Ален из Горажда: Тражим оца, “српског злочинца"

Ален из Горажда: Тражим оца, “српског злочинца"
Аутор: мондо.рс
31.03.2015. | 15:29 Потресна прича о Алену Мухићу (22) из Горажда, младићу чији биолошки родитељи су мајка муслиманка и отац - српски војник, тема је документарног филма који је недавно премијерно приказан у БиХ.

У питању је други филм о судбини овог младића, који је привукао велику пажњу светских медија, али, чини се, не и ових овде, са подручја бивше СФРЈ.

Ипак, хрватски медији данас извештавају о премијери филма о Алену, уз подсећање на његову трагичну животну причу...

Преносимо вам детаље из живота овог младића...

Ален Мухић рођен је 20. фебруара 1993. у Ратној болници у Горажду, као дете младе муслиманке из околине Фоче, коју је њен комшија, српски војник, силовао много пута од пролећа до јесени 1992. године, када је у размени – већ у поодмаклој трудноћи - успела да дође у Горажде.

“Та се несрећа од човека зове Радмило Вуковић, а име Аленове мајке не сме се објавити јер се налази у програму заштићених сведока у САД”, наводи “Слободна Далмација”.

У Горажду је, како даље пише лист, жена хтела да побаци, али је било прекасно.

Тако је родила сина ком није дала име, нити је је хтела да га подоји, из страха да ће се везати за дете које ће је подсећати на силовање. Када је чула своју бебу како плаче, рекла је докторима да жели да је задави. “Није мајчино срце било камено, него сломљено од превелике трауме”.

О малом Алену првих се месеци бринуло медицинско особље болнице у Горажду. Ту у његов живот ступа Мухарем Мухић, болнички домар, који се сажалио над дечаком и почео је свако поподне да га води својој кући. Мухаремова супруга Адвија и кћерке Алмира и Јасмила“заљубиле су се у дечака, заволеле га као члана породице и дали му име Ален и своје презиме”.

"Жена и кћерке су ми често говорили: 'Донеси га, бабо, нека га код нас, да га наједемо'“, касније ће причати Мухарем. А кад је у болници чуо да ће малог Алена дати Црвеном крсту, Мухарем је отишао кући: "Кћерке су ме почеле грлити и молити: 'Дај да га ми чувамо, каква буде нама судбина, биће и њему.' Одувек су желеле брата и испунио им се тај сан".

“Први пут се у медијима Ален појавио као трогодишњак: новинари америчког Неwсwеека, истражујући тему о ратној деци силованих Бошњакиња, дошли су 1996. до породице Мухић. Мухарем им је поверио да усвојеног сина обожава, да га воли можда чак и више него кћери. "Не знам како ћу му признати ко су му родитељи, али ћу једном морати”, рекао је тада, одлучивши да ће то бити на Аленов 18. рођендан.

Међутим, живот је био бржи: Ален је имао једва десет година кад је на школском игралишту, током једне типичне дечачке чарке, дознао истину на бруталан начин.

МАМ БОЉИ ФИЛМ ОД ТЕБЕ

https://www.youtube.com/watch?v=8MKH6oLJgh4#t=230

"Почело је као дечја препирка око ситнице. Потукли смо се и један дечак ми је повикао: 'Ти смрдљивче, усвојен си, мама те оставила. Ти си четничко копиле!' Постало ми је мучно. Био сам стравично посрамљен. Ударио сам га још једном и у сузама отрчао три километра до куће да питам родитеље је ли истина да ми нису прави родитељи“, причао је Ален касније.

Мајка се ипак јавила
После пројекције филма догодио се обрт у Аленовом животу. Након што је у САД-у прочитала Ројтерсову вест о босанској премијери филма, Аленова биолошка мајка контактирала је редитеља Гегића. “Рекла ми је да је спремна срести се с Аленом. Казала је: ‘Не желим никакав грех на својој души.’ Рекла је да није ни знала да је Ален тражи док то није случајно прочитала у новинама“, изјавио је Гегић, одавши како постоји могућност да Аленова мајка допутује у БиХ да види Алена.

