Kraljevska partija :: Politicki ~ Geopoliticki forum

Ja sam po opredeljenju monarhista,licno mislim da bi taj sistem u srbiji koliko toliko smirio i kultivisao ovaj trenutno nezdravi nacionalizam koji vlada kod vecine stanovnistva. Po mojim licnim procenam mislim da bi ta potencijalna partija dobila najmanje na tim prvim izborima,uz dobru kampanju ponavljam najmanje 30 % glasova. Mozda bi mogli nas par sa bureka da podnesemo neku narodnu inicijativu i sl Smile

PRINC U OFANZIVI

Aleksandar Drugi Karađorđević želi da iskoristi otvaranje pitanja novog ustava Srbije za aktuelizovanje ideje monarhije

Aleksandar Drugi Karađorđević je sredinom prošle godine formirao Krunski kabinet. Na Sretenje je otvorio centralnu svečanost Dana državnosti Srbije u Orašcu a potom je imao zapažen nastup pred stranim investitorima i domaćim učesnicima Trećeg samita Srbije i Crne Gore. Uz ovakvu medijsku ofanzivu princ Aleksandar sve češće naglašava pitanje uspostavljanja ustavne monarhije u Srbiji. Da li se to težište njegovih aktivnosti sa humanitarnih prenosi na političke?

Nesporno je da se Aleksandar Karađorđević za poslednje dve godine susretao s najvišim državnim zvaničnicima, diplomatskim i crkvenim predstavnicima, stranim investitorima i članovima nevladinih organizacija, ali ga je javnost nekako više doživljavala kao "humanitarnog radnika", a manje kao prestolonaslednika. Sa suprugom je po Srbiji krstario uzduž i popreko raznoseći pomoć bolnicama, izbeglicama, deci bez roditeljskog staranja, pomažući Crkvu, najbolje studente ili srednjoškolce.

Aleksandar Karađorđević

Vraćajući se konačno u Srbiju, oktobra 2000, Aleksandar Drugi Karađorđević složio se sa pobednicima naše oktobarske (polu)revolucije da je za državu "jedinstvo važnije od pokretanja pitanja obnove monarhije". Karađorđević je tada izjavio da želi da služi svojoj zemlji a ne da stvara bilo kakvu konfliktnu situaciju. Kad god je bio u prilici ipak je isticao prednosti monarhističkog uređenja za našu zemlju.

Pre dvadesetak dana, u Kragujevcu, rekao je da bi ustavna monarhija stišala političke tenzije u zemlji, dodajući da je to najbolje rešenje za Srbiju. "Moje rešenje za postojeće stanje je ustavna monarhija sa stabilnom i odgovornom vladom, slobodnim i demokratskim institucijama i slobodnim izborima. To je dobro rešenje kojim bi mnogi problemi bili rešeni a i smanjilo bi sadašnje političke napetosti i oštre polemike", zaključio je Aleksandar.

Politički kontekst

Govor na Trećem samitu Srbije i Crne Gore, na kome je osudio agresiju NATO na SRJ i podsetio da je u Srbiju dospela samo kap finansijske pomoći, nasuprot milijardama koje su potrošene na agresiju, neki su protumačili kao "otkrivanje karata" i jasno iskazivanje određenih političkih ambicija. Ovaj istup je protumačen kao Aleksandrova namera da se nametne kao centralna figura nacionalnih i konzervativnih snaga u Srbiji (umesto Miloševića a sada i Šešelja) i da iskoristi otvaranje pitanja novog ustava za učvršćivanje ideje o ustavnoj monarhiji.

Ukazujući na to da svaka Aleksandrova izjava ili njegovo delovanje, kao čoveka izloženog javnosti, može da ima politički kontekst, član Krunskog veća Dragomir Acović ističe da to nije nespojivo s prirodom njegove uloge. Ali, dodaje, to ne treba mešati s bilo kakvim stranačkim angažmanom.

- Njegov politički angažman nije novost i potpuno je prirodno da njegove izjave imaju neku političku težinu a njegovi stavovi da nose određenu poruku. I to je dobrodošlo - smatra Acović.

Pitanje monarhije je aktuelnim ustavom bilo zatvoreno, ali sada kada je pitanje ustava otvoreno, Acović, kao monarhista, ne vidi zašto i ta opcija, u najmanju ruku s podjednakom ozbiljnošću ne bi bila razmatrana.

- Ne vidim rezultata u istoriji republike zbog koga bi to državno uređenje imalo veću težinu za nas od monarhije. Otvaranje ustavnog pitanja za sve monarhiste predstavlja priliku da nešto što je ukinuto revolucionarnom samovoljom, arbitrarno, nezakonito, ponovo bude pokrenuto - ističe Acović.

Krug oko princa

Politički analitičar i urednik časopisa "Nova srpska politička misao" Đorđe Vukadinović nije siguran da li je profilisanje Aleksandra u političku figuru njegova ambicija ili ambicija ljudi oko njega, ali "tipuje" na ovo drugo. Pogotovo, dodaje, kada to korespondira sa interesima ljudi u vlasti.

Ovdašnji političari su, čini se, skloni da koriste Aleksandra za skupljanje političkih poena - on se pojavio u Srbiji u vreme političkih sukoba 1992. godine, a nakon eskalacije sukoba unutar DOS-a 2002.godine, podseća Vukadinović, često se viđao sa premijerom Zoranom Đinđićem. Predsednik vlade Srbije je "koketirao" sa prestolonaslednikom, naglašavao bliskost s njim, isturao ga u prvi plan, pridobijajući one koji su za monarhiju, kaže Vukadinović, istovremeno ga koristeći da bi smanjio popularnost Vojislava Koštunice. Aleksandar nema ambicije i sposobnosti za veće političke domete, misli Đorđe Vukadinović, ali obezglavljenost desnice u Srbiji i pasiviziranost Vuka Draškovića (i drugih nosilaca monarhističke ideje) mogli bi možda Aleksandra da učine predstavnikom nacionalne političke opcije.

Trenutno ne postoji monarhistička kampanja vredna pažnje, zbog koje bi vlast morala da se pribojava neprijatnosti, smatra istoričar dr Dragoljub Živojinović, profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Ocenjujući da Aleksandar sada ne iskazuje otvoreno nameru da dođe na presto, Živojinović navodi da prethodno mora dosta toga da se uradi.

Krunski savet i ljudi oko pretendenta ne vode pravu kampanju kojom bi narodu objasnili značaj monarhije i pridobili ga za tu ideju, ističe Živojinović. Za to, kako kaže, treba da postoji jaka rojalistička stranka, novine monarhističke po prirodi koje bi širile program pretendenta, ali i "prozor" na nekoj od televizija da bi se s vremena na vreme govorilo o tome.

Od države i sadašnje vlasti pomoć u tome se ne može očekivati, a DHSS (koji kao ranije SPO "agituje" za monarhiju) nije dovoljno jak da bi izneo tu ideju.

- Za ideju monarhije mora da postoji organizacija koja će svesno i organizovano da iznese ideju, mora da postoji finansijski izvor i umešnost saradnika, što ne vidim oko Aleksandra - kaže dr Dragoljub Živojinović.