svi se dobro secaju kako je kad je toma nikolic izabran za predsednika skupshtine indexi beogradske berze pali za neshto manje od 15 % i kako je to proglasheno za maltene krah .
 medjutim , u poslednjih destak dana spomenuti belexline i belex15 su pali za oko 20 % i tendencija je da se taj pad nastavi ,iako se to sada ne pominje po judeo-liberalnim medijima koji su onomad dizali galamu  pitam se shta je sad uzrok i koga ce da okrive .

  belex15

 belexline

ovako izgleda belex15 za ovu godinu.

 taj grafik je zbunjujuci ,poshto na njemu izgleda kao da je vrednost berze rasla gotovo nezapamceno u prvoj polovini godine - shto nije tachno  ,jer se radi o drugachijem rachunanju indexa.

 pad belexa je bio najveci u ponedeljak od kako postoji berza ,a i juche i dnas je nastavljen vidi

krah je bio predvidjavan od strane nekih.
u pitanju je vreme.
vidis, ako za 1 dan vrednost padne za 15% a ne znamo sta nas sutra ceka(mozda jos toliko)
to nije isto kao situacija kada vrednost padne 10% za mesec dana...
jednostavno, analiziraj grafik.

analiza grafika pokazuje da je berza u gorem stanju sada nego u maju . za ekonomiju je mnogo gore kad se pojavljuje jedan konstantan pad ,nego trenutna turbulencija ...

keve ti?
prvo, pre jedno tri - četiri meseca sam postavio post koji je jasno govorio o mogućnosti da se ovo desi. glavni razlog i onda i sada billi su hrvatski telekom i još neka preduzeća koja IPO-om idu na dokapitalizaciju!
uz to, stručna javnost, pre svega vodeći ekonomisti kao i razna glasila ukazivali su na ogroman problem koji imamo u zakonodavstvu, a to su ogromni porezi na dobit fizičkih lica (izmadjeu ostalog), čak 20%. dok je za pravna lica 10%, a za strance koji prodaju strancima DŽ%.
malo su se ljudi trgnuli, a i ponestalo je atraktivnih hartija jer je sve što je do sada moglo, izašlo je na berzu. tako da je ovaj time out počeo da otkriva spekulativne balone, koji jedan po jedan pucaju!

investitori čekaju hartije javnih preduzeća!
investitori čekaju drugačiju regaltivu!
investitori čekaju tehnička unapredjenja berze (FIX protokol,....)!
institucionalni investitori ulažu u isplatljivije i manje rizične poslove, a ne u akcije!
dosta "malih i neiskusnih" se opeklo!


p.s. u ovaj pad su umešani spekulanti koji žele da isprovociraju vlasti da što pre reaguju i iznesu akcije javnih preduzeća na berzu!

Berza oseća Kosovo i Srpsku kao izvor neestabilnosti.

da, to je takodje faktor kojeg se plaše investitori! i to vrlo bitan. mislim da bi podela kosova podigla cene na novi istoriijski maximum!

BSE:Politički paravan pada akcija
Suzana Bojadić
Poslednje nedelje oktobra vrednost oba indeksa na Beogradskoj berzi svakodnevno je bila u crvenom. Indeks najlikvidnijih Belex 15 za nedelju dana izgubio je oko deset odsto, dok je indeks Belexline pao za oko sedam procenata. Najveći pad zabeležile su likvidne akcije, posebno akcije banaka i konditora.







Akcija Agrobanke srozala se za 15 odsto na blizu 26.000 dinara, Metals banke za oko osam odsto na 45.000 dinara, a niške AIK banke za oko sedam procenata na blizu 10.000 dinara. Imuna na pad nije bila ni akcija bečejskog preduzeća Sojaprotein, koja se nedavno našla na A listingu Beogradske berze. Akcija je pala za oko sedam procenata na 20.000 dinara, što je njena najniža vrednost u poslednjih šest meseci.

Nemački dnevnik Frankfurter algemajne cajtung (FAZ) ocenio je da su cene akcija na Beogradskoj berzi kolebljive i da će u poređenju sa ostali tržištima u regionu tokom cele godine njihov rast biti sve manji.

FAZ je naveo da razlog za sunovrat Beogradske berze treba tražiti u političkoj nestabilnosti i neizvesnosti. „Ozbiljan problem sa kojim se suočava Beogradska berza je nerešeno pitanje budućeg statusa južne srpske pokrajine. U sporu oko nezavisnosti Kosova dosad nije uočeno nikakvo približavanje", piše FAZ, uz opasku da bi zbog toga strani investitori mogli da budu oprezniji u daljem širenju poslova.

