Десет „изгубљених“ древних градова

ИЗВОР: Б92
Често прошлост замишљамо грандиознијом од данашњице, а древне народе као ненадмашне ствараоце. Та вера у неки бољи прошли свет потиче из бројних археолошких открића, а ми вам представљамо десет „изгубљених“.

10. Cliff palace (Колорадо, САД)

Народ Пуебло Индијанаца на југозападу континента добио је назив по селима која су конструисали. Иако постоје и савремене пуебло заједнице Анасази, древно друштво је цветало између 900. 1200. године Нове ере.

Cliff palace саграђен је у Златно доба Анасазија, али је напуштен 1300. године. Остао је неоткривен у пустињи до 1888. када се испоставило да је највећа насеобина у стени у целој Северној Америци.

Cliff palace („Палата у стени“) је заправо погрешан назив јер је место више село, него палата. Никада није откривено зашто су га становници напустили, али је општеприхваћено да су то учинили због велике суше.

10. Павлопетри (Грчка)

Многима је прва асоцијација на помен „изгубљених градова“ Атлантида. Нема поузданих доказа да је икада постојала, ако изузмемо Платонове списе о граду који је прогутало море.

Њена судбина задесила је и Павлопетри, град који је постојао од Каменог доба до 1000. године пре Нове ере и пружио археолозима аутентичан приказ живота тог времена. Занимљиво је да је већина градова која је нестала под водом веома оштећена, а Павлопетри делује готово нетакнуто. Град је вероватно потонуо због раста нивоа мора и слегања тла од последица земљотреса.

Пошто је ниво мора мењан током постојања човечанства, сасвим је могуће и да неки сличан град чека у плаветнилу да буде откривен.

8. Акротири (Санторини)

Минојска цивилизација са Крита која је добила назив по митском краљу Миносу, градитељу лавиринта, била је потпуно заборављена све до почетка 20. века. Открићем велике палате на Кнососу, поново је засијала слава тог народа, али је Акротири, њихов град на острву Санторини можда и лепши пример њихове градње.

Међутим, он је затрпан након ерупције вулкана око 1600. године пре Христа и то једној од највећих икада запамћених која је донела пропаст Минојском царству. Откриће Акронтирија 1967. обелоданило је прелепе фреске и веома пажљиво планиран начин градње.

7. Тикал (Гуатемала)

Град Тикал, некада је био престоница Мајанског царства и највећи град Новог света. Савршено очуване зидине сведоче о некадашњој моћи Маја и изненадном одласку становника. Иако дуго није било поузданих сазнања о његовом постојању, након експедиције 1848. пронађено је једно од највећих археолишких налазишта на свету.

Ту се налазе пирамиде високе и до 70 метара, краљевске палате, споменици и велика арена за мајанску игру лоптама.

6. Тимгад (Алжир)

Тимгад или „Colonia Marciana Ulpia Traiana Thamugadi to Latinists“ је ахетипски изгубљени град из авантуристичких прича. Некада веома живахно место које је основао цар Трајан, преживело је много недаћа и израсло у велики трговачки град.

После рушења у 5. веку, поново је изграђен као центар хришћанства. Други велики пад у седмом веку од стране Вандала био је разлог коначног одласка становника. Песак Сахаре га је сачувао до поновног открића 1881. а сада рушевине дају невероватан увид у римску архитектуру у афричким провинцијама.

Ту можете погледати Трајанов лук, купатила и Храм бога Јупитера, велик колико и римски Пантеон. О њиховом начину живота можда најбоље сведочи натпис на зидинама: „Лов, купање, играње и смех. Ово је живот!“

5. Мачу Пикчу(Перу)

Нема листе изгубљених градова која не садржи и Мачу Пикчу. Овај стари град Инка налази се на врху Анда и био је насељен релативно кратко време, највероватније између 1450. и 1572. пре него што је пао у руке шпанским освајачима.

Будући да Шпанци никада нису пронашли град, а локалци нису желели да открију његову локацију, Мачу Пикчу дошао је у жижу јавности тек почетком 20. века.

И даље постоје несугласице о томе да ли је то била обична насеобина, краљевско уточиште или религиозно светилиште.

Ове године се обележава 100 година од открица Мачу Пикчуа.

4. Мохењо-даро (Пакистан)

Заједно са египатском и месопотамском цивилизацијом, цивилизација долине Инда сматра се једном од најранијих на свету. Свој врхунац достигла је 2000 година пре Христа, иако је била много старија.

Наука, писмо, трговина, занатство, религија и пољопривреда су напредовали невероватном брзином. Већ тада у граду је постојао сложен систем канализације, али до сада није пронађен ни један храм или светилиште. Поплаве су уништиле град барем шест пута, а нове зграде само су дограђиване на рушевинама претходних.

Шта је изазвало његову коначну пропаст, није познато, али је јасно да је потпуно напуштен 1800. године пре Христа.

Поново је откривен тек 1922. године.

3. Петра (Јордан)

Петра се не може сматрати изгубљеним градом, јер је локалном становништву одувек позната, а Плиније Старији је помиње у Римском закону из 103. године. Међутим, Западњаци су касно дошло до сазнања о њој.

Град у пустињи био је у процвату, све док њихов систем наводњавања није уништен земљотресом. Становништво се одселило и дуго су га посећивали само пљачкаши гробова и знатижељни путници.

Сада је то једно од највећих археолошких налазишта на Блиском Истоку. Град је до пола изграђен, а од пола „урезан“ у црвене стене, а архитектура представља комбинацију римског, грчког и набетеанског стила.

2. Троја (Турска)

Дуго се мислило да је Троја, опевана у Хомеровој „Илијади“ мит, колико и Атлантида.

Тек 1871. године самоуки Хајнрих Шлиман почео је откопавање хумке на Хиссарлик-у. Ту, где се у древно време налазио град Илијум, открили су огромно утврђење онакво, какво је описао Хомер.

Шлиман је открио и златни накит за који се верује да је припадао Хелени. То благо изгубљено је после Другог светског рата, али је заправо било у поседу СССР-а и сада је изложено у Пушкиновом музеју.

1. Помпеји и Херкулеанум (Италија)

„Било је људи толико уплашених од смрти, да су се молили да умру“, писао је Плиније Млађи о ерупцији Везува 79. године Нове ере. Његов стриц, чувени Плиније Старији, повео је римску флоту преко Напуљског залива како би спасао људе угрожене ерупцијом.

Експедиција је тог великог човека и његову посаду коштала живота, јер су Помпеји и Херкулеанум већ били прекривени пепелом. Игром судбине, управо је тај пепео сачувао остатке древних градова нетакнутим током 1700 година.

ако се мислило да су древни Римљани живели у маштовитом свету од белог мермера, Помпеја открива„прави“ град, сличан данашњим.

Политички слогани на зидовима („Гласајте за Луцијуса Попидуса Сабинуса!“), „сочни“ натписи у јавним тоалетима, мурали са сликама побуне која се догодила код градског амфитеатра... све то неодољиво подсећа на савремени свет.

Градови су били „рудник злата“ за археологе а данас су једно од најпознатијих знаменитости Италије.

http://www.b92.net/putovanja/zanimljivosti.php?yyyy=2011&mm=10&dd=08&nav_id=547949