Krit je ostrvo neobične lepote, neobičnih ljudi i neobičnih običaja. Nekada su ga voleli grčki bogovi, a danas ga, zbog peskovitih plaža i mnoštva istorijskih lokacija, pohode turisti. Najveće, najjužnije i najsunčanije grčko ostrvo, mesto Zevsovog rođenja, centar minojske kulture, okupano mirisima divljeg morača i bosiljka, razmaziće svakog posetioca bogatstvom svojih mitova i legendi. Dramatično lepi pejzaži oduzimaju dah, nudeći neverovatan spoj prošlosti i sadašnjosti.

Prvi kritski vladar - kralj Minos (sin Zevsa i princeze Evrope), rođen je baš tu. Minos je, kako legenda opominje, bio kažnjen pošto nije ispunio obećanje kada je stupio na presto. Trebalo je da žrtvuje belog bika iz mora koga su bogovi poslali u znak podrške njegovoj vladavini. Kada je čuo da je bika zadržao za sebe, Posejdon je učinio da se Minosova žena strasno zaljubi u prelepu životinju. Plod nedolične ljubavi bilo je čudovište Minotaur, pola bik, pola čovek, koga je razljućeni Minos zatvorio u Lavirint.

Svake godine vladar Minos prinosio je nemani žrtve: po sedam mladića i devojaka koje je dovodio iz Atine. Da bi oslobodio Atinjane te pokore, na Krit je krenuo i lepi Tezej, najveći heroj Atike. Pred polazak na put, rekao je ocu Egeju da će, ukoliko ubije Minotaura, prilikom povratka razviti bela jedra. Na izazovnom putu sve se srećno završilo po Tezeja. Ubio je Minotaura, a uz pomoć Minosove kćeri Arijadne lako je izašao iz Lavirinta. Na svoju nesreću, zaboravio je na obećanje dato ocu. Kad je Egej, još u daljini, ugledao lađu s crnim jedrima, pomislio je da mu je sin ubijen i u očajanju se bacio s visoke litice u more koje se od tada zove Egejsko. To nije sve. S obala Krita u nebeske visine vinuli su se Dedal i njegov sin Ikar. Krit ne može da se obiđe za nekoliko dana. Treba mu posvetiti dolično vreme i pažnju, jer su se na ostrvu koje zapljuskuju Kritsko i Libijsko more sudarale brojne kulture i ostavljale svoj trag. Boravili su na njemu Rimljani, Arapi, Mlečani, Turci, Grci.

Danas je Krit jedna od vrhunskih turističkih destinacija. Podeljen je na četiri regije: Hanija, Retimno, Heraklion i Lasiti (Agios Nikolaos), koje prirodno formiraju visoki planinski lanci. Nekada mala ribarska mesta, danas su to poznati turistički centri.

Izvor: Krstarica

Heraklion je glavni grad Krita, nekada važna mletačka luka. Kulturni centar je Hanija, egzotični i izazovni miks venecijanske i otomanske arhitekture. Agios Nikolaos je ušuškan u zalivu Mirabelo. Retimno, mediteranski gradić sa svojom renesansnom arhitekturom, venecijanskom tvrđavom, muzejima i peskovitim plažama nudi bogatstvo lokaliteta za obilazak. Hersonisos je grad koji živi dan i noć. Kosmopolitski i otvoren za sve prohteve, na samom obodu Evrope, izazovan već zbog svoje istorije, Krit je ostrvo kome se, kada se jednom dođe na njega, uvek vraća. Knosos je prva i najreprezentativnija palata minojske civilizacije. Datira iz 12. veka p. n. e. U želji da posetiocima da bar približan uvid u to kako je izgledao, delimično ga je rekonstruisao ser Artur Evans, koji ga je i otkrio. U Knososu se nalazi i legendarni lavirint, ali i brojni detalji koji najbolje govore o sofisticiranosti Minojaca.

Festos je bio drugi najvažniji grad Minojaca. Osnova je identična kao u Konsosu, ali za razliku od njega u Festosu ima sasvim malo fresaka. Ostrvo Elafonisi, s izuzetnim plažama, nalazi se na jugozapadu Krita. Manastir Arkadi je simbol borbe Krićana za oslobođenje od turske okupacije i značajan evropski spomenik kulture. Blizu su i pećine za koje se veruje da je u jednoj od njoj rođen Zevs. Tu je i klanac Samarija, nacionalni park dug 18 kilometara, jedna od najuzbudljivijih atrakcija.

Krićani su dugovečni (možda je razlog tome izuzetno maslinovo ulje) i bitno drugačiji od ostalih Grka, što je mišljenje svih koji su bili na Kritu. Ratnički narod je svoju srčanost i borbenost najupečatljivije pokazao u Drugom svetskom ratu i čuvenoj Kritskoj bici 1941, koju su ostrvljani naoružani svim i svačim, a pre svega hrabrošću, ipak izgubili. Ljudske žrtve bile su nemerljive - svaka ostrvska porodica izgubila je najmanje po jednog člana.

Do današnjeg dana, u spomen na žrtve, kritski muškarci, naročito brđani, po pravilu imaju duge brkove i obučeni su u crno. Inače, navika da se naoružavaju ostala je još od turskih vremena, a da su laki na okidaču pokazuju i brojni izrešetani saobraćajni znaci. Krićani govore svojim dijalektom, muzika nije tipično grčka, već se oseća i jak uticaj arapskog melosa, instrument je lira, a u pesmama se uglavnom spominju nastradali u ratu. Šta da ponesete s Krita? Već pomenuto maslinovo ulje, med, koji je izuzetan zbog bogatstva začinskih biljaka, vino i sariki - kapicu koju nose muškarci.

Izvor: Krstarica