Vladimir Pavlović iz investicionog fonda Fima ProActiv tvrdi da su politička situacija ili Kosovo samo izgovori da neko prizna da je pogrešio kad je akcije plaćao skupo. „Treba priznati da su pojedine kompanije na Beogradskoj berzi precenjene. Samo u drugoj polovini prošle godine i prvoj polovini 2007. berzanski indeksi su skočili više od 200 procenata", kaže Pavlović. Uz, to industrija investicionih fondova u Srbiji još uvek nije dovoljno jaka da bi mogla da održava ili „gura" cene na Beogradskoj berzi.

Porez na kapitalnu dobit
Veliki igrači i dalje zaštićeni
Marica Vuković
Ministarstvo finansija predlaže da se poreska stopa za sve obveznike poreza na kapitalnu dobit izjednači i da bude 10 odsto, a ukidanje je predviđeno samo za hartije od vrednosti koje neko poseduje duže od tri godine

U paketu predloženih izmena poreskih propisa u Srbiji, koje će biti na dnevnom redu Skupštine Srbije zajedno sa budžetom za iduću godinu, naći će se i novine u naplati poreza na kapitalnu dobit. Ministarstvo finansija, kao predlagač poreskih novina, pokušava da nađe kompromisno rešenje, koje će istovremeno zadovoljiti potrebe i budžeta i zahteve malih akcionara, koji su imali najviše primedbi na naplatu tog poreza u trgovini hartijama od vrednosti.


Sudeći prema onome šta je predloženo, kako procenjuju stručnjaci, veliki igrači na finansijskom tržištu će i dalje biti pošteđeni plaćanja tog poreza, dok će mali investitori morati da se odriču dela svoje zarade u korist države.
Porez na kapitalnu dobit sada plaćaju i firme i građani koji trguju hartijama od vrednosti, s tom razlikom što je za građane poreska stopa 20 odsto i duplo je viša nego za firme. Tog poreza nisu pošteđeni ni građani koji ulažu u investicione i dobrovoljne penzijske fondove ili u bankama imaju devizne štedne uloge.



KRAJ NEPOTREBNOM ADMINISTRIRANJU
Porez na kapitalnu dobit se obračunava na razliku između prodajne i nabavne cene vrednosne hartije, uvećane za rast inflacije, kao i na razliku između uloženog i dobijenog novca od štednje u bankama ili fondovima. Taj porez se, dakle, ne naplaćuje samo na dinarsku štednju, nego i na zaradu od prodaje obaveznica stare devizne štednje, štednih zapisa Narodne banke Srbije i obveznica države Srbije.
Srbija je jedna od retkih zemalja u okruženju u kojoj se na prodaju hartija od vrednosti plaća porez na kapitalnu dobit, a čak i u državama koje se nisu odrekle tih prihoda poreska stopa je znatno niža. Pre nekoliko godina je Vlada Srbije najavljivala da će ukinuti porez na kapitalnu dobit, kako bi podstakla investiranje i razvoj finansijskog tržišta, ali se sada takva mogućnost i ne pominje.



Umesto toga, kako za „Bankar" objašnjava državni sekretar u Ministarstvu za finansije Janko Guzijan, predloženo je da se smanji poreska stopa i pojednostavi naplata poreza, a da se istovremeno ne ugroze prihodi državne kase po tom osnovu.


„Predloženo je da se poreska stopa za sve obveznike tog poreza izjednači i bude 10 odsto. Procenjeno je da to neće umanjiti budžetske prihode, jer će drugim novinama biti podstaknuta trgovina hartijama od vrednosti i time povećana osnovica za naplatu", ističe Guzijan.



On navodi da se iz godine u godinu povećava iznos naplaćenog poreza na kapitalnu dobit. Tako je prošle godine naplaćeno 1,648 milijardi dinara tog poreza, a za osam meseci ove godine 1,187 milijardi dinara i procenjuje se da će do kraja godine taj iznos biti oko dve milijarde dinara.



Pored ujednačavanja stope poreza na kapitalnu dobit, predloženo je i da se taj porez prijavljuje jednom godišnje, nakon okončanja fiskalne godine, kad se predaju i finansijski izveštaji. Do sada je bila obaveza da se porez prijavljuje 10 dana posle prodaje vrednosnih papira, a plaća 15 dana posle prijema rešenja. Na ovaj način će se, prema rečima Guzijana, izbeći nepotrebno administriranje i postupak naplate učiniti efikasnijim.



