Izraz endoskopija znači "pogled u unutrašnjost". Iako se ovaj pregled gornjeg digestivmog sistema često naziva samo gastroskopija, puni naziv je ezofago-gastro-duodenoskopija (EGDS) jer se njom može pregledati jednjak (ezofagus), želudac (gaster) i dvanaestopalačno crevo (duodenum). Ovo nije samo dijagnostička već i terapijska metoda jer se njome mogu obaviti manji terapijski zahvati.

Procedura

Endoskopija gornjeg digestivnog sistema uključuje direktno posmatranje jednjaka, želuca i duodenuma pomoću savitljivog fibroptičkog instrumenta promera oko 9 mm koji se naziva endoskop. Pacijenti su obično budni iako im se može dati sedativ. Obavlja se u posebno opremljenoj prostoriji za endoskopiju ili na krevetu u jedinici intenzivne nege. Traje 5-15 minuta. Pacijent se postavlja u levi bočni položaj, u usta mu se postavi šuplji deo kroz koji se uvodi instrument, a koji štiti usne i zube. Endoskop se kroz usta uvlači u jednjak, želudac i duodenum. Posmatra se građa sluznice, važne strukture i traže sumnjive promene kao čirevi, erozije, polipi, suženja, tumori, prošireni krvni sudovi, mesta krvarenja itd. Malom štipaljkom i četkicom se lako može uzeti uzorak za analizu tkiva, ćelija i mikroorganizama. Endoskopom se mogu obaviti i manji zahvati kao odstranjenje polipa (polipektomija), skleroterapija (uštrcavanje sredstva koje stvrdne krvareće krvne sudove), odstranjenje stranih tela i električno spaljivanje krvarećih mesta (kauterizacija). 
Oprema za endoskopiju

Endoskop, instrument s optičkim vlaknima, dug je oko 1.2 m i širok 9-12.5 mm. Optička vlakna poput ogledala omogućavaju prenos slike do oka lekara. Unutar instrumenta nalazi se nekoliko prolaza u koji se mogu staviti pomoćni instrumenti kao klešta, petlje, četkica za citologiju, laser, kauter i sisaljka. Vazduh i voda se takođe mogu sprovoditi kroz instrument čime se omogućava čišćenje sluznice i njen bolji prikaz. Na glavi ili ručki endoskopa nalaze se dva kontrolna uređaja kojima se upravlja vrhom instrumenta: gore-dole i levo-desno. Glava endoskopa je povezana s posebnim izvorom svetlosti. Dodatna oprema uključuje dodatni pogled za drugog operatera, ultrazvučnu sondu i uređaje za fotografsko i video snimanje.

Priprema pacijenta
Osam sati pre pregleda ne sme se ništa jesti. Ako se sprovodi ujutro, posle ponoći se ništa ne sme konzumirati hrana. Lekove koje pacijent svakodnevno uzima može uzeti i sada uz malo vode. Ako se planira uzimanje uzroka tkiva, biopsija, bar 5 dana pre pregleda treba prekinuti uzimanje analgetika i nesteroidnih antiinflamatornih lekova. Potrebno je skinuti zubnu protezu. Pre pregleda proverava se puls i pritisak.
Indikacije

Pretraga se najčešće preporučuje kod sledećih stanja:
akutno krvarenje iz gornjeg digestivnog sistema u svrhu određivanja mesta krvarenja i eventualne terapije spaljivanjem ili sklerotizacijom
otežano gutanje
dispepsija, niz simptoma koji nastaju nakon unosa hrane kao nadutost, gorušica, bol i napetost u stomaku, podrigivanje i učestali gasova
bolno gutanje (odinofagija)
kontrola premalignih stanja kao što je Barrettov jednjak, suženja jednjaka, Plummer-Vinsonov sindrom
poremećaji uočeni tokom snimanja s barijevom kašom koji zahtevaju vizuelno dokazivanje i/ili biopsiju, npr. polipi, čirevi, tumori
sumnja na prepreku želudačanog izlaza


Terapijska intervencija je potrebna kod:

sklerotizacija krvarećih proširenih krvnih sudova jednjaka
kauterizacija ili fotokoagulacija mesta krvarenja
lasersko odstranjenje karcinoma jednjaka
postavljanje cevi za hranjenje
proširivanje suženja jednjaka
odstranjenje polipa (polipektomija)
Kontraindikacije
akutni infarkt srca
hipoksemija,
nizak krvni pritisak i šok
masivno krvarenje
nekontrolisana hipertenzija
protivljenje pacijenta
poremećaj zgrušavanja krvi koji se ne može korigovati
teška bolest srčanih (koronarnih) arterija
subluksacija ili nestabilnost vratne kičme
osteofiti (koštani trnovi) s prednje strane vratne kičme
Zenkerov divertikulum

Možemo da zaključimo da je gastroskopija izvrsna dijagnostička metoda u otkrivanju, lečenju i praćenju bolesti gornjeg dela digestivnog trakta. Kratkotrajna je i bezbolna, pa je strah od pregleda preteran. Uostalom, zasada nema drugih metoda koje bi je mogle zameniti na odgovarajući način.

