ЛОНДОН/БЕОГРАД, 4. маја 2010. (Бета) - Избори за доњи дом британског парламента у четвртак, 6. маја, могли би донети велике промене у британској политици - крај 13 годишње владавине лабуриста или крај практично двопартијског система.

Према испитивањима јавног мњења, највеће шансе за победу има Конзервативна странка - торијевци, лидера Дејвида Камерона (Давид Цамерон), док би тренутно владајућа Лабуристичка партија премијера Гордона Брауна (Броwн) могла да заврши чак на трећем месту.

Либерално-демократска партија с Ником Клегом (Ницк Клегг) на челу могла би, према анкетама, да буде друга чиме би та странка, наследница некадашњих виговаца, опет добила шансу да значајно утиче на британску политику.

Три водеће странке у већини анкета добијају између 35 и 28 одсто гласова. Последњи пут је таква ситуација уочи избора била 1920-их.

Коначан исход гласања је незахвално предвиђати будући да Велика Британија има већински изборни систем - у свакој од 650 изборних јединица ће победити кандидат који освоји просту већину гласова.

Тај систем најмање одговара либералним демократама које су и тражиле његову промену, што би могао бити један од услова за њен улазак у владајућу коалицију.

Према британској традицији, премијера даје странка која има највећи број посланика, а захваљујући изборном систему то не мора бити и странка која освоји највећи број гласова, па чак ни она која је по том критеријуму на другом месту.

Премда британски лист Телеграф (Телеграпх) у уторак наводи да је Камерону потребно још само 14 места да би освојио већину у парламенту, по свему судећи за образовање владе ће бити потребна коалиција с Клегом који је изјавио да би могао да сарађује и с торијевцима и с лабуристима, али се оцењује да је ближи лабуристима.

Кључни моменти у овој предизборној кампањи у Великој Британији су биле три телевизијске дебате. На њима се, према општој оцени, најбоље показао Камерон, али је, судећи према анкетама, највише добио Клег јер је по подршци бирача успео да претекне Брауна.

Браун (59) је владу наследио од Тонија Блера код којег је био министар финансија. Премда важи за способног економисту, што је и истицао у кампањи наводећи да он пре свега може да реши економске проблеме земље, далеко је мање харизматичан у јавним наступима од свог претходника.

Поред те отежавајуће околности Браун је свој положај погоршао када је снимљен како једну пензионерку на њен коментар о имигрантима из источне Европе назива "задртом", што је британска штампа оценила као "катастрофално" за његову предизборну кампању.

Камерон (44) важи за умереног торијевца који је успео да направи отклон од конзервативнијег крила партије и привуче младе гласаче, али и припаднике етничких мањина.

Премда британски аристократа (директни је потомак краља Виљема Четвртог), Камерон себе описује као "модерног саосећајног конзервативца" и "либералног конзервативца". Између осталог залаже се за борбу против климатских промена и прихвата већа права хомосексуалаца.

Клег (43) важи за "проевропског" политичара и сматра да би и Велика Британија једног дана могла да пређе на евро, што му је оштро замерено из торијевског табора. Либералне демократе се такоје залажу за заштиту природне средине, заштиту грађанских слобода и били су против рата у Ираку.

  .. mozda i tamo zazivi visepartijski sistem - sa svim  pratecim pojavama  ....

Da ne zalazim u broj mesta, ali nisu bas dvopartijski sistem... jesu dve dominantne partije.

Members    1,386
740 Peers
650 Members of Parliament (MPs)

Lords Political groups

Labour Party, Conservative Party, Cross Benchers, Liberal Democrats, Lords Spiritual, UK Independence Party, Non-affiliated peers


House of Commons Political groups    

Labour Party, Conservative Party, Liberal Democrats, Democratic Unionist Party, Scottish National Party, Plaid Cymru, Sinn Féin, Social Democratic and Labour Party, Ulster Unionist Party, Respect – The Unity Coalition

e, to je dobar torrent  !

a mi jadikujemo kako u Srbiji imamo previše poslanika, pa 250 poslanika na državnim jaslama je sitno spram ovih 650+740 u Britaniji.

hteli mi da priznamo ili ne Britanci se makar u parlamentu ne gađaju cipelama , ne polivaju za govornicom , ne mlataraju pištoljima  ,ne  psuje i seme i pleme jedni drugima , i možda i rade nešto za razliku od našeg parlamenta....

gliposti  po glavi stanovnika britanija ima manje poslanika jer gornji dom (peers) se sastaje samo ceremonijalno i to su pocasne funkcije .

osim toga , ljudi u britaniji barem dobijaju priliku da glasaju za ime i prezime , za razliku od nasheg sistema gde u parlamentu sede opskurni partijski uvlakachi , nesposobni da sacuvaju nacrtanu ovcu .

e sad , to shto je i britanija u krizi , zahvaljujuci "sposobnom ekonomisti"  braunu je vec druga pricha .

