Ljubinko Nikolić, načelnik u MUP za privredni kriminal, za „Blic“

Kriminal godišnje odnese Srbiji 7,5 milijardi dinara


Kada je doktorka Lidija Stamenić iz Pančeva izdala pacijentu potvrdu da mu je potreban izuzetno skup lek za lečenje teške bolesti od koje zapravo i ne boluje, nije ni pomislila da će njihova prevara biti otkrivena. Ali Odeljenje za suzbijanje privrednog kriminala MUP-a Srbije otkrilo je da je njen lažni pacijent na osnovu računa dobijenog za lekove od Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje refundirao 3,5 miliona dinara.

Ovo je samo jedno od oko 9.459 krivičnih dela otkrivenih za prvih devet meseci, zbog kojih Srbija godišnje gubi oko 200 miliona evra.

Iznosi su enormni, ali se pretpostavlja da su u realnosti oni i znatno veći. Za prvih devet meseci ove godine otkriveno je 9.459 krivičnih dela, a za pet poslednjih godina ukupno je bilo 64.421 krivično delo iz ove oblasti. Prijavljeno je 42.000 osoba, a 3.000 je uhapšeno.

Postoje stotine načina izigravanja zakona u samo jednoj oblasti privrede, bilo da je reč o građevinarstvu, bankarstvu ili zdravstvu i oni se veoma teško otkrivaju. Na slučaju u Smederevu Odeljenje za privredni kriminal radi se od marta meseca.

- Tamo smo otkrili jednu od najvećih koruptivnih afera. Do sada smo prijavili 38 lica zbog 136 krivičnih dela primanja i davanja mita, zloupotreba i falsifikovanja. Uhapšeno je 30 osoba, od toga su 22 lekari specijalisti, 11 lekara veštaka iz Fonda. Koruptivna krivična dela najteže je otkriti - kaže Nikolić.

On ukazuje na procesne smetnje pri otkrivanju korupcije - kažnjivo je primati mito, ali isto tako je kažnjivo i davati ga. Ako onaj ko da novac treba krivično da odgovara, verovatno se neće dobrovoljno prijaviti. Za olakšavajuću okolnost smatra se to što je zakon propisao da ukoliko osoba prijavi delo pre nego što je otkriveno, daje mogućnost javnom tužiocu da ga krivično ne goni i da ga koristi kao svedoka.

Pozitivne rezultate daju mere koje su propisane Zakonikom o krivičnom postupku, a odnose se na kontrolu komunikacija (prisluškivanje telefona i video-nadzor).

- Da bi se ova mera primenila u praksi, to izgleda ovako: policija podnosi zahtev tužiocu koji se obraća istražnom sudiji i on odobrava meru ili ne. Na taj način je olakšana mogućnost dokazivanja krivičnog dela primanja mita. Da te mere nije bilo, Ljubomir Vučković, sudija Vrhovnog suda, nikada ne bi bio uhvaćen - kaže Nikolić.

Problem je, dodaje, što je ta mera data samo za primanje i davanje mita, ali ne i za zloupotrebu službenog položaja. Dakle, kako naglašava, sudija ima ovlašćenje za primenu mere zbog primanja mita od 100 evra, ne i za zloupotrebu ili proneveru od 10 miliona evra. Pojam korupcije kod nas se posmatra samo kroz primanje i davanje mita, a Zapad je shvata mnogo šire, uključuje sva krivična dela koja imaju koristoljubivi element.

- Privredni kriminal je takav, uglavnom za njega zna sam počinilac, koji je obično izuzetno stručan u pravo-finansijskom poslovanju. Niko od počinilaca nije lud da skloni pare, a da ostane rupa u papirima. Oni dobro znaju kako će papirološki u knjigovodstvu preduzeća sve sastaviti na prvi pogled čisto, a mi čitajući između redova treba da dokažemo da to nije istinito - kaže Nikolić.

Prevare u privrednom poslovanju su izuzetno zastupljene. Naš sagovornik objašnjava da najčešće vlasnici preduzeća falsifikuju dokumentaciju o registraciji ili lažno prikazuju činjenice o solventnosti i stanju sredstava na računu svog preduzeća. Oni izdaju menice preduzećima od kojih uzimaju robu, zatim, iako im je blokiran račun, robu koju su uzeli prodaju za gotov novac, prisvoje ga, a preduzeće koje im je prodalo robu ostaje kratkih rukava.

Logična je upitanost koliki će broj ovakvih slučajeva dobiti sudski epilog i koliko je uopšte predmeta sudski procesuirano.

- To morate pitati nadležna javna tužilaštva, s obzirom na to da MUP njima dostavlja krivične prijave, a nakon sprovedene istrage tužilaštva podižu optužnice, tako da samo oni znaju za koliki broj krivičnih prijava je započet sudski postupak - kaže Nikolić.



Izvor: Blic \ Tanja Nikolić Đaković