Srđa Trifković: Na kraju krajeva - Kosovska pravoslavna crkva


Srbija priznaje Kosovo 2010. i godinu dana kasnije normalizuje odnose, a 2012. počinje formiranje kosovske pravoslavne crkve. Ovaj scenario, po uzoru na Nemačku, u intervjuu za frankfurtske Vesti, predviđa dr Srđa Trifković, ugledni politički analitičar iz Čikaga.

Posle Drugog svetskog rata Savezna Republika Nemačka je teritorije istočno od Odre i Nise, koje su od 1945. bile pod poljskom upravom, tretirala kao deo Nemačke. To je čak bilo ugrađeno u član 23 zapadno-nemačkog Ustava. Međutim, kancelar Vili Brant je 1970. potpisao ugovore o prijateljstvu s Poljskom i SSSR-om kojim je granicu na Odri i Nisi priznao kao realnost koja ne može da bude menjana silom. Naravno, neizbežni sledeći korak bio je i formalno priznanje te granice novembra 1990, posle nemačkog ujedinjenja, kada je i ukinut član 23 Ustava.

Kakva je tu analogija sa Srbijom i njenom južnom pokrajinom?

Očekujem da će sličan scenario sadašnja vlada Srbije primeniti na KiM, premda u mnogo kraćem roku. Prihvatanje Euleksa je ekvivalent Brantovog prihvatanja de fakto stanja kao nepromenljivog. Beskonačni proces "približavanja Evropi" staviće i formalno priznanje "Republike Kosovo" od strane Srbije na tapet iduće, 2010. godine. Ako ova vlada još bude na vlasti, a s obzirom na stanje u opoziciji to, nažalost, nije nemoguće, uprkos svim njenim lažima i promašajima, sa sigurnošću možemo očekivati da će do kraja 2011. ona prihvatiti "normalizaciju odnosa sa svim susedima" - kako zahtev za priznanjem zovu briselski zvaničnici - kao tobože bolnu, ali neminovnu žrtvu koju treba prineti na oltaru evrointegracija. Naravno, za sve će opet retroaktivno biti kriv Slobodan Milošević.

Kako bi se u tom slučaju postavila Srpska pravoslavna crkva?

Kako će se SPC postaviti zavisi u najvećoj meri od toga da li će patrijarh Pavle poživeti još koju godinu - u kom slučaju ostaje status kvo, što je trenutno najmanje zlo - ili će doći do izbora novog poglavara SPC. Ako se desi ovo drugo, veoma je moguće da kormilo preuzme ona struja u episkopatu za koju su proteklih meseci tako intenzivno lobirala državna rukovodstva Srbije i Republike Srpske. Ne treba zatvarati oči pred činjenicom da, što se KiM tiče, ta struja izražava spremnost na svaki ustupak, pod izgovorom potrebe da se "spase šta se spasti može". Njena krajnja "fleksibilnost" ispoljena po pitanju obnove svetinja zasniva se na stavu da je bitno da Srbi zadrže Kosovo u metafizičko-duhovnom smislu, a fizički posed i političko ustrojstvo je svetovna, prolazna stvar.

Kakav je to pristup?

Ovo smatram za veoma opasan pristup, koji predstavlja upravo ono šta bi srpski neprijatelji želeli da SPC zastupa: Eto vama transcendencije i duhovnosti do mile volje, držite vi nebesko Kosovo čvrsto u okvirima nebeske Srbije, samo ne ometajte Euleks i institucije prizemne kosovske države, već sarađujte sa njima. Ta ionako su prolazne, danas jesu, a sutra (ili za 500 godina) više nisu! Potom bi bilo puko pitanje vremena kada bi šiptarski vlastodršci zahtevali formalnu promenu naziva jurisdikcije, po uzoru na Dedeićevo preduzeće na Cetinju. Oni već uveliko srpske svetinje tretiraju kao "kosovske", u čemu ih podržava Zapad. Prvi korak, nedugo posle razmene ambasadora sa Beogradom negde 2012, biće zahtev za prekrajanjem eparhija i uspostavljanjem "arhiepiskopije kosovske" čije bi granice bile istovetne "državnim".

Kakav će biti odnos Prištine prema SPC?

Krajnji cilj Prištine jeste uspostavljanje "Kosovske pravoslavne crkve " uz nalaženje makar simboličnog broja srpskih sveštenika i jednog ili dva jerarha spremnih da i to progutaju u ime "opstanka" jer će prećutna, ali jasna pretnja šiptarskih vlasti biti da nesaradnja povlači konačni nestanak. Čućemo tada i argument da su Grci takođe podeljeni u više jurisdikcija determinisanih politikom (Carigrad, Atina, Nikozija, Jerusalim), što im ne menja ni duhovni, ni kulturni identitet.
Извор:РТВ.рс

Др.Срђа Трифковић је особа коју изузетно ценим и на чије се,често генијалне,политичко-религиозне опсервације често ослањам и које умногоме чине темељ мојих појединих гледања на савремену светску политичку ситиацију.Међутим,морам рећи да је у овом случају,по мом мишљењу,његов страх од потенцијалног устројства ткз. "косовске православне цркве",ипак безразложан!