DISKRIMINACIJA DOMAĆIH INVESTITORA
Pred vladom će se naći i predlog da se ukine naplata poreza na kapitalnu dobit na hartije od vrednosti koje su u vlasništvu duže od tri godine, što će, prema njegovoj proceni, motivisati akcionare koji su akcije ranije stekli u privatizaciji da se uključe na finansijsko tržište.



Sve promene u poreskim propisima koje podstiču investiranje i razvoj finansijskog tržišta su, kako ocenjuju berzanski stručnjaci, dobrodošle. To se, pre svega, odnosi na oslobađanje od plaćanja poreza na kapitalnu dobit za posedovanje akcija u nekom periodu, jer se tako vlasnici akcija motivišu na dugoročno investiranje, a plaćanjem poreza „kažnjavaju" špekulanti koji ostvaruju visoke profite preprodajom vrednosnih papira.


„Dobro je što je data granica od tri godine, ali bi bilo još bolje da se porez ne plaća ni na akcije koje su u vlasništvu od šest godina do godinu dana", ističe direktorka brokerske kuće MV Investments Dragijana Radonjić-Petrović. Ona se zalaže i za izjednačavanje tretmana domaćih i inostranih investitora. Trenutno su, naime, nerezidenti, odnosno strani investitori, pošteđeni od plaćanja poreza na kapitalnu dobit ako akcije prodaju drugom stranom investitoru. Po tom osnovu je država, prema njenoj računici, ostala uskraćena za značajne prihode u poslednjih nekoliko godina, kad su veliki investitori ponudama za preuzimanje kupovali i preprodavali firme u Srbiji.



Stručnjaci upozoravaju da zbog nejednakog tretmana i mnogi domaći investitori registruju firme u inostranstvu i preko njih trguju hartijama od vrednosti u Srbiji. To će, po svemu sudeći, raditi i ubuduće jer predlagači poreskih propisa i ne pokušavaju da ih stave u isti položaj sa ovdašnjim investitorima.



Ministarstvo finansija se, kako ističe direktorka Rajfajzen društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, Snežana Ristanović, oglušilo i na predloge da se naplate poreza na kapitalnu dobit oslobode ulagači u te fondove.
„Država treba da ima u vidu da bi obezbeđivanjem poreskih olakšica za građane koji štede za starost, pomogla ne samo njima već i rasteretila državnu kasu, jer ti građani ne bi bili socijalni slučajevi", ukazuje Ristanović. Ona dodaje da se u zemljama u okruženju na sve načine podstiče štednja za privatnu penziju i da nije jasno zašto se propušta prilika da se i u Srbiji to učini u paketu izmena poreskih propisa, koji će biti usvojeni do kraja ove godine.



„Procedura prijavljivanja poreza na kapitalnu dobit prilikom trgovanja hartijama od vrednosti, kao i visok nivo poreza na kapitalnu dobit koji je trenutno propisan pravnom regulativom u odnosu na zemlje u regionu, predstavljaju otežavajuće faktore za investiranje na domaćem finansijskom tržištu", kaže za „Bankar" portfolio-menadžer investicionog fonda Rajfajzen akcije Jovana Kršikapa.


Ako bi se, kako ističe, usvojio zakonski predlog po kojem se smanjuje porez na kapitalnu dobit, to bi značajno uticalo na poboljšanje razvoja tržišta kapitala.
„Značajnije poreske olakšice bi, naime, doprinele da mnogi investitori, kako domaći tako i strani, plasiraju svoja sredstva na srpsko tržište kapitala, zbog povoljnijih uslova koji su već aktuelni u nekim zemljama u regionu. Takođe, eventualna zakonska promena vremenskog roka u okviru kojeg je neophodno prijaviti porez na kapitalnu dobit, dodatno bi podstakla investiranje, pošto bi ovakav princip smanjio administrativne obaveze", smatra Kršikapa.



Ona predlaže i da se obezbedi zakonski osnov na prebijanje kapitalnih dobitaka i gubitaka za fizička lica, napominjući da takva praksa već postoji u nekim razvijenim zemljama, a kod nas bi učinila investiranje još primamljivijim.



Za očekivati je da Ministarstvo finansija, pre upućivanja konačnog predloga izmena poreskih propisa u proceduru usvajanja, razmotri šta predlažu i oni koji svakodnevno posluju na finansijskom tržištu. Tim pre što zbivanja na tom tržištu imaju značajan uticaj i na sva druga dešavanja u srpskoj ekonomiji.