Сутра избори у Британији



ЛОНДОН, 5. маја (Тањуг) - У Великој Британији сутра ће бити одржани општи избори који би, по мишљењу аналитичара, могли донети промене не само у политичком животу већи и у изборном систему велике Британије и означити крај двопартијског система.

Биралишта ће бити отворена од 7 ујутро до 10 увече а грађани ће бирати 650 посланика за Доњи дом парламента, по један за сваки изборни округ и представнике локалних власти у неким деловима земље.

Реч је о изборима који су, по многима, најнеизвеснији у последњих двадесет година, на којим не само да није сигурно да ли ће победити једна од две странке које се традиционално смењују на власти, Конзервативна или Лабуристичка, већ и да ли ће иједна имати довољно гласова да освоји већину у парламенту и самостално формира владу.

Поједини листови оцењују да је, шта год да се деси, дошао крај двопартијском политичком систему.

Пре 50 година, око 80 одсто бирача било је апсолутно опредељено за једну од две водехе странке, данас је таквих бирача око 30одсто што је довело до јачања утицаја нових партија, пре свега Либералнодемократске, навео је Би-Би-Си.

Протеклих дана анкете јавног мњења указивале су да Конзервативна странка и њен лидер Дејвид Камерон воде са 33 одсто док су Лабуристичка странка премијера Гордона Брауна и Либералнодемократска странка на челу са Ником Клегом биле изједначене са 28 одсто гласова, али ситуација је од ноћас промењена.

После јучерашње и ноћашње кампање рејтинг лабуриста је порастао на 30 одсто гласова а либералдемократа опао на 24 одсто. Камерон и конзервативци још увек воде са 35 одсто гласова, јавио је Ројтерс.

Због специфичног изборног система, који није пропорционалан, није сасвим искључено ни да лабуристи остану највећа странка али да не добију већину у парламенту.

У складу са тим конзервативци би могли да освоје незнатну већину у парламенту или да буду на корак од добијања већине у Доњем дому парламента у зависности од распореда гласова у 650 изборних јединица.

Камерон би се тако могао наћи на челу слабе владе, или би, уколико добије још мање гласова, могао бити принуђен на коалицију највероватније са либералдемократама.

Камерон на изборе излази додатно ојачан подршком угледног дневника "Фајненшел тајмс" и часописа "Економист".

"Кључна реч ових избора је промена", навео је "Фајненшел тајмс" уз оцену да главни ставови о економији, фискалној политици, реформи образовања, унапређењу инфраструктуре и смањењу прегломазног државног апарата, указују да једино конзерватици, упркос свом забрињавајућем европскептицизму, нуде прихватљиву промену.

Браун негира да ће конзервативци донети промене. Они ће смањити јавне службе и угрозити опоравак Британије од најгоре рецесије од Другог светског рата, оценио је лабуристички лидер у ауторском тексту за "Гардијан".

"Њихове пароле су можда модерне али воде политику из 1930их и 1980 их", написао је он.

Изненађење у предизборној кампањи свакако представља лидер треће, Либералнодемократске странке Ник Клег, чија је популарност нагло порасла после прве телевизијске дебате 15. априла, када су бирачи позитивно реаговали на његов позив да "пробају нешто ново."

Либералдемократе су тиме постале језичак на ваги и жељени партнер у будућој коалицији. Клег је досада показивао знатно мање склоности према савезу са лабуристима него са конзервативцима.

Он важи за највише проевропски оријентисаног од лидера главних политичких странака у Британији а његова главна предизборна обећања су праведнији порези, већа издвајања за основно образовање, улагања у инфраструктуру и политичке реформе.

У тренутку када су британски бирачи још бесни због скандала око трошкова посланика, позиви либералдемократа на политичке реформе и критика банкарског сектора одговорног за кризу такође наилазе на одобравање.

Ко год да буде владао Британијом после 6. маја мораће да решава огроман дефицит од 235 милијарди долара, накупљен током глобалне финансијске кризе.

Британија ће због тога морати да прибегне највећем смањењу државне администрације од Другог светског рата, порези ће вероватно порасти, а напори да се сузбије незапосленост ће дуго трајати.

Све три странке су обећале опоравак привреде и смањење дефицита, али, изузев уопштених обећања о "променама", досада нису хтеле детаљно да износе своје виђење економских мера, будући да ће оне морати да укључе непопуларне потезе.

За место у британском парламенту може да се бори више кандидата, а побеђује странка која добије највише гласова по изборним јединицама (није му потребна укупна већина гласова).

Британски парламент има и Горњи дом који чине представници аристократије који се не бирају на изборима.

Ситуација у којој ниједна од странака нема јасну већину у парламенту је неуобичајена за Британију у којој се на власти традиционално смењују конзервативци и лабуристи, и док неки поздрављају евентуално напуштање двопартијског система, други страхују да би слаба или коалициона влада могла додатно отежати опоравак економије.

