", zapravo znače: "Ne verujem ti da me voliš. Dokaži". Time voljenu osobu terate da vam dokazuje svoju ljubav iz početka, kao da između vas dvoje nikad ništa nije postojalo, kao da vam ljubav nikad nije pokazana.

Krivica kao oružje uništava poverenje koje je prethodno postojalo (ako je postojalo) između partnera. Tom vrstom napada vi povređujete voljenu osobu, i to namerno; to je postupak disciplinovanja putem bola kako bi se neko naterao da promeni svoje postupke ili svoj način viđenja stvari. Kako da vam voljena osoba veruje ako je namerno povređujete? Nemoguće je imati emotivnu intimu, neophodnu za vezu, s osobom od koje morate da se štitite (a morate, ako vas namerno povređuje).

Kad koristite krivicu kao oružje i uz to navodite primere iz prošlosti, vi na taj način odbijate da te greške iz prošlosti oprostite. Šta god da vam je neko učinio u prošlosti, koliko god se kajao zbog toga, to je već učinjeno i ne može se nikako izmeniti. Ako vi ne opraštate, već iznova i iznova koristite to kao argument, to je veoma surova i bolna kazna kojom saopštavate partneru ili partnerki da stvari između vas nikada neće biti sasvim kako treba. Ukoliko niste u stanju da oprostite (ne znači nužno i da zaboravite) i da pustite stvari da idu dalje, ako je to ranije iskustvo za vas bilo suviše bolno, onda vi zapravo niste u stanju da ostanete u vezi s tom osobom.

Sutra pročitajte zbog čega posežemo za krivicom kao oružjem i kako prestati s takvim postupkom.

Izvor: Krstarica

Pisali smo o korišćenju krivice kao oružja i o tome da je to pogrešno, da to ne bi trebalo raditi. Danas možete pročitati česte razloge zbog kojih se za tim oružjem poseže, kao i predloge kako da prestanete to da činite (ukoliko je taj postupak deo vašeg "arsenala").

Zbog čega se krivica koristi kao oružje? To nikada nije čin ljubavi, uvek je napad. Možete ga sami sebi predstaviti kao "okrutnu iskrenost", reći sebi da istina boli, ali ne radi se o tome. Napadajući krivicom, napadamo da povredimo, da nanesemo bol. Zašto, onda, to činimo nekome koga bi trebalo da volimo? Ovakvom napadu obično se pribegava kad osećamo da nam nešto preti, kad se ni sami ne osećamo voljenim niti vrednim ljubavi. Nešto u vezi - ili, možda, nešto što se nekad davno desilo a mi ovaj trenutak u vezi povezujemo s tim - učini da se osetimo ranjivim, pa posegnemo za ovim oružjem u pokušaju da uspostavimo kontrolu nad situacijom. Nažalost, korišćenje krivice kao oružja nikada nas ne dovede tamo gde želimo da budemo. Nećemo dobiti ljubav ni intimu za kojom čeznemo - naprotiv, udaljićemo se od partnera ili partnerke. U zdravoj vezi nema nadmoći, oba partnera se iskreno trude oko onog drugog, pa nema razloga da osećate da vam nešto preti, nema straha od napada. U zdravoj vezi oba partnera mogu da budu iskrena i otvorena, osećaju da su na sigurnom i da je voljenoj osobi stalo do njih.

Krivicu nikada ne bi trebalo koristiti kao oružje, a ako to činite, treba biti svestan da je razlog za to u vama, a ne u voljenoj osobi. Upitajte se zbog čega osećate da vam nešto preti. Da li se u prošlosti desilo nešto što jednostavno niste u stanju da oprostite? Postoji li realan razlog za vaš strah? Da li vam je i inače teško da verujete ljudima? Jeste li jako nesigurni kao osoba? Da li vam se čini da se stvari u vezi u kojoj ste dešavaju prebrzo? Razmislite u čemu je problem, odakle zapravo potiče vaš strah, a onda se zapitajte sledeće: da li je veza u kojoj ste zaista vredna truda? Da li stvarno volite partnera/partnerku? Da li stvarno želite da budete u toj vezi i, ako želite, šta je to što vas sprečava da se opustite i ne koristite emotivne ucene kao što je teranje voljene osobe da se oseća krivom? Odgovori bi trebalo da dovedu do dovoljnog razumevanja sebe i svojih strahova da nestane potreba za ovakvim oružjem.

A možda će vas odgovori do kojih ćete doći navesti da shvatite da zapravo ne možete i ne treba da budete u toj vezi, ali i to je bolje nego da se osećate toliko uplašeno da morate da se branite na tako surov način. Veza vredi jedino ako oboje možete da budete ono što jeste, bez straha od toga da ćete zbog toga biti povređeni. Intima među partnerima nije nešto što se desi samo od sebe onima koji žive zajedno, to je nešto što se gradi - na tome moraju aktivno raditi oba partnera, ali rezultat i te kako vredi truda. I apsolutno, ali apsolutno, krivica se ne sme koristiti kao oružje, inače od srećne veze neće biti ništa.

Izvor: Krstarica