Kratka istorija Nobelove nagrade

Nobelova nagrada je najvrednija godisnja nagrada, koja se dodeljuje svake godine pocevsi od 1901. (s izuzetkom ratnih godina 1940-1942) na dan Nobelove smrti, 10. decembra, pojedincima ili organizacijama, bez obzira na narodnost, koji su stekli najvise zasluga za covecanstvo otkricima u oblastima fizike, hemije, medicine ili fiziologije, stvaranja knjizevnog dela koje se osobito istice plemenitoscu ideje, kao i uspesnim zalaganjem na radu oko "sirenja bratstva medu narodima, smanjenja ili ukidanja stajacih vojski i osnivanja, odnosno povecanja broja mirovnih kongresa"(mir).

Nagrada se, prema oporuci, dodeljuje iz kamata na glavnicu. Visina nagrade jednaka je za svih pet kategorija, ali iznos nagrade nije svake godine isti jer zavisi od velicine fondova i njihove rentabilnosti (krece se otprilike do visine od oko 700.000 svedskih kruna).

Nagrada za knjizevnost smatra se velikim medjunarodnim priznanjem koje laureatu automatski pribavlja citaoce, a sama je po sebi dovoljna da pisca ucini milionerom.

Nagrade za mir dodeljuje komisija od pet clanova kojima mandat traje sest godina, a bira ih norveski Storting (delimicni izbori vrse se svake tri godine).

Dobitnike ostalih nagrada odredjuju posebne komisije Kraljevske svedske akademije nauka (za fiziku i hemiju), Karolinskog medicinskohirurskog instituta (za medicinu i fiziologiju), Svedske akademije (za knjizevnost). Komisijama pomazu u radu posebni Nobelovi instituti.

Pojedina nagrada moze se razdeliti, ali najvise medu tri dobitnika, a moze se uopste i ne dodeliti, ako neka komisija smatra da je niko nije zasluzio. Svaka se nagrada, medjutim, mora dodeliti barem jednom u pet godina.

Do sada su jedino Marija Kiri i Linus Poling primili po dve nagrade iz dva razlicita podrucja; dve nagrade iz istog podrucja dodeljene su zenevskom Medjunarodnom odboru Crvenog krsta.

Od 1937. do 1945. nacisticki rezim je zabranio Nemcima da prihvate Nobelove nagrade. Nova Nobelova nagrada ustanovljena je 1968. godine za najuspesnije radove i istrazivanja s podrucja ekonomskih nauka.

Ko je bio Nobel?

Alfred Bernard Nobel, svedski hemicar (rodjen 21. oktobra 1833, umro 10. decembra 1896) bio je sin vlasnika fabrike mina, gde je radio na usavrsavanju eksploziva.

Nakon prvih neuspesnih eksperimenata sa smesom nitroglicerina i baruta (tokom kojih su se uzastopno dogadjale teske nesrece, a u jednoj od njih zivot je izgubio i njegov mladji brat) slucajno 1867. otkriva da se glavna mana nitroglicerina, njegova prevelika osetljivost, moze u prilicnoj meri otkloniti dodavanjem zemlje. Tako dobijeni eksploziv nazvao je dinamit.

Nobel je 1875. prvi proizveo tzv. praskavi zelatin, a 1886. bezdimni barut belistit. Od veceg dela (31 milion svedskih kruna) velikog imetka, koji je stekao proizvodnjom eksploziva i eksploatacijom izvora nafte u Bakuu, Nobel je testamentom osnovao fondaciju za nagradivanje najznacajnijih naucnih i knjizevnih dostignuca.

Tekst Nobelove oporuke

Ja, potpisani Alfred Bernard Nobel, moram ovim, nakon podrobnog razmisljanja, izjaviti svoju poslednju volju u pogledu imovine koju cu moci da ostavim u casu svoje smrti. I to kako sledi: sve sto preostaje od moga vlasnistva i sto se moze realizovati da bude raspodeljeno na sledeci nacin. Kapital koji ce izvrsioci oporuke uloziti u pouzdane obveznice treba da stvori fond od kojeg kamate imaju svake godine biti raspodeljene onima koji su u protekloj godini iskazali najvecu uslugu covecanstvu.