Британија је прошла кроз тежак период 18-месечне рецесије у којој је отпуштено 1,3 милиона људи, а 50.000 људи остало без домова.

Кривицу за лошу ситуацију Британци између осталог приписују и великом приливу од шест милиона странаца, махом сиромашних имиграната после доласка Браунових лабуриста на власт пре тринаест година, што је како се верује, такође, допринело паду популарности ове странке.

Поразом лабуриста била би завршена политичка ера која је почела убедљивом победом Тонија Блера на изборима 1997. године.

Izbori u Velikoj Britaniji: Presudiće neodlučni birači
N. V. | 06. 05. 2010. - 00:02h | Foto: Reuters | Komentara: 1

Na parlamentarnim izborima u Velikoj Britaniji danas će glasači birati između tri vodeće partije u najneizvesnijem nadmetanju od izbora 1992. godine. Konzervativna partija imala je, prema anketama, podršku 35 odsto britanske javnosti dan pred izbore, ali joj ta prednost nije garantovala pobedu i odlazak sa funkcije Gordona Brauna, laburističkog premijera.


Dejvid Kameron, lider torijevaca, juče je pokušavao da u poslednjem trenutku na svoju stranu prevede glasače. Prema anketama, čak 38 odsto Britanaca ni početkom ove nedelje nije znalo za koga će da glasa, što je Kameronu dalo nadu da se tu krije tih presudnih šest do devet odsto glasova koji bi mogli da mu donesu pobedu.


Zbog specifičnog izbornog sistema, gde svaka od 650 izbornih jedinica daje po jednog člana parlamenta, nije isključeno da laburisti ostanu najveća stranka u njegovom Donjem domu, čak iako ne osvoje najveći procenat glasova. Braunova partija juče je ponovo svoj rejting podigla na 30 odsto, dok je podrška Liberalnim demokratama Nika Klega, koji je sredinom aprila delovao kao moguće iznenađenje, opala na 24 odsto.


List „Gardijan“ ocenio je da postoje četiri opcije za ishod današnjeg glasanja ukoliko nijedna od tri glavne stranke ne osvoji većinu za koju je potrebno više od 325 poslanika. Po prvoj verziji, Braun bi kao dosadašnji premijer po zakonu dobio mandat da formira novu vladu, pod pretpostavkom da će laburisti osvojiti najveći, ali ne i većinski broj mandata. Druga opcija predviđa mogućnost da Braun podnese ostavku, a da mandat za sastavljanje vlade pod vođstvom laburista preuzme Dejvid Miliband, šef britanske diplomatije.


U trećoj varijanti, koja predviđa da torijevci osvoje najveći procenat glasova, a možda i najveći broj poslaničkih mesta, Kameron bi sam proglasio pobedu, naterao Brauna na ostavku i stao na čelo manjinske vlade bez traženja podrške Liberalnih demokrata. Torijevcima je juče koaliciju ponudila severnoirska Demokratska unionistička partija koja za uzvrat traži da Kameron ne sreže budžet Severne Irske.


Po poslednjem scenariju, ukoliko tri velike partije ne uspeju da se dogovore, ostaje jedino mogućnost raspisivanja novih izbora.
 
Kameron potomak kralja
Dejvid Kameron, lider torijevaca, direktni je potomak kralja Vilijema IV, koji je vladao Britanijom od 1830. do 1837. i kraljeve ljubavnice Dorotee Džordan. On je time i daleki rođak sadašnje kraljice Elizabete Druge. Kameron je pohađao elitni koledž Iton, koji je završilo 18 britanskih premijera.

Otvorena birališta


U Velikoj Britaniji jutros od 7.00 časova otvorena su birališta za više od 45 miliona građana sa pravom glasa koji će birati 650 poslanika za Donji dom parlamenta i predstavnike lokalnih vlasti u pojedinim delovima zemlje.

Do večeras u 22.00 časa po lokalnom vremenu biće otvoreno 50.000 biračkih mesta na kojima će građani birati između 4.149 kandidata.

 

Izvor: Blic

У Државној думи се залаже за промену власти у Великој Британији
Тагови: Вести
 
   
6.05.2010, 20:24
Промена власти у Великој Британији према резултатима општих избора довела би до побољшања њених односа са Русијом – изјавио је председник Спољнополитичког одбора Државне думе у етеру ТВ-канала „Русија 24“. – Лабуристи су на власти 13 година и то је изгубљено време за руско-британске односе – рекао је он. Парламентарац је подсетио на скандал око убиства Александра Литвињенка и на проблеме Британског савета у Русији. Редовни општи избори у Великој Британији одржавају се данас. Експерти не искључују могућност да ће према њиховим резултатима бити формиран парламент без очите већине ни код једне политичке партије.