Pokrenuta još jedna akcija dobrovoljnog davalaštva
Kostna srž - spas za obolele od leukemije
Autor: Verica Dragić | 17.06.2008 - 06:00


Lekari su me poslali u Beograd na transplantaciju matičnih ćelija krvi da bih mogla normalno da živim. Imam atipičnu bolest srca i rešenje je transplantacija kostne srži. Ostaću dugo u bolnici jer će mi prvo izdvajati te matične ćelije, a potom ih vraćati u organizam. Lekari kažu da oporavak zavisi samo od mog organizma. Verujem da ću uspeti da se izlečim.

Vesna Šobot (42), koja je iz Republike Srpske pre nedelju dana stigla na odeljenje Klinike za hematologiju VMA u Beogradu, samo je jedna od nekoliko hiljada obolelih kojima je potrebna transplantacija kostne srži. Ona ima sreću što se može lečiti matičnim ćelijama svog organizma, takozvanim autolozima, ali obolelima od težih bolesti krvi jedina su nada dobrovoljni davaoci kojih u Srbiji ima malo. Za tri godine, koliko postoji Registar davalaca, ubeleženo je svega njih 550. Procenjuje se da u Srbiji godišnje oko 600 ljudi oboli od leukemije, raka krvi ili kostne srži. Statistički podaci ukazuju da je svake godine u periodu od 1999. do 2005. obolevalo oko 450 ljudi u centralnoj Srbiji i u Vojvodini oko 150. Izlečenje najtežih oblika ove bolesti moguće je jedino transplantacijom kostne srži.
Upravo zbog toga, Institut za transfuziju je organizovao ovog leta sa Crvenim krstom i RTV B92 registraciju novih davalaca u okviru akcije davanja krvi „Ulepšaj dan sebi i drugima - daj krv“. Za samo dva dana za donatorstvo se izjasnilo 20 novih na Trgu Republike u Beogradu. Akcija će početi i u drugim krajevima Srbije krajem juna i trajaće do septembra. Koordinatorka registra dr Zorana Andrić veruje da će akcija pomoći da se poveća broj dobrovoljnih davalaca kosne srži, a time i oporavak onih koji čekaju na tu vrstu transplantacije.
- U toj oblasti nema liste čekanja, jer pacijenti kojima je potrebno takvo lečenje ne mogu da čekaju. Zato je njima odmah potrebna transplantacija, a odgovarajući davaoci se teško nalaze. Ukoliko je kostna srž uništena nekim teškim bolestima, zračenjem ili lekovima, organizam ne stvara nove ćelije krvi i nastaju bolesti koje ugrožavaju život - leukemija, aplastična anemija, imune deficijencije i urođeni poremećaji metabolizma, koje se leče presađivanjem. To je, zapravo, obnavljanje obolele srži ćelijama zdravog davaoca. Ubrizgavanjem zdravih ćelija u venu bolesnika, kao pri transfuziji krvi, očekujemo da kostna srž počne da proizvodi normalne zdrave ćelije krvi - objašnjava dr Andrić.
Idealan davalac kostne srži bolesniku je njegov rođeni brat ili sestra. Međutim, neophodno je da davalac i bolesnik budu podudarni, a samo oko 30 odsto bolesnika ima podudarnog člana familije.
- Pronalaženje podudarnog nesrodnog davaoca olakšano je pretraživanjem Registra davalaca kostne srži, koji sadrži podatke o osobama koje žele da pomognu. Kada je nekom bolesniku neophodna transplantacija, u Registru se traži davalac koji je sa njim podudaran. Da bi olakšali traženje, registri velikog broja zemalja su se udružili u Svetski registar davalaca kostne srži. U njemu ima više od 10 miliona davalaca, a ipak, mnogi pokušaji su još neuspešni - kaže dr Andrić.
Ukoliko se osoba prijavi u Registar kao dobrovoljni davalac kostne srži, ne znači da će odmah i biti pozvana da to učini. Zaposleni u Registru prijavljene prvo pozivaju na razgovor o detaljima postupka. Zatim se ispituje zdravlje davaoca kako bi se sa sigurnošću znalo da li je postupak uzimanja kostne srži bezbedan za tu osobu.


Dva načina za uzimanje kostne srži
Kostna srž je mesto gde se stvaraju nove ćelije krvi neophodne za život - crvena krvna zrnca, koja prenose kiseonik, bela krvna zrnca, potrebna telu za borbu protiv infekcija i krvne pločice potrebne za zaustavljanje krvarenja. Kostna srž je po izgledu slična krvi i nalazi se u centralnom delu velikih kostiju.
Postoje dva načina davanja - iz butne kosti i periferne krvi. U prvom slučaju davalac ostaje jedan dan u bolnici, kada mu se u operaciji koja traje sat-dva pod potpunom anestezijom uzima srž iz kosti. U drugom slučaju, iz vene jedne ruke krv se sprovodi posebnim crevom u aparat separator koji izdvaja samo matične ćelije, a ostali sastojci se vraćaju kroz venu druge ruke. Proces traje od tri do pet sati, posle čega davalac može odmah da ode kući.




Centri za transplantaciju
U Evropi ima ukupno 600 transplantornih centara kostne srži, a Srbija ih ima četiri, i to:
-Vojnomedicinska akademija, bavi se samo transplantacijom kod odraslih,
-Institut za majku i dete u Beogradu, bavi se samo transplantacijom kod dece,
-Institut za hematologiju Kliničkog centra Srbije u Beogradu,
-Institut za hematologiju u Novom Sadu.
U toku 2006. godine u evropskim centrima obavljeno je 23.000 transplantacija kostne srži.
Registar davalaca kostne srži postoji tri godine u okviru Instituta za transfuziju krvi Srbije. Novi davaoci mogu se prijaviti najbližoj službi transfuzije u svom gradu od 7 do 19 časova svakog radnog dana, a sve informacije o tome mogu se pogledati na sajtu www.rdks.org. yu.

Izvor: Blic