Osoba koja je u depresiji je izgubila volju za život, snagu, nadu .....i potreban joj je oslonac da bi opet stala na noge i izvukla se. Samo pravilnim ponašanjem prema takvoj osobi ona će se opet vratiti u normalu. Naravno nekome treba više a nekome manje pomoći. Lično sam protiv lekova osim ako nije došlo do većih poremećaja. Na svojim leđima sam prenela pravu depresiju. Prestala sam da jedem, spavam, izgubila sam snagu da hodam i dišem, srce mi ubrzano lupalo.Izmenjivala se panika, tuga i strah. I skoro da postanem ovisnik zbog lekara. Izvukao me suprug i rad. Puno rada. I danas čim me uhvati tuga ja uzmem da radim, slikam, pišem. Kontrolišem sebe.Znači ipak ti je potreban neko.

Eto...lakše mi je kada znam da nisam usamljena u svojim problemima.

Pa baš sam tvoje postove i čitala. I zaista smo na sličan način "preležale" depresiju. Mene su skoro uništili sa demetrinom i mirtazapinom. Ali dobro. Bilo pa prošlo. Jača sam. Barem volim da mislim tako. Ponekad osetim knedlu, ali prođe.

Ono što te ne ubije  može samo da te ojača.

Ja osetim savest ostalo ništa... blokiram se... samo tako.... to je mozak... sve ide kroz nerve... čak i bol ignorišem...

ja samo mogu sam sebe da ubijem

Hm, ne bas, ocekiwala sam temeljniji odgowor... Ali bar si odgoworio :-)

eh pa to je problem.... što mora temeljniji odgovor da bude korisniji?

ovo je sasvim jednostavno

Psihološki problemi ~ između mita i istine

Psihološki problemi se javljaju kao posledica neadekvatnog prilagođavanja na razne životne događaje. Ovi problemi izazivaju burna emocionalna stanja koja dovode osobu do psihičke patnje i teškoće u svakodnevnom funkcionisanju. Ta stanja su: anksioznost, bes, stres, adolescentne krize, ljubavne i bračne krize, poremećaj raspoloženja itd.

Da li će se kod jedinke javiti negativan emocionalan odgovor, zavisi od: sklopa ličnosti i prethodnih životnih dešavanja, stepena samopouzdanja i samopoštovanja, podrške članova porodice i procene samog događaja.

Navedena emocionalna stanja su disfunkcionalna i osobu dovode do još većih problema, patnje i nemogućnosti za postizanje ličnih ciljeva.

Aktivirajući događaji

Postoje unutrašnji i spoljašnji aktivirajući događaji koji mogu da dovedu do poremećaja u emocionalnom funkcionisanju.

Konfliktni događaji u porodici, školi, ljubavni i poslovni medjuljudski odnosi, materijalni i socijalni uslovi života, stresni i traumatski događaji ili dugotrajni akumulirajući stres, spadaju u spoljašnje aktivirajuće događaje. Ovde treba dodati i razvojne krize (adolescentna kriza i kriza srednjih godina), koje mogu u velikoj meri uticati na životna dešavanja.

Sa druge strane, hormonalni disbalans (na primer, poremećaj u funkcionisanju rada štitne žlezde, menopauza, PMS), akutna ili hronična organska bolest, neurološki poremećaji, spadaju u unutrašnje aktivirajuće događaje, odnosno, psihoorganske probleme.

Procena stresnih životnih događaja

Određeni broj ljudi razne stresne životne događaje procenjuju kao nešto prolazno, što ne može u velikoj meri ugroziti njihov svakodnevni način funkcionisanja. Oni znaju da za svaki problem postoji rešenje i takav stav dovodi do toga da na pozitivan način sagledaju celokupnu situaciju.

Međutim, nekada procena stresnih životnih događaja postoje ljudi ne nudi ohrabrujuća rešenja. Percepcija određenih negativnih dešavanja može vrlo često da dovede do nesposobnosti i neadekvatnosti da se na pravi način ljudi izbore sa istim. To dalje budi osećaj frustriranosti koji još više produbljuje nastali problem. Nesposobnost da osoba nađe rešenje stvara začarani krug: više emocionalne patnje – više problema.

Osobine ličnosti i stres

Brojna istraživanja rađena u sklopu dimenzija ličnosti i njihove podele ličnosti na ekstroverte i introverte govore o njihovim razlikama u pogledu savladavanja stresnih i situacija. Kod ekstroverata postoji manja pobuđenost nervnog sistema i iz tog razloga oni traže burniju socijalnu interakciju, više senzacija i stimulacija, opušteniji su u komunikaciji, otvoreni za saradnju, bolje funkcionišu kada su pod stresom. Za ovakav tip ljudi se smatra da se lakše snalaze u problematičnim situacijama i jednostavnije prevazilaze stresne događaje.

Kod introverata je pobuđenost centralnog nervnog sistema mnogo veća i na svaki jači stimulus iz spoljašnje sredine reaguju burnije. Iz tog razloga se smatra da introvertima ne prija previše stimulacije, buke iz spoljašnje sredine i bolje funkcionišu kada su okruženi mirnijom atmosferom.

Treba naglasiti da nisu svi ekstroverti generalno otporniji ka stresu, niti su svi introverti skloniji ka burnijem reagovanju na nagle životne promene. Smatra se da je to opša podela dimenzija koja ne određuje kompletnu ličnost, a na osnovu brojnih istraživanja je dokazano da ima određenog uticaja na ponašanje i određene reakcije ličnosti.

Na kraju možemo reći da su psihološki problemi sastavni deo života koje moramo rešavati ako želimo kvalitetan i zadovoljavajući život. Potrebno je brzo i efikasno delovanje na problem, ukoliko je moguće. Svako odugovlačenje i bežanje stvara dodatnu tenziju i stres koji mogu otežavati rešavanje problema.

Pojačajte svoje psihološke kapacitete, uložite dodatan napor ukoliko je potrebno, prihvatite sebe onakvi kakvi jeste, učite se na osnovu prethodnog iskustva, prihvatite trenutnu situaciju i životne okolnosti koje su vas snašle i biće vam mnogo lakše da se nosite sa svakodnevnim problemima.

Autor: Miljana Rančić, psiholog

Izvor