stetoskop.info

Homeopatija protiv helikobakterije

U novije vreme, posebna pažnja se poklanja bakterijama, virusima i gljivicama izazivačima gastritisa. Najpoznatija bakterija koja ga izaziva je helikobakterija (Helicobacter pylori).
- Na postojanje ove bakterije u organizmu ukazuju nadutost, gorušica, bol koji tišti, osećaj nelagodnosti i težine u gornjem delu trbuha, podrigivanje, gubitak apetita, ređe mučnina, povraćanje i gubitak telesne težine. Ali, ova bakterija se, sve češće, prilikom pregleda otkriva čak i kod ljudi bez bilo kakvih tegoba – kaže dr Miladin Novaković, kardiolog-internista i homeopata iz Beograda. - U klasičnoj medicini dijagnostikuje se gastroskopijom i može da se leči antibioticima, ali pacijenti se često žale da teško podnose terapiju. Međutim, postoji i vrlo uspešna metoda lečenja homeopatskim putem, koja se sastoji od oralnog uzimanja granula.
Kao glavni razlog pojave helikobakterije u organizmu dr Novaković navodi pad imuniteta, a u organizam uglavnom dospeva preko zagađene hrane. Posledice koja ona može da izazove znaju da budu izuzetno teške.
- Toksini koje luči ova bakterija lako dospevaju u krv, a tim putem i do drugih organa u kojima izazivaju različite promene. Kod infekcije respiratornog trakta može da se javi upala pluća i plućne maramice koja prouzrokuje stvaranje vode u plućima (pleuropneumonija sa pleuralnim izlivom). Vaskularne infekcije mogu da uzrokuju postepeno obolevanje srca tačnije subakutni bakterijski endokarditis. Ponekad se javljaju septični abortusi ili septični artritisi. Infekcije digestivnog trakta manifestuju se prolivima, povećanom jetrom i drugim simptomima. Može da dođe i do infekcije nervnog sistema praćenog perifernim paralizama i meningitisom. Nažalost, infekcije izazvane ovim sojevima bakterija uzrokuju razna patogena stanja koja mogu da dovedu i do smrti pacijenta.
Za uspešno lečenje helikobakterije i sprečavanje njenog širenja u organizmu veoma je važno lečenje gastritisa.
- Ova bakterija, osim što izaziva gastritis, luči ferment ureazu koja deluje na ureu i razlaže je na amonijak i ugljen-dioksid. Time svoju mikrosredinu čini baznom i obezbeđuje preživljavanje u želucu. Amonijak deluje toksično i direktno na ćelije epitela želuca. U hroničnom stadijumu infekcije, nastavlja se imunološki odgovor organizma: nakupljanje limfocita, plazmocita i proizvodnja antitela, ali bakterija se i dalje održava. Nastavlja se hronični zapaljiv proces uz oslobađanje enzima i slobodnih kiseoničkih radikala, što je po svemu sudeći najodgovornije za oštećenje ćelija.
Naš sagovornik objašnjava da ukoliko se ne preduzme pravovremeno dijagnostikovanje i lečenje helikobakterije, kao prva i najrealnija komplikacija nastaje čir na želicu (ulcus duodenuma).
- Po nekim zvaničnim statistikama ulcusna bolest javlja se kod 12 – 13% svih osoba inficiranih helikobakterijom. A sledeća i najnepoželjnija komplikacija je karcinom odnosno limfom želuca. Dakle, pravovremen pregled i ustanovljavanje ove bakterije omogućava lečenje i izlečenje, odnosno sprečavanje pojavljivanja kobnih komplikacija – kaže dr Novaković.

GLAVNI KRIVAC ZA GASTRITIS
- S obzirom na to da gastritis pogoduje “napredovanju” i razmnožavanju helikobakterije, važno je da se otklone uzroci koji ga izazivaju. Spoljašnji (egzogeni) uzroci su:
nedovoljno sitnjenje hrane prilikom obroka, loše žvakanje, navika brzog gutanja, neredovni obroci, uzimanje ledene i vrele hrane i tečnosti. Osim navedenih fizičkih činilaca nastanka gastritisa, postoje i hemijski: jaki začini, žestoka pića, kao i sporedna (negativna) dejstva pojedinih lekova. Najčešće od salicilata: andola, acetisala, aspirina, brufena. Ovi lekovi imaju široku primenu i daju se za obične prehlade, glavobolju, bolove u mišićima i uzima ih veliki broj ljudi kao redovnu terapiju u lečenju srčanih bolesti, naročito posle infarkta. Postoje i unutrašnji (endogeni) uzroci: različite infekcije organizma, kao na primer poodmakli stadijum šećerne bolesti i arterioskleroze odnosno hronična bubrežna oboljenja – naglašava naš sagovornik.

FAKTORI RIZIKA
- Helikobakterija se nalazi u kontaminiranoj hrani (često je to nepasterizovano mleko) i vodi, a čini se da bitnu ulogu prilikom infekcije ljudi ima kontakt sa obolelom ili inficiranom životinjom. Muškarci oboljevaju češće nego žene, a više su podložni alkoholičari sa cirozom jetre, kao i osobe sa malignim procesima – naglašava dr Novaković.

NOVA BAKTERIJSKA VRSTA
Rod helikobakterija (helicobacter pylori) su gram-negativni, pokretni spiralni štapići. U mikroskopskoj slici pojavljuju se pojedinačno, u parovima ili lancima. Imaju bič na jednom polu ili na oba pola.
- Prva helikobakterija (genus campylobacter) u medicinu je “uvedena” 1963. godine, a u odvojenim istraživanjima naučnici Voren i Maršal su, 1983. odnosno 1984. godine, prvi put publikovali otkriće nove bakterije u antralnom delu želuca (početni deo želuca ispod jednjaka) kod obolelih od peptičkog ulkusa. Dakle, helikobakterija (helicobacter pylori) je bakterija iz nove bakterijske vrste i najbolje “raste” u sredini sa smanjenom količinom kiseonika (5-15%) i dodatkom ugljen-dioksida – objašnjava naš sagovornik.

biljeizdravlje.rs