Toliko puta nam je u životu neko rekao da treba da aktiviramo svoj kreativni potencijal, da nije ni čudo što se ponekad osećamo kao da se nalazimo na nekoj vojnoj vežbi. Umesto da očajavamo zbog toga što nismo takav tip čoveka, koji sve posmatra kroz borbenost i strategiju, možda bi bilo dobro ako bismo umeli sebi da kažemo da ni to nije loše. Zbog čega? Zbog toga što uz malo truda možemo shvatiti da takav tempo može da ima i neke svoje prednosti. Zaista, i sami možemo da budemo efikasniji i mnogo kreativniji samo ako aktiviramo sve "zalihe" svojih stvaralačkih potencijala koje ranije nismo koristili.

To uopšte ne mora da podrazumeva spartansku disciplinu ili spartanska odricanja. Ne treba stalno misliti o poslu, neretko se dešava da tu ne možemo da odlučujemo o mnogo čemu. Međutim, o svojim talentima možemo da razmišljamo. I treba misliti na njih, u istoj meri kao na svoje želje, ma čime da se bavimo, zato što uvek postoji ono nešto što tek treba da dođe do izražaja. I tu ne treba biti previše ili lažno skroman. Da li nam je zaista potrebna potvrda drugih da bismo bili svesni toga koliko vredimo? Zar to nije nešto što mi sami najbolje znamo? Ako se odlučimo za akciju, događaji bi mogli početi da se odvijaju baš onako kako smo priželjkivali. Ali, potrebno je preći u akciju.

Ne treba dopustiti da nam potencijali propadnu zbog toga što smo se našli na klizavom terenu. Ljubav, posao, prijatelji... Sve su to područja na kojima se ponekad osećamo kao da stojimo na "staklenim nogama". Možda se postavljamo previše diskretno? Možda očekujemo da druga strana bude ta koja će povući prvi potez kako bismo onda iskoristili sve svoje talente? U svetu u kom živimo od nas se očekuje da budemo ti koji će reagovati prvi. Muškarci koji odugovlače ne prolaze dobro ni kod žena ni kod poslovnih partnera.



Izvor: Krstarica