Лопови, корумпирани, мафијаши су само они чије странке нису на власти, а закон о одузимању имовине стечене криминалом примењиваће се селективно. Како ће ли све изгледати када се власт буде променила

Криминал, корупција и одузимање имовине!

Медији су у више наврата најављивали како ће породица Милошевић, Легија, земунски клан, и разне мафије од стечајне, друмске…. до ђубретарске, под ударом новог закона о одузимању имовине стечене криминалом, остати без имовине. У том контексту није се до сада спомињала Ружица Ђинђић или породица Ненада Богдановића… или се то не сматра криминалом?

Март је за нас у Србији посебан месец и њему су се, бар у новијој историји, одиграли значајни догађаји. 09. марта 1991. догодиле су се прве велике демонстрације противу тадашњег режима Милошевића у којима је страдало двоје људи. 12. марта 2003. убијен је премијер Србије Зоран Ђинђић и тај догађај још у потпуности није расветљен, мада су неки наводни организатори и извршиоци атентата осуђени. 24. марта 1999. почело је бомбардовање Србије од стране НАТО-а под називом „Милосрдни анђео“ и трајало је 78 дана.

Ових дана ће се навршити шест година од убиства премијера Ђинђића и то је датум кога се свако морамо присетити као трагичног датума наше новије историје. У српској традицији је да се у тим тренуцима помена обично присећамо оног што је покојник добро урадио, али наша политичка и животна сцена је на те традиционалне и добре српске обичаје одавно заборавила. На сцени је нека сурова и непомирљива поларизација коју су управо „демократе“ наметнуле па се овај текст неће бавити Ђинђићевим политичким успесима и промашајима већ његовом материјалном оставштвином. Управо због најава да ће се имовина одузимати од Милошевићевих, Легијиних, земунског клана и разних мафија…. Да ли је саму ту било криминала или је он и знатно већи код „демократа“ али га снагом власти гурају под тепих – проглашавајући га чак и државном тајном.

Ове године март је почео законом о одузимању имовине стечене криминалом који почиње да се примењује од понедељка 02 марта. Одредбе Закона ће се примењивати на кривична дела организованог криминала, приказивање порнографског материјала и коришћења деце за порнографију, трговину људима, неовлашћену производњу, држање и стављање у промет опојних дрога, корупцију, као и против човечности и других добара заштићених међународним правом.

Министарка правде Снежана Маловић каже да је држава обезбедила механизме за спровођење овог закона и додаје да је све оно што је потребно да се организује за ступање закона на снагу је урађено. На нивоу Министарства правде усвојен је Правилник организације и систематизације радних места у Дирекцији за продају одузете имовине, постављен је директор који ће руководити Дирекцијом. Такође, усвојен је на нивоу Владе и Правилник о организацији и систематизацији радних места на нивоу МУП-а. Тако да је држава у потпуности организационо спремна, за примену овог закона. МУП је формирао специјалну јединицу за финансијске истраге, која ће имати чак 125 људи, а Министарство правде формирало је дирекцију за управљање одузетом имовином која ће имати 25 запослених”. Министарка Маловић очекује да ће врло брзо Специјално тужилаштво за борбу против организованог криминала започети са привременим или трајним одузимањем имовине. Она је додала да се законске санкције неће моћи да избегну, иако је имовину пренета на неког од сродника или пријатеља, као и имовина која је у међувремену продата.

Портпарол Републичког јавног тужилаштва Томо Зорић је казао да тај закон "представља ефикасно оружје у борби против кривичних дела из области организованог криминала али и других у њему таксативно наведених кривичних дела, пре свега корупције". Наводећи предности новог закона у односу на досадашња законска решења, Зорић је истакао да ће сада моћи да се испитује целокупна имовина осумњиченог, а не само она за коју се сумња да је проистекла из кривичног дела за које се води поступак. Према његовим речима, највећа предност закона је пребацивање терета доказивања порекла имовине са државе на осумњиченог, који ће у току посебног поступка морати да докаже да је до ње дошао на легалан начин. Уколико то не успе да докаже имовина ће му бити одузета, казао је Зорић.

Организовани криминал
Пре свега треба објаснити шта је то организовани криминал? Ако се то преточи у облику неке кратке дефиниције: у Свету се под појмом организованог криминала сматра „Спрега између криминалаца и људи на власти“. И код нас се то углавном тако тумачи осим ако неко од високо позиционираних на власти није у то уплетен. Тада све остаје недоречено, неистражено, а тужилаштво незна о чему се ради, не покреће никакве истраге или све гура у задње фиоке. Према томе када код нас чујете да се спомиње „организовани криминал“ онда се то односи само на крађе криминалаца и оних који су пали са власти или оних чије је падање са високих политичких позиција ускоро предвиђено.

Начитали смо се о Марку Милошевићу „лопову“, о Слободану Милошевићу и Мири Марковић „лоповима“ а као кључни докази су пекарска продавница од 30м2 у Пожаревцу, откупљена мала кућа (склона рушењу) у Ужичкој и једнособан стан за који је Мира ургирал да се додели некој жени као контра услуга што је помагала породици Милошевић. Спомињане су и неке силне Милошевићеве паре на Кипру, које ни после девет година нису пронађене…. и можда сам у набрајању још неку „врло крупну ствар“ пропустио, али то је све. Начитали смо се о Легији, црвеним береткама, земунском клану и њиховим милионима а од свега тога Легија има само један стан у коме живи његова породица и ништа више. Е они ће по новом закону о одузимању имовине стечене криминалом, морати да доказују одакле им та „баснословна имовина“. Ружица Ђинђић неће морати да доказује одакле јој три милиона евра за куповину куће на Дедињу ако у суду стоји да Ђинђић није имао некретнина. Које је она то станове могла да продала ако те станове није наследила од Ђинђића…. Или хоће ли се испитати порекло имовине Ненада Богдановића ако је својој породици оставио двадесетак дебелих девизних рачуна.

Ако о Ђинђићевој својини говоре његови бивши сарадници и ако на све то није реаговао јавни тужилац (по законској обавези) или бар Ружица Ђинђић, онда наводе у листу „Правда“ можемо сматрати тачним. Ако преносите паре у „џаковима“ илегално преко границе то је недвосмислено криминал без обзира одакле долазе те паре и зашта су вам потребне. Ако ипак на неки начин продате два стана, којих у суду као своје некретнине немате, а која је Ружица Ђинђић продала, за око 2,5 милиона евра то је криминал. Каква су то станови који вреде по 1,25 милиона евра? Зашто би заоставштина Ђинђића или бившег градоначелника Богдановића била државна тајна и ко је та судска документа прогласио државном тајном. Али да вас ми не би мучили разним наводима Шта је све Ђинђић имао (бар оно што се јавно зна) и да ли је то криминал, прилажемо текст из листа „Правда“ па процените сами.