Gorela kesa 67 puta
Autor: B.Raketić | 02.06.2007 - 10:45

U proteklih sedam decenija, Života Pavlović iz Velike Sugubine, sela nadomak Kragujevca, kumovao je na ravno 67 venčanja i krštenja. Ovaj šumadijski rekorder, koji smatra da bi mogao da uđe i u Ginisovu knjigu, sa ponosom ističe da je isto toliko puta na veseljima sa svojom suprugom Jovankom, kako običaji nalažu, sedeo u vrhu sofre.

Kum važniji od ministra
Života kaže da su sva venčanja i krštenja obavljena u crkvi. Na veseljima je muziku kitio parama, a često su ga svirci ispraćali u zoru sokakom do kuće. Obavezno je naručivao omiljenu „Idem putem oka bistra, važniji sam od ministra“.

Svi brakovi, koje je potpisom garantovao, uspešni su, a kumovska deca koju je krstio živa su i zdrava.
- Imao sam samo osam godina kada mi je otac Milivoje, pre onog rata, predao staro kumstvo familiji Jezdimirović. U toj porodici tri puta sam bio kum na venčanju i šest puta na krštenju. Kumstvo sa familijom Borivoja Stevanovića počelo je 1954. godine. Istog dana venčao sam rođenu braću Branislava i Tomislava, a posle sam krstio i njihovu decu, priseća se Života, koji krcka sedamdeset sedmu godinu.
U njegovom selu najčešće ga oslovljavaju sa „Pomoz Bog, kume“ jer tu je najviše familija koje su ga okumile. Ali, ima ih i u Beogradu, Kragujevcu, Topoli, Jagodini, Beloševcu, Erdeču... Pročulo se da su Pavlovići dobri i pošteni ljudi kojima sve ide od ruke. Nekad je njihova kuća, kaže najpoznatiji kum, bila najjača u selu. Malo, malo, pa eto nekog sa buklijom ispred kuće, do koje se stiže kroz Životine šljivike.
- Veliki je greh odbiti kumstvo, a ljudi čuli da nijedan brak gde sam ja bio kum nije razveden, a kumići svi živi i zdravi. Čast je, i to velika, da te neko pozove za kuma - priča Života.
Današnji kumovi na svadbe nose televizore, frižidere, uplaćuju letovanja za mladence i veselje ih košta po nekoliko stotina evra. Kako je to kad kumu kao što je Života toliko puta izgori kesa.
- Najviše sam odneo servisa za ručavanje, to je nekako, najprimereniji dar. Kad mladenac sutradan otvara poklon, da kaže, ovo je od kuma. I darovinu za svakog ukućanina. Svaku bukliju okitili smo ćebetom, peškirom, košuljom... I nisam zbog toga osiromašio, niti sam ikad računao koliko sam para potrošio. Radeći na dedovini i kao potkivač, odškolovao sam dvoje dece, sagradio im kuće u Kragujevcu, sada uživam sa unucima i praunucima i imam na stotine ljudi koji me oslovljavaju sa - kume. Najbogatiji sam čovek - kaže Života.
Kumovska reč u familijama, u kojima je Života kum, još se poštuje. Kada stigne prinova, domaćin dođe kod njega po ime. On odmah sprema spisak, i to na jednom „starovremenska, a na drugom novovremenska imena“. Nikada nijedno kumče nije kršteno imenom van spiska. Još malo, dodaje, pa će kumstva, baš kako je to i njegov otac učinio, uskoro predati sinu Draganu i unuku Aleksandru. Pre toga, kaže, ima jednu želju - da sve svoje kumove okupi i vidi na jednom mestu.

Izvor: Blic