Kritika srpskog Ustava
 
Beograd -- Ustav Srbije napisan ishitreno i nije kvalitetan kao nacrti koje je opozicija pisala u vreme Miloševića, ocenila Venecijanska komisija.

U juče objavljenim zaključcima sa plenarne sednice održane 17. i 18. marta, ocenjeno je da izostanak javne rasprave u postupku donošenja Ustava Srbije pokreće pitanja njegove legitimnosti. "U ovom kontekstu, ishitrenog usvajanja, posebno začuđuje da je Ustav izuzetno krut i da je veoma teško izvršiti promenu njegovih delova", navodi se u izveštaju.

Venecijanska komisija je, ipak, procenila da, u celini gledano, novi Ustav Srbije zadovoljava evropske standarde, iako su neki njegovi delovi "dosta ispod tih standarda", a neki su nejasni i kontradiktorni zbog nepažljive izrade.

Ocenjujući Preambulu Ustava Srbije, u kojoj se Kosovo i Metohija definiše kao neotuđivi deo teritorije Srbije, eksperti Venecijanske komisije su, ističući da nemaju ambiciju da se mešaju u proces odlučivanja o budućem statusu pokrajine, ocenili da suštinska autonomija Kosova nije zajamčena na ustavnom nivou.

Kako se dodaje, nasuprot onome što se proklamuje Preambulom, sam Ustav uopste ne garantuje suštinsku autonomiju Kosova jer od volje Narodne skupštine Republike Srbije zavisi da li će se samouprava realizovati.

Venecijanska komisija je iznela kritike i na deo Ustava koji predviđa da su poslanici Skupštine Srbije podređeni partijskom rukovodstvu, kao i na odredbe koje parlamentu daju preveliku ulogu prilikom imenovanja u pravosuđu.

Profesorka Vesna Rakić-Vodinelić iz Instituta za uporedno pravo kaže za B92 da se najozbiljnije primedbe Venecijanske komisije tiču odredaba o ljudskim pravima, pravosuđu, odnosu međunarodnog i unutrašnjeg prava, a neke se odnose i na deo preambule o Kosovu.

"Ustav ostavlja vrlo veliku slobodu zakonodavcu, ne samo da uredi način na koji se vrše ljudska prava, već i da ih eventualno i ograniči, što nije dopušteno. Primedbe koje se tiču pravosuđa govore najčešće o tome da postojeći sistem izbora sudija ne obezbeđuje u dovoljnoj meri njihovu nezavisnost", kaže ona.

Rakićeva kaže da kritike koje se odnose na oblast unutrašnjeg i međunarodnog prava govore o tome da se ne može savremenoj demokratiji uvek dati primat unutrašnjem pravu nad međunarodnim, jer bi to značilo da se ponekad mora menjati ustav: "I najzad one koje se tiču položaja Kosova, a pogotovo autonomije lokalne samouprave, kritikovane su najpre sa stanovišta što je zakonodavcu ostavljeno da uredi jedno tako ozbiljno pitanje."

Venecijanska komisija, čiji je zvanični naziv Evropska komisija za demokratiju putem prava, mišljenje o Ustavu Srbije je dala na zahtev Monitoring komiteta Parlamentarne skupštine Saveta Evrope.

Izvor: B92

narvno.
ustav je jako lose donesen.
al, ok, bar je mnogo bolji od prethodnog...
a i doneo nam je izbore a vama prelazak preko cenzusa...
i konacno je lisio DSS-a apsolutne vlasti...

Piše: Slobodan Vučetić
Srpsko-venecijanski ustav
Autor: Slobodan Vučetić | 27.04.2007 - 10:00

