Nekada se smatralo da su koštunjavi plodovi nepoželjni u ishrani zbog svoje kaloričnosti i visokog nivoa masnoća. Ipak, ovi plodovi su zdraviji nego što mislite. Kada su se naučnici detaljnije pozabavili orasima, bademima, lešnicima i ostalim koštunjavim plodovima, otkrili su mnogo vitamina, minerala i antioksidanata koje ove ukusne namirnice sadrže.

Naučna je preporuka da se jede oko 30 grama koštunjavih plodova dnevno (jedna šaka), jer to može smanjiti rizik od kancera. Glavni razlog za to je vrsta masnoća koje se nalaze u koštunjavim plodovima - većina njih je mononezasićena ili polinezasićena, što snižava nivo lošeg holesterola. Ove masnoće važne su npr. za osobe koje se bave trčanjem, jer te masnoće imaju antiinflmatorno dejstvo na organizam i pomoću njih se brže leče sitne povrede.

Nisu svi koštunjavi plodovi jednako zdravi. Nutricionisti neke vrste naročito preporučuju.

Orasi

Bogati su masnom kiselinom na bazi omega-3. Ova vrsta masne kiseline nije tako efektna kao one koje se mogu naći u ribama, ali novija istraživanja pokazuju da one smanjuju zapaljenja koja mogu oštetiti arterije. Takođe, pomažu u zalečenju loma kostiju. Ako jedete orase, podići ćete nivo dobrog holesterola, čime ćete sniziti nivo lošeg holesterola.

Iseckane orahe možete dodati u preliv za salatu. Orasi su, naravno, deo mnogih tradicionalnih poslastica, a namaz za palačinke svakako će biti ukusniji uz orahe.

Korisna napomena: 30 grama (jedna šaka) = 14 polovina oraha; ova količina sadrži 185 kalorija, 4 grama proteina i 19 grama masnoća.

Bademi

Novija studija je pokazala da neka vlakna koja se nalaze u bademima blokiraju apsorpciju masnoća. Učesnici istraživanja izjavili su da se osećaju zadovoljno i sito posle jedenja badema, tako da za vreme ostalih obroka manje jedu, pa na kraju dana ukupni odnos kalorija ostaje isti. Dakle - od badema se nećete ugojiti, iako su relativno kalorični. Jedna šaka badema dnevno obezbeđuje 35% dnevne potrebe za vitaminom E, moćnim antioksidantom koji štiti od Alchajmerove bolesti.

Korisna napomena: 30 grama (jedna šaka) = 23 badema; to je 163 kalorije, 6 grama proteina i 14 grama masnoća.

Kikiriki

Ova biljka tehnički ne spada u koštunjave plodove, već u legume (zajedno sa pasuljem i graškom), ali je zbog tvrdog ploda svrstavamo negde u sredinu. Ona pomaže da nam bude izbalansiran nivo šećera u krvi.

Korisna napomena: 30 grama (jedna šaka) = 28 plodova; sadrži 166 kalorija, 7 grama proteina i 14 grama masnoća.


Izvor: Krstarica

A pistaći? Može li nešto o njima,pošto bih mogao da se udavim u njima.
Pored cene,postoji li još neka mana? 

Pistaći za srce





Kliničke i epidemiološke studije govore o korisnom uticaju konzumiranja orašastih plodova i kikirikija na profil lipida u krvi. Šta je s pistaćima?

Pacijenti s blago povišenom nivoom holesterola su 15 % dnevnog unosa energije ostvarili pistaćima tj. kroz mesec dana su svakodnevno jeli oko 75 g ovih plodova.

Zahvaljujući ovakvoj ishrani, došlo je znatnog smanjenja unosa zasićenih masnih kiselina.

Učesnicima istraživanja se krvni pritisak i BMI(Indeks telesne mase) nisu bitno promenili, ali zbog promenjenog nivoa nekih lipida u krvi, može se zaključiti da pistaći smanjuju rizik od kardiovaskularnih bolesti.

Pistaći i HDL





Orašasti plodovi su važan deo Mediteranske ishrane. Arheološki nalazi na području Turske dokazuju njihovu konzumaciju još 7000 godina pr.n.e.

Istraživanje objavljeno u novom broju časopisa Nutrition, Metabolism & Cardiovascular Diseases pokazuje uticaj konzumiranja pistaća na profil lipida u krvnoj plazmi.

Zdravi dobrovoljci su tokom 3 nedelje 20 % dnevnog unosa energije unosili pistaćima. Upoređivanjme nivoa lipida u plazmi pre i nakon ove intervencije u ishrani je pokazala smanjenje HDL-a. Uočeno je i smanjenje nivoa LDL-a i triglicerida, međutim ne i statistički značajno.

Uprkos znatnom udelu pistaća u ishrani, BMI ispitanika se tokom trajanja studije nije promenio.

(CroPortal)