Erupcija koja je uništila jednu moćnu i razvijenu imperiju
Kraj minojskog sveta
Država koja je svoju vlast zasnivala na moru, kraj je doživela kada joj je prva poznata kataklizma uništila flotu i učinila polja neplodnim


U bronzano doba civilizacije nisu postojale samo u Egiptu i Mesopotamiji, već je jedna velika i napredna civilizacija cvetala usred istočnog Mediterana - na ostrvu Krit

Minojska civilizacija, nazvana tako prema legendarnom kritskom kralju Minosu, nastala je sredinom trećeg milenijuma pre Hrista da bi posle jednog milenijuma postala dominantna u ovom delu sveta. Bila je to moćna država, koja je zahvaljujući ogromnoj trgovačkoj floti imala odlične odnose sa svim državama tada poznatog sveta.

Iako je u početku Krit bio potpuno decentralizovan, vremenom se pojavljuju moćni trgovci i ratnici koji preuzimaju vlast. Već oko 2000. godine pre Hrista na Kritu se rađa novi politički sistem sa kraljem koji je centralna politička i religijska figura. Otprilike u 18. veku pre Hrista na Kritu nastaju nove palate, a vremenom primat preuzima Knosos u kome nastaje velelepna palata još u antičko doba nazvana lavirint, po dvogubim sekirama (labrys) koje su krasile zidove palate, a smatrane svetim predmetom među Minojcima. Državom je upravljao kralj koji je nosio titulu „minos“ i bio je i prvosveštenik, a ova država je svoj uticaj širila trgovinom, ali i oružjem. Talasokratijom oni su vladali mnogim egejskim ostrvima, kao i Peloponezom. Ipak, njihov uspon prekinut je na veoma neobičan način - prvom kataklizmom poznatom u istoriji, a to je erupcija vulkana na ostrvu Tera, koja se dogodila najverovatnije oko 1500. godine pre Hrista.

Cunami donosi kraj
Erupcija na ostrvu Tera bila je zastrašujuća. Uspavani vulkan na ovom ostrvu naglo se „probudio“ i izazvao najveću eksploziju zabeleženu u Starom veku. Eksplozija je izazvala veliki zemljotres, a zatim i cunami koji je uzdrmao celo istočno Sredozemlje, erupcija je trajala danima, a morska voda se mešala sa magmom. U poslednjoj eksploziji nestalo je skoro celo ostrvo.

Uz samu Teru, najgore od svih prošao je upravo Krit, na kome je bio centar Minojske civilizacije. Kako je do eksplozije došlo u trenutku kada je cela flota bila ukotvljena, ogromni talas ju je potpuno razorio ostavljajući ostrvo potpuno nebranjeno. Osim toga, prašina koju je erupcija podigla pala je na zemlju i pretvorila je u neplodnu pustaru. Sve ovo oslabilo je minojsku ekonomiju i najverovatnije izazvalo veliku paniku. Kako Grčka nije bila posebno pogođena cunamijem i zemljotresima, do tada potlačeni stanovnici Mikene, rešavaju da se osvete bivšim gospodarima i napadaju Krit da bi otprilike 1420. godine pre Hrista uništili Knosos, a zatim i većinu drugih minojskih gradova.

Rađanje mita
U Starom veku sećanje na ovu erupciju bilo je izuzetno jako, pa i kada su o moćnoj kritskoj imperiji ostale samo priče o surovom kralju Minosu, Ikaru i Dedalu, hrabrom Tezeju i njegovoj borbi protiv Minotaura, sećanje na kataklizmu je opstalo. Mnogi istraživači smatraju da je Platonova priča o propasti Atlantide inspirisana upravo velikom erupcijom na ostrvu Tera i propadanjem samog ostrva.

Osim toga, iako nije sačuvan veliki broj egipatskih zapisa o erupciji koja je uzdrmala istočni deo Mediterana, mnogi naučnici veruju da biblijskih deset pošasti koje je Mojsije poslao na Egipat, u stvari predstavljaju posledice ove velike prirodne katastrofe. Tako se pretvaranje vode u krv objašnjava fenomenom poznatim kao „crvena plima“, naletom algi upravo pod uticajem mešanja magme i vode, kao i cunamija, a najezde žaba i insekata njihovim begom pred zemljotresima. Mrak koji je tada nastupio objašnjava se oblakom prašine koji je erupcija vulkana izazvala, a čak se ide toliko daleko da se pretpostavlja da egipatsku vojsku nije progutalo Crveno more, već udar cunamija.
Autor:
Andrija Ivanović

Izvor: Glas Javnosti