Patrijarh moskovski i cele Rusije Aleksije II za „Blic“
Kosovske svetinje nisu za političku trgovinu
Autor: Tanja Vasiljević | 11.01.2008 - 06:48



Nastavak pregovora o rešenju statusa Kosova i Metohije jedini je način da se izbegnu nove tragedije, ocenjuje u ekskluzivnom intervjuu za „Blic“ patrijarh moskovski i cele Rusije Aleksije II, koji je već mnogo puta ustao u odbranu srpskog i nealbanskog življa u pokrajini.

Više puta ste ukazivali na težak položaj srpskog i drugog nealbanskog stanovništva na Kosovu. Priština ipak, bez obzira na sve pregovaračke napore i razne predloge iz Beograda, saopštava da će proglasiti nezavisnost. Zašto je opasan takav razvoj događaja?
- Na veliku žalost, problem Kosova pokušavaju da reše ne uzimajući u obzir težnje naroda koji odvajkada tamo žive. Stavovi nekih političkih snaga i unutar regiona i van njega često su potpuno neargumentovani. Pritom informacije govore o stradanjima izbeglica, o skrnavljenju svetinja. To nikoga ne može da ostavi ravnodušnim. Malo ko obraća pažnju na to da su kosovske svetinje neprocenjive za srpski narod i da ne mogu biti moneta za potkusurivanje u političkoj trgovini. To se mora imati na umu u daljem toku pregovora, čiji je nastavak jedini način da se izbegnu nove tragedije, nove nepravde. Svako jednostrano rešenje može da uzdrma i bez toga krhki mir.

Poznat vam je spor između Srpske i nepriznate Makedonske pravoslavne crkve. Vidi li se izlaz iz njega?
- Za nas je očigledno da je jedini izlaz iz teške situacije između Srpske i nepriznate Makedonske pravoslavne crkve obnova bratskih pregovora među njima na bazi poštovanja svetih kanona Crkve. Pritom obe strane ne treba da traže jednostranu korist, već da polaze iz zajedničke dobrobiti Crkve, pokazujući maksimalnu toleranciju i osetljivost da bi saslušale i bolje razumele jedna drugu. Upravo tako smo mi nedavno obnovili jedinstvo sa Ruskom crkvom u inostranstvu, do kojeg nismo stigli preko noći, nego postepeno, strpljivo i u duhu bratske ljubavi rešavajući neslaganja i nedoumice, nagomilane tokom dugih godina podele. Oslanjajući se na to iskustvo, Ruska pravoslavna crkva je spremna da na sve načine doprinese dijalogu za rešenje makedonskog pitanja, ne odbijajući da, ako zatreba, pruži pomoć.

Vernici SPC nailaze na teškoće u Crnoj Gori, izazvane delovanjem nepriznate Crnogorske crkve. Može li RPC da pomogne da se taj problem reši?
- Za efikasno suprotstavljanje raskolima važan je pre svega solidaran stav pomesnih pravoslavnih crkava prema tom zlu. Zato Ruska pravoslavna crkva bezuslovno osuđuje delovanje raskolnika u Crnoj Gori i podržava visokopreosveštanog mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija, sveštenstvo, monaštvo i pastvu poverene mu eparhije, koji brane jedinstvo i kanonske temelje Crkve. Mi takođe pozivamo državne vlasti Republike Crne Gore da obezbede zaštiti vernika kanonske crkve od protivpravnog delovanja anticrkvenih snaga.

