Kraljica polarnog kruga

Na hladnom severu, u tundri i priobalnim predelima Severne Amerike, na Islandu, Grenlandu, u Skandinaviji i Sibiru živi arktička lisica. U zimskim mesecima ova životinja je jedva primetna, pošto njeno krzno poprima belu boju i utapa se u beskrajno snežno prostranstvo. Leti se arktička lisica "presvuče" u sivobraon, opet da bi se lakše uklopila u okolinu. Samo kod nekih primeraka krzno je zimi sivkasto, a u toku leta boje čokolade.

Zahvaljujući kratkim nogama, malim ušima i veoma gustom krznu, ova polarna lepotica uspeva da preživi surovu arktičku zimu. Nema nijednog sisara s krznom toplijim od njenog - bunda ove lisice toplija je i od krzna polarnog medveda. Široke šape obrasle dlakom omogućavaju lisici da trči po snegu i ledu, a da se ne oklizne. Ova životinja može da skoči i do 60 centimetara udalj. Telo joj je dugo oko pola metra, a žbunasti rep tridesetak centimetara. Kada se sklupča i zaspi, rep joj greje noge i njušku.

Arktička lisica je lovac, mesožder. Jede male sisare, jaja, ptice, insekte i ribu, a ponekad prati i polarne medvede hraneći se ostacima njihovog ulova. Zahvaljujući odličnom sluhu, može da ulovi čak i plen koji se krije pod snegom. Kada čuje kretanje ispod snega, lisica skače dok ne probije snežni pokrivač, a zatim šapama izvuče žrtvu na površinu. Ove životinje žive u malim grupama koje čine jedan odrasli mužjak i nekoliko ženki, podmladak dominantnog para. Kada pronađu partnera, arktičke lisice su verne i parovi ostaju i do pet godina zajedno.

Populacija polarnih lisica zavisi od njihovog glavnog plena - leminga. Što je ovih životinjica više, i arktičke lisice su brojnije. Godinama su lisice ubijane zbog krzna i kože, ali je lov na njih u poslednje vreme strogo kontrolisan. Danas ih ubijaju samo kada njihov broj poraste i poremeti prirodnu ravnotežu. Veliki broj naftnih bušotina na Aljasci i zagađenje sredine doveli su polarne lisice koje naseljavaju ove krajeve u životnu opasnost.