Nedavno je Evropska komisija za demokratiju putem prava (Venecijanska komisija) usvojila mišljenje o novom Ustavu Srbije. Ista komisija je i tokom 2005. razmatrala tadašnji nacrt ustava Srbije. Veći deo njenih primedbi uvažen je prilikom pripreme predloga ustava tokom 2006.
Na osnovu mišljenja ove komisije, može se zaključiti da su najveću pohvalu, uz jedan broj primedbi, dobila ustavna rešenja o ljudskim i manjinskim pravima, za koja je rečeno da je njihov sadržaj u saglasnosti sa evropskim standardima i da „u nekim aspektima ide čak i dalje od toga“. Ustavne odredbe o dodatnim i posebnim pravima pripadnika nacionalnih manjina ocenjene su kao „dobrodošle i važne“. Slična ocena data je i o odredbama o parlamentarnom sistemu, uz nekoliko kritičkih primedbi, kao i o Ustavnom sudu i o civilnoj kontroli Vojske.
Pozitivne ocene su izrečene i o odredbama da su „opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori sastavni deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuju“. U vezi s tim izrečena je kritička napomena uz odredbu da „međunarodni ugovori moraju biti u skladu sa Ustavom“. Naime, prema Bečkoj konvenciji o ugovornom pravu, država ugovornica ne može se pozvati na unutrašnje pravo da bi opravdala neizvršavanje ugovora. Zato se, s razlogom, predlaže ili izmena ove ustavne odredbe ili ocena ustavnosti ugovora od strane Ustavnog suda pre njegovog zaključenja, odnosno ratifikovanja.
Sama priroda i namena stručnih ocena i mišljenja ove vrste podrazumeva da se glavna pažnja i detaljne analize posvećuju onim ustavnim rešenjima na koja se stavljaju primedbe.
Tako, kad je reč o odredbi da su u službenoj upotrebi srpski jezik i ćirilično pismo, ističe se da ovo ustavno rešenje može da dovede do umanjenja zaštite prava na jezik manjina, kao i na latinično pismo, jer se službena upotreba drugih jezika i pisama zasniva na budućem zakonskom rešenju. S razlogom je stavljen prigovor da je ustavno rešenje ovoga pitanja u Ustavu iz 1990. bilo celovitije i bolje nego u novom Ustavu, čime se narušava opšteprihvaćeni pravni princip da se dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može umanjivati.
Takođe se opravdano ukazuje na potrebu da se odredbe o razlozima ograničenja slobode delovanja političkih stranaka, iako u principu prihvatljive, u praksi restriktivno tumače, to jest da „samo ubedljivi i imperativni razlozi“ mogu opravdati ograničenje ove slobode. Umesna kritička napomena data je i zbog izostanka izričitog ustavnog jemstva za poštovanje prava na privatnost, odnosno privatnog i porodičnog života. Takođe se kritički ukazuje da opšta ustavna odredba o mogućnosti ograničenja zakonom ljudskih i manjinskih prava „ne vezuje ta ograničenja za određeni legitimni cilj, već u bilo koje svrhe koje Ustav dopušta“.
Najozbiljnije kritike osnovano su upućene ustavnim rešenjima o „vlasništvu“ političkih stranaka nad poslaničkim mandatima, o prevelikom uticaju političke vlasti na izbor sudija i tužilaca i o sadržini prava autonomnih pokrajina.
Kad je reč o poslaničkim mandatima, ističe se da je novo ustavno rešenje, s obzirom na to da po Ustavu građani poslanike biraju neposredno, „ozbiljno kršenje slobode poslanika na izražavanje svojih pogleda o valjanosti predloga ili radnje. Time se koncentriše preterana vlast u rukama partijskog vođstva, a mandat poslanika zavisi od volje i hira političkih stranaka“.
Nadležnosti Narodne skupštine, kao i vlade, u oblasti pravosuđa smatraju se „preteranim uticajem“ političkih organa. Po mišljenju Komisije, taj zaključak može se, pre svega, izvesti iz rešenja da Skupština bira sve članove Visokog saveta sudstva, umesto da njegove članove iz redova sudija (a to je većina) biraju sudovi, da predstavnika Advokatske komore bira sama Komora, a predstavnika Pravnog fakulteta - sam fakultet. Ovako, može doći do primene političkog kriterijuma pri izboru Visokog saveta sudstva. Takođe se, iz istih razloga, kritički komentariše rešenje iz Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava o reizboru svih sudija i tužilaca. Ističe se opravdanost ovoga rešenja ako je inspirisano željom da se udalje iz pravosuđa oni koji su politički kompromitovani i korumpirani, pod uslovom da postupak reizbora bude objektiviziran i pravičan. Ukazuje se i da nije dobro rešenje da Skupština, a ne Visoki savet sudstva, bira i razrešava predsednike sudova. U suštini, iste ocene tiču se i sistema izbora i razrešenja tužilaca od strane Skupštine, a na predlog vlade. Pri tome se ukazuje da nije dobro rešenje da tužioci istovremeno odgovaraju i republičkom javnom tužiocu i Skupštini.
Kad je reč o položaju i pravima autonomne pokrajine, Komisija ukazuje na raskorak između načelnih i konkretnih odredbi. Po njenom mišljenju, autonomija, pogotovu finansijska, nije suštinski zagarantovana Ustavom jer se utvrđivanje konkretne sadržine njenih nadležnosti delegira u zakon. Ista primedba data je i u vezi sa lokalnom samoupravom. U vezi sa definicijom „suštinske autonomije“ Kosova i Metohije, ukazano je da ona nije Ustavom zagarantovana, već zavisi od rešenja u budućem zakonu koji se donosi po ustavotvornom postupku, kao i da će Srbija morati da poštuje odgovarajuće odluke Saveta bezbednosti.
Opšti zaključak mogao bi se svesti na to da je mišljenje Komisije stručno utemeljeno. O njenim predlozima svakako treba voditi računa, kako prilikom budućih izmena Ustava, tako i prilikom njegove primene kroz zakonodavnu funkciju Skupštine i odluke Ustavnog suda. Ako ne ranije, Ustav će se svakako morati striktno prilagoditi svim evropskim pravnim standardima i budućem Ustavu Evrope, pre nego što Srbija postane član Evropske unije.

Izvor: Blic

..slažem se da je puno stvari ostavljeno ustavnim zakonima. Meni se ne sviđa nedefinisanost autonomije Vojvodine, kao i nepostojanja prave decentralizacije Srbije, i opet ćemo imati bogati Beograd sa okolinom i siromašno selo.