To se trazi RASMC 

Daleko od fronta

Pokušaj Rusije da arbitražom reši spor nije uspeo. Drugi balkanski rat buknuo je 30. juna bugarskim simultanim napadom na srpske i grčke položaje.
Dok se situacija zaoštravala, srpska Vrhovna komanda je 6. juna naredila majoru Miletiću da obrazuje aeroplansko odeljenje za potporu I armiji u Makedoniji i balonsko odeljenje za podršku II armiji na staroj bugarsko-srpskoj granici. Aeroplansko odeljenje I poziva narodne vojske sa tri monoplana „blerio“, tri pilota, tri mehaničara, dva kaplara i dvanaest redova, pod komandom kapetana Miloša Ilića je 13. juna stiglo u Kumanovo. Tu je stavljeno pod komandu Dunavske divizije I poziva i nakon odabira pogodnog terena, tri dana kasnije prešlo na provizorno letelište pored sela Vojnik. Odeljenje je 19. juna bilo spremno za dejstva.
Prvi let sa novog terena izvršio je sledećeg jutra Živojin Stanković i već tad su se lako mogle naslutiti teškoće koje će u narednim danima stajati pred srpskim pilotima: visoka temperatura, zapara i vetar su onemogućili Stankovića da uhvati visinu te je morao da prekine let. Nove pokušaje poručnika Stankovića i narednika Tomića 22. juna opet je prekinula velika jara, ali je taj dan obeležila pogibija pripadnika zemaljskog ešelona kaplara Tome Čučkovića, kojeg je nesrećnim slučajem ubio jedan od stražara.
Tri dana kasnije Ilić, Stanković i Tomić su se opet vinuli u vazduh da bi nakon svega nekoliko minuta morali da se vrate. Letovi Stankovića i Tomića u pravcu Kumanova sledećeg dana nisu doneli napredak,
prvi se vratio nakon 18, a drugi nakon 12 minuta. Letovi ove dvojice pilota bili su još kraći 27. juna, s tim što je ovaj put Stanković doživeo i lakšu kraksu na sletanju. Nesnosna jara sprečila je Ilića, Stankovića i Tomića da ostanu u vazduhu i 28. i 30. juna. Isto se ponovilo i 1. jula, kada je komanda I armije zahtevala od odeljenja da izvidi rejon Ćustendila i dolinu Bregalnice prema Kočanu, gde su vođene najvažnije borbe, i 2. jula, kad je naređeno izviđanje neprijateljskih koncentracija u rejonu Ćustendil - Samokov - Dupnica, kao i oblasti oko Kočana i Štipa.
Poljuljanom samopouzdanju avijatičara nije pomogao ni jalov pokušaj poletanja sledećeg dana. Konačno, poslednji pokušaj jednog od ove trojice pilota da se vine u vazduh nad vojištem propao je 4. jula, ali ovaj put zbog pogoršanja vremena! Zahtev kapetana Ilića za premeštaj bliže liniji fronta je odbijen i odeljenje je 12. jula povučeno u Kumanovo, odakle se 5. avgusta vratilo u Niš.
Razlozi neuspeha Aeroplanskog odeljenja pored nepovoljnih vremenskih uslova ležali su i u prevelikoj udaljenosti od zone operacija ispred koje su se pružale visoke planine. Pitanje je da li bi srpski piloti i u najidealnijim uslovima uspeli da izvrše bilo koji od postavljenih zadataka sa raspoloživom opremom. Bez obzira na to, u visokim vojnim krugovima osetilo se veliko razočaranje u avijatiku, što je za posledicu imalo da do početka sledećeg sukoba više nije bilo apsolutno nikakvog ulaganja u njen razvoj i modernizaciju.