Који месец потом у Аленов живот улази још једна одрасла особа која ће му помоћи да преброди кризу свог комплексног идентитета – сарајевски редитељ Шемсудин Гегић.

"У селу код Вишеграда, близу викендице Аленових усвојитеља, снимао сам филм 'Дјечак у рату', кад се одједном ниоткуда појавио тај 11-годишњи дечак, дошао до камере и упитао шта ми то снимамо. Одговорио сам да снимам документарни филм о рату, а он је рекао: 'Ма какав твој филм, ја имам бољи филм од тебе'“, описује Гегић њихов први сусрет.

Тако је настао филм "Дечак у ратном филму“, први од два Гегићева документарца о Аленову животу. Филм је добио више међународних награда, а Ален је дао интервјуе за ЦНН, Скy Неwс и Цханнел 4, што је све његовој породици донело финансијску сигурност, њему самоме психолошко олакшање, а било је и правних последица: његов биолошки отац ухапшен је због силовања заштићене сведокиње, а Тужилаштво БиХ је ДНК анализом доказало како је Ален његов биолошки син, те је Вуковић због "ратног злочина над цивилним становништвом“ осуђен на пет и по година затвора.

Али у жалбеном поступку, након што је пред судским већем признао Алена као свог сина, Вуковић је ослобођен, уз услов да се мора сусрести с Аленом ако дечак то икада затражи. Вуковић ни то није испоштовао.

НИ ОТАЦ НИ МАЈКА НИСУ ХТЕЛИ ДА ГА ВИДЕ
Наиме, поставши пунолетан, Ален је пожелео да упозна своје праве родитеље, и обратио се Гегићу с молбом да направе још један филм, у којем би приказао своју потрагу за биолошким родитељима. Тако је настао и други филм о Алену - "Ступица невидљивог детета“. До биолошке мајке Ален није успео да дође, али јест до мајчине сестре, која му у филму говори како је његова мајка патила због силовања и како није у могућности да га види. А Аленов биолошки отац је избегао сусрет.

"Кад смо се појавили на вратима његове куће, није га било“, прича ових дана Гегић. "Неко му је дојавио да стижемо. Чак је убрзо након тога продао кућу и одселио се.“

Кад је филм довршен, Ален је изјавио да не осуђује мајку:

"Не могу је осуђивати за неке ствари које је била принуђена да уради. Не знам зашто ме оставила, али сам сад, кроз филм, сазнао много ствари. Оца пак осуђујем. Ја никога не мрзим, само сматрам да свако треба да одговара за своје злочине и оно што је урадио, па тако и он. Њега ћу увек осуђивати. Он је за мене ратни злочинац. И не само он, него свако ко је урадио тако нешто, небитно је ли муслиман, Србин, Хрват...“

Коначно, филм "Ступица невидљивог детета“ прошле је премијерно приказан у горажданском Центру за културу. С Аленом – који данас ради као медицински техничар у истој болници у којој је рођен, заједно с бабицама које су га донеле на свет том су приликом били су и његови усвојитељи.

"Хвала Богу па имам оца Мухарема који ми је био подршка од рођења па до данас. Он и Адвија су моји прави родитељи. Моје сестре Алмира и Јасмила су биле моја највећа подршка. Желим им се јавно захвалити за све што су учинили за мене. Они су моја обитељ“, казао је Ален након пројекције.

А редитељ Гегић држи да је филм показао што је судбина:

"На крају смо Ален Мухић и ми заједно ископали нашу Босну, онакву каква јест, Босну у којој се љубав и мржња деле у длаку и ту нема даље приче. Само можете пустити одјавну шпицу и захвалити се обитељи Мухић која је усвојила Алена.“

http://mondo.rs/a782685/Info/Ex-Yu/Alen-Muhic-iz-Gorazda-trazi-bioloske-roditelje-majku-muslimanku-i-oca-srpskog-vojnika-koji-je-silovao.html