Kamate valja razdeliti u pet jednakih delova koji ce biti doznaceni kako sledi:
- jedan deo dace se onome koji je postigao najvece otkrice na podrucju fizike;
- jedan onome koji je izvrsio najvece hemijsko otkrice odnosno usavrsavanje;
- jedan deo onome koji je postigao najznacajnije otkrice na podrucju fiziologije ili medicine;
- jedan onome cije je dostignuce na podrucju knjizevnosti bilo najizvrsnije u idealistickom smislu;
- jedan deo onome koji je najvise ili najbolje cinio za bratimljenje naroda i za ukidanje ili smanjenje stajacih oruzanih snaga kao i za podsticaj i razvitak mirovnih kongresa.

+ Nagrade za fiziku i hemiju dodeljivace Svedska akademija nauka;
+ one za fizioloska i medicinska dostignuca Karolinski institut u Stokholmu (Carolinianum);
+ one za istaknute domete na polju knjizevnosti Svedska akademija za knjizevnost. Nagrade za mir dodeljivace odbor od pet clanova koje bira norveski parlament (Storting).

Ova je oporuka odsada jedini vazeci dokument i ponistava sve moje prethodne oporucene odredbe pod pretpostavkom da se neka od njih pojavi nakon moje smrti. Konacno izjavljujem da je moja izricita zelja i volja da se nakon moje smrti otvore moje zile kucavice, a kada to bude ucinjeno i merodavni lekar ustanovi nedvosmisleno znakove da je zivot utrnuo, da moje telo bude spaljeno u takozvanoj krematorijumskoj peci.

Datirano: Pariz, 27.12.1885


2003

Pioniri kvantne fizike i magnetne rezonance dobili Nobelovu nagradu Dobitnici Nobelove nagrade za fiziku podelice 1,3 miliona dolara STOKHOLM - U Svedskoj su proglasena jos tri laureata Nobelove nagrade.

Naucnici Aleksej Abrikosov, Vitalij Ginzburg i Entoni Legit dobili su ovogodisnju Nobelovu nagradu za fiziku. Oni su nagradjeni za pionirski rad na polju kvantne fizike u vezi sa superprovodljivoscu i superfluidnoscu, saopstila je svedska Kraljevska akademija nauka. Abrikosov (75) je ruski i americki drzavljanin, sada zivi u SAD, Ginzburg (87) je Rus i vodi teorijsku grupu na moskovskom Institutu za fiziku "P.N. Lebedev", a Leget (65) je drzavljanin Britanije i SAD, a radi kao profesor na Univerzitetu Ilinoj, prenele su svetske agencije. Njih trojica ce podeliti Nobelovu nagradu koja iznosi 10 miliona svedskih kruna (1,3 miliona dolara).

Prethodno su proglaseni i ovogodisnji dobitnici Nobelove nagrade za medicinu. Laureati su naucnici Pol Loterbur i Piter Mensfild, koji su svojim otkricima u vezi sa magnetnom rezonancom doprineli velikim probojima ove neinvazivne metode vazne za dijagnostiku, tretman i terapiju. Otkrica Loterbura i Mensfilda su bila presudna za razvoj moderne primene magnetne rezonance u medicini, narocito u istrazivanju oboljenja mozga i kicmene mozdine. Magnetna rezonanca je jedan od najmocnijih "alata" koji se u medicini koriste pre operativnih zahvata. Narocito bitnu primenu je magnetna rezonanca nasla pri dijagnostikovanju raznih oblika raka.

Dzon Maksvel Kutze, juznoafricki knjizevnik, dobio je Nobelovu nagradu za knjizevnost.