Izvor: Novosti

Bugari - poraženi

Rumunija je 10. jula objavila rat Bugarskoj, njena vojska je prešla Dunav i skoro bez otpora započela napredovanje prema Sofiji. Tri dana kasnije Turci su prodrli u gotovo nebranjenu Trakiju i 22. jula povratili Jedrene. Na jugu, grčka vojska je napredovala dolinom Strume dok je konsolidovane bugarske snage nisu zaustavile i okružile u klancu Kresna. Pre nego što je došlo do odsudne bitke, 31. jula zaključeno je primirje.
Drugi balkanski rat završen je katastrofalno po Bugarsku. Po slovu mirovnog sporazuma potpisanog 10. avgusta u Bukureštu, Bugarska se odrekla svih spornih teritorija u korist Srbije i Grčke, Rumuniji je pripala Dobrudža a Otomanskoj imperiji je vraćeno Jedrene. Poniženoj i pobeđenoj bugarskoj vojsci preostalo je samo da čeka neku novu priliku da izravna račune sa nekadašnjim saveznicima.
Vazduhoplovna komanda je sa svojim tanušnim ljudskim, tehničkim i materijalnim resursima, uprkos velikim očekivanjima, odigrala tek simboličnu ulogu u balkanskim ratovima. Po završetku sukoba aeroplani i baloni su smešteni u magacine u Medoševcu, a osoblje u inžinjerijsku kasarnu u Nišu. Kako nisu nabavljeni novi baloni kojima bi se opremila tri odeljenja koliko je po formaciji trebalo da bude u sastavu Balonske čete, ona je ubrzo svedena na nivo odeljenja. Zalaganja majora Miletića da se izvrši reorganizacija komande i nabavi nova oprema nisu dobila podršku u ministarstvu vojnom. Štaviše, komandi nije dostavljeno ni gorivo za trenažne letove sa postojećim aeroplanima, pa su piloti sa ljudstvom sprovodili pešadijsku obuku.
Jedini događaj od značaja u tom periodu bio je iznenadni dolazak Žila Vedrina u Srbiju 1. decembra 1913. Stari srpski prijatelj i jedna od najvećih avijatičarskih ikona svog doba preleteo je 20. novembra iz Nansija u Prag, a odatle nekoliko dana kasnije u Beč.
Čuveni francuski avijatičar Žil Vedrin, koji je odneo prvu nagradu za
preletanje Pirineja i obletanje britanskih ostrva, doleteo je u Beograd, direktno iz Beča. Oko dva časa po podne se nad Beogradom, a specijalno u pravcu od grada ka Paliluli, najedared začulo jako zvrktanje i Beograđani, za koje to zvrktanje nije više ništa neobično, odmah su znali da će to biti kakav aeroplan, pa su izleteli napolje i zaista ugledali jedan aeroplan. Aeroplan je leteo u visini od 800 metara te se otuda ne samo jako čulo zvrktanje njegovog propelera nego se i on sam potpuno razaznavao u svojim delovima, pa se jasno video čak i sam pilot u svome sedištu. Aparat je leteo tako pravo i ravno i tako se ocrtavao prema vedrom nebu da je podsećao na vodenog konjica kad leti nad vodom.
I dok se aeroplan postepeno ali veoma brzo smanjivao i gubio put Mirijeva, gledaoci su nagađali ko bi to mogao biti. Međutim dok su gledaoci u samoj varoši to nagađali, dotle su oni, što su se nalazili kod Đerma ili na uzvišenju kod Novog groblja videli ne samo aeroplan nego su videli kako se taj aeroplan najedared počeo spuštati i dosta naglo se izgubio tamo negde u bulbulderskom potoku iza Milišićeve ciglane...
...Tako se i u samoj varoši već nekoliko minuta posle prolaza aeroplana znalo i da se on spustio, ili možda i da je pao, negde tamo iza Bulbuldera. Naravno da se onda požurilo k tome mestu.
Kolima se moglo doći samo do Sedam kuća, ali dalje ne. Sa te visine videla se daleko tamo iza ciglana više potoka na jednom visu crna gomila ljudi. Jedno novinarska profesija, a drugo i lična radoznalost, pomešana sa neizvesnošću o onome šta se tamo daleko na visu događa, povedu čoveka niz brdo i uz brdo preko raznih oranja, strnjika i posečene šaše i korova, preko blata i gliba. Dobrih pola sata tako se gaca i sapliće i čovek već da padne u očajanje, kad naiđe na nekoliko bulbulderskih dama, koje se, vične onom terenu, već vraćaju veselo i lakonoge...


Izvor: Novosti

Odlican feljton