Možete li da prokomentarišete dokument iz Ravene koji je digao mnogo prašine?
- Kao što je poznato, taj dokument nazvan „Ekleziološke i kanonske posledice sakramentalne prirode Crkve. Crkvena komunikacija, sabornost i vlast“ usvojen je na zasedanju Mešovite međunarodne komisije za bogoslovski dijalog između Katoličke crkve i pravoslavnih crkava, na kojem predstavnici naše Crkve nisu učestvovali. Taj susret je protekao u znaku incidenta zbog kojeg je delegacija RPC morala da napusti zasedanje komisije. Iz nepoznatog razloga u Ravenu su došli predstavnici tzv. Estonske apostolne pravoslavne crkve, koju je 1996. formirao Konstantinopoljski patrijarhat na kanonskoj teritoriji Moskovskog patrijarhata. Njihovo prisustvo na susretu je onemogućilo naše učešće na njemu. Ispada da je prašinu digao ne toliko dokument usvojen u Raveni, koliko ovaj neprijatan slučaj.
Međutim, mi imamo ozbiljne primedbe i na sadržaj dokumenta. Konkretno, u njegovom 39. paragrafu kaže se da su posle raskola između Istoka i Zapada 1054, „koji je učinio nemogućim sazivanje vaseljenskih sabora u strogom smislu reči“, obe crkve nastavile da sazivaju sabore u kriznim situacijama. „Na tim saborima prisustvovali su episkopi pomesnih crkava povezanih sa Rimskim prestolom i, mada se to drukčije shvatalo, povezanih s Konstantinopoljskim prestolom“, navodi se u tom paragrafu. U paragrafu se jasno iskazuje misao da u hrišćanskom svetu postoje dva jednaka centra - Rim i Konstantinopolj, ali mi dobro znamo da značaj Konstantinopoljske katedre za Pravoslavnu crkvu nije identičan onome što je Rimski tron za katolike.
Stiče se utisak da dokument nudi principijelno nov model crkvenog uređenja, s čime naša Crkva ne može da se složi. Zato je jasno da je u odsustvu delegacije RPC na susretu u Raveni bilo znatno lakše uneti pomenutu odredbu u dokument. Štaviše, sumnjamo da je incident s pozivom predstavnika „Estonske apostolske pravoslavne crkve“ specijalno isprovociran da bi se Moskovski patrijarhat privremeno isključio iz dijaloga.
Tako, usled navedenih argumenata - neučestvovanja naše delegacije na susretu u Raveni i više nego spornog sadržaja tamo usvojenog dokumenta - RPC zadržava pravo da ga ne prizna kao izraz stava svih pravoslavaca u dijalogu s Katoličkom crkvom.

Možete li da uputite poruku podrške srpskim vernicima u trenutku bolesti patrijarha srpskog Pavla?
- Slabost koja je obuzela svetog patrijarha Pavla je teška proba za čitav srpski narod, koji je u reči i delu svog prvosvetitelja uvek nalazio pouzdani moralni orijentir i sigurnu duhovnu podršku. Njegova svetost ima mnoštvo poštovalaca i u RPC. Uzdajući se u milost Božju, mi se s našom braćom po veri usrdno molimo za ozdravljenje patrijarha Pavla i za njegovu snagu i dugovečnost. Neka milosrdni Gospod po molitvama Njegove Prečiste Majke čuva u miru i procvatu Srpsku pravoslavnu crkvu i mnogostradalni srpski pravoslavni narod.

Obnovitelj vere
Petnaesti patrijarh moskovski i cele Rusije Aleksije II umnogome je zaslužan za obnovu vere u postsovjetskoj Rusiji. Rodio se 1929. u Taljinu, u Estoniji, kao Aleksej Ridiger, u staroj porodici ruskih Nemaca, kao sin pravnika koji je postao sveštenik i emigrirao u Estoniju. Školovao se u bogosloviji u Lenjingradu, danas Sankt Peterburgu, gde je 1953. završio i duhovnu akademiju. Postao je sveštenik u estonskom gradu Tartu 1957, a 1961. se zamonašio. U čin arhiepiskopa rukopoložen je 1964. da bi 1968. postao mitropolit taljinski i estonski. Na tron patrijarha Aleksije II je došao u junu 1990. Ruski patrijarh je izuzetno aktivan u međucrkvenim i međuhrišćanskim odnosima, a kažu da je odličan diplomata. U velikoj meri zahvaljujući tome prošle godine postignuto je ujedinjenje Ruske crkve u inostranstvu sa Ruskom pravoslavnom crkvom posle sedam decenija raskola, izazvanog Oktobarskom revolucijom. Patrijarh je mnogo puta digao glas u odbranu Srbije i Srba, kritikujući posebno uništavanje srpskih svetinja na Kosovu. To je učinio i sa tribine Evropskog parlamenta u Strazburu u oktobru prošle godine, kada se sreo i sa premijerom Vojislavom Koštunicom. Kritičari mu prebacuju da se previše zbližio sa aktuelnom vlašću, što je posledica njegovih bliskih veza sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, koji je poznat kao predan vernik.

Izvor: Blic