Краљевина Србија :: Politicki ~ Geopoliticki forum

ORGANIZACIJA DRŽAVNE VLASTI

Član 100.
Narodna skupština je jednodomna i nju čine poslanici koji predstavljaju srpski narod i sve građane Kraljevine Srbije
kao i oblasti.

Član 101.
Poslanici se biraju opštim, jednakim i neposrednim pravom glasa tajnim glasanjem, tako što se jedan
poslanik bira na 40000 birača.
U Narodnu skupštinu se biraju i predstavnici oblasti, tako što se na svakih 200000 stanovnika u
oblasti bira jedan poslanik. Oblast ima pravo da bira još jednog poslanika ako je preostali višak stanovnika
veći od 100000.

Član 102.
Izbori se vrše putem lista, a na osnovu srazmernog predstavništva uz primenu d'Ontovog sistema.
Bliže odredbe o izboru poslanika u Narodnu skupštinu utvrđuju se posebnim zakonom.

Član 136.
Kralj je šef države, simbol jedinstva srpskog naroda i svih graðana kao i države, izraz njihove tradicije i jemstvo
njihovog kontinuiteta.
Kralj je garant Ustavom uspostavljenih odnosa zakonodavne i izvršne vlasti i drugih subjekata i
kontinuiranog ostvarivanja ustavnog poretka.
Kralj je najviši predstavnik Kraljevine Srbije u međunarodnim odnosima i jemac poštovanja
ratifikovanih međunarodnih ugovora.

Član 140.
Kralj:
predlaže promenu Ustava; potvrđuje i proglašava zakone;
daje prethodno odobrenje za zaključivanje međunarodnih ugovora;
raspisuje referendum u slučajevima predviđenim Ustavom;
saziva i raspušta Narodnu skupštinu i raspisuje izbore za Narodnu skupštinu u slučajevima i na način
koje predviđa Ustav;
prestonom besedom otvara prvo redovno zasedanje Narodne skupštine;
predlaže iz redova parlamentarne većine kandidata za predsednika Ministarskog saveta;
imenuje i razrežava dužnosti predsednika i članove Ministarskog saveta u slučajevima određenim
Ustavom;
predsedava sednicama Ministarskog saveta, bez prava glasa, kada, po pozivu predsednika
Ministarskog saveta, smatra da je to korisno;
imenuje, na predlog Vrhovnog saveta sudstva, predsednika i sudije Ustavnog suda Kraljevine Srbije i
donosi odluku o prestanku njihove dužnosti u slučajevima predviđenim Ustavom;
imenuje, na predlog Vrhovnog saveta sudstva, predsednika i sudije Vrhovnog suda Kraljevine Srbije
i ostalih redovnih sudova, vojnih sudova, Upravnog suda, Računskog suda, kao i državne tužioce i donosi
odluku o njihovom razrešenju u Ustavom određenim slučajevima;
predsedava sednicama Vrhovnog saveta sudstva bez prava glasa;
imenuje i opoziva ambasadore Kraljevine Srbije i prima akreditivna i opozivna pisma stranih diplomatskih
predstavnika;
daje pomilovanja u slučajevima koje predviđa zakon;
dodeljuje odlikovanja predviđena zakonom;
proglašava, na predlog Ministarskog saveta, rat, neposrednu ratnu opasnost i vanredno stanje i zaključuje mir,
a na osnovu prethodne saglasnosti Narodne skupštine; proglašava mobilizaciju i demobilizaciju na predlog
Ministarskog saveta;
vrhovni je zapovednik srpske Vojske; imenuje generale i druge starešine srpske Vojske; predsedava Savetu narodne
odbrane;
izdaje dozvolu za stavljanje srpske Vojske u službu Ujedinjenih Nacija i dozvolu za stacioniranje
međunarodnih vojnih snaga u Kraljevini Srbiji ili za njihov prelaz preko njene teritorije, na predlog
Ministarskog saveta, a po prethodnom odobrenju Narodne skupštine;
vrši i druga prava i dužnosti utvrđene Ustavom i zakonom.

Član 147.
Ministarski savet vodi unutrašnju i spoljnu politiku Kraljevine Srbije, rukovodi civilnom i vojnom upravom i odbranom
zemlje i vrši druge poslove utvrđene Ustavom i zakonom.
Ministarski savet je generalno ovlašćen da donosi uredbe za izvršavanje zakona. U vreme ratnog
stanja, neposredne ratne opasnosti ili vanrednog stanja, Ministarski savet može da donosi uredbe sa
zakonskom snagom. Ove uredbe Ministarski savet ovlašćen je da donosi samo ako Narodna skupština nije u
mogućnosti da se sastane, s tim da prethodno sasluša mišljenje predsednika Narodne skupštine. Uredbe sa
zakonskom snagom moraju biti podnete na potvrdu Narodnoj skupštini čim ona bude u mogućnosti da održi
sednicu.

Član 148.
Ministarski savet čine predsednik Ministarskog saveta, potpredsednici i ministri. Pre stupanja na
dužnost oni polažu zakletvu pred Narodnom skupštinom.

Član 188.
Zajemćuje se autonomija oblasti. Ona se zasniva na Ustavu i ostvaruje u okviru Ustava. Autonomijom oblasti
ne mogu se narušavati suverena prava Kraljevine Srbije.

Član 189.
Oblasti su autonomne politićko-teritorijalne jedinice koje predstavljaju zajednice opština i građana.
Postoje sledeće oblasti: Bačka oblast, Banatska oblast, Sremska oblast, Beogradska oblast,
Podrinjsko-posavska oblast, Zlatiborska oblast, Šumadijska oblast, Raška oblast, Podunavsko-timočka oblast,
Južnomoravska oblast, Kosovska oblast i Metohijska oblast.
Ukidanje, spajanje i obrazovanje novih oblasti se vrši Ustavom.