Прво,тамо постоје  Срби и Албанци (друге мање етничке заједнице не рачунам јер су 99% исламске вероисповести) од којих су ови последњи или муслимани или римокатолици (мањим делом),тако да преостали,али духовно-национални јединствени српски корпус,не би ниуком случају пристао на тако тако нешто.Без обзира на разне спекулације о наводној подели у СПЦ на "овај или онај лоби",питање црквене јединствености и црквене пуноће је нешто што је дефинитивно неупитно и тако нешто не би пало на памет ни једном епископу из СПЦ! А неког другог,ко би био део Православне вере,једноставно нема,тако да се ни конкретно,физички,не може наћи неко ко би био замајац и спроводитељ таквог једног нечастивог подухвата!

Чак и да хипотетички постоји,а не постоји,неко ко би се усудио на тако нешто,он или они би доживели такав фијаско,да би пораз ЦПЦ или МПЦ,који су из истих разлога,због непоштовања црквеног поретка доживели да их нико не признаје и да у једном црквеном смислу,црквено-литургијском контексту буду "мртви",изгледао крајње бенигно!

Тако нешто се неће десити!

Господину Трифковићу част и чест...
Лепо је написао шта је оно што егзистира у Црној Гори - предузеће. Дакле, нема ту ни помена о Цркви Христовој, нити о јединству у вери и љубави са другима, нема ни спомена о канонском поретку, већ се говори само о послу (а по мом мишљењу то је једна нечасна работа и тога се сви искрени верници стиде, па ће ако Бог да, да се они ману тог ћоравог посла)...
Е, па нешто такво (дакле такав нечасни посао) би Шипци могли да направе на Косову и Метохији, али то не би била Црква.

А по чему се види да они наше светиње третирају као своје, да се нису тобоже сродили са Немањићима, да нису проникли у смисао Косовског завета, да им Грачаница, Дечани, Богородица Љевишка, Пећка патријаршија, Бањска...стварно представљају светиње?
Ајте молим вас, немојмо се спрдати.
Наши манастири и храмови ће и њима постати светиње тек онда када се покају и прихвате православље (крсте се, миропомажу, исповеде и причесте, када почну да живе црквеним животом, када спознају значај Свете Литургије) и пруже плодове свог покајања!
Када им Срби постану браћа и сестре у Христу, то ће онда бити и њихове светиње, а дотле...нема за њих доле светиња...само постоје српски споменици културе (а и многи Срби, на жалост, тако исто то доживљавају) које би они да посвоје...
Дакле, они би као и до сада, да туђе отму и да га претворе у своје предузеће...
Светиња није музеј, није фирма, то је место где се успоставља заједница са Богом, који је једини свет и источник сваке светости, ту људи могу задобити Духа Светога јединог нашег дародавца од кога нам и потиче светост...


Па њима и јесте циљ да заметну сваки траг наше вековне егзистенције на том простору, да се они питају, попили би то мало наших земљака као чашу воде и готово...А манастире и храмове би претворили у музеје...

Можда постоји на Косову и Метохији понеки Албанац православац (знам да у Албанији постоје православни Албанци и православна црква са архиепископом Анастасијем на челу; узгред речено и они су одбили било какав контакт са Дедеићевом групом), али православно становништво тамо чине апсолутном већином Срби, а они са душманима тешко да могу да сарађују, јер Цркву не чини само свештенство (ово чисто као осврт на оно што господин Трифковић спомиње пар јерарха који се могу ,,придобити''), већ и λαοσ, народ Божији, а тај народ Божији се не може поткупити. 

Данас се избегава,а нарочито у западним круговима, термини Албанци за тамошње Шиптаре, већ се ствара нова Косовска-Косоварска нација.Уз,чак то све чешће се чује међу Арбанасима и теза о њиховом,ако не словенском,славенском пореклу,онда о православној традицији,и као такви они манастире и цркве не третирају као духовна здања,већ искључиво као историјиске споменике!
Овај аргумент стоји као што стоји и тврдња о ''непостојећој држави Косово,коју је признало само 55 земаља''.

Без намере да улазим у политички дискурс,а чини ми се да инклинираш ка политицизму као једином фундаменту објашњења реалности и датог проблема (што сматрам недовољним и непотпуним за адекватно објашњење овог хипотетичког и крајње натегнутог питања око КПЦ!),поновићу већ речено,из само јеног разлога...ради покушаја да ти укратко објасним како Црква дејствује,шта Њу интересује,на чему се темељи и колико политичка ситуација,која је историјски променљива и самим тим и нестална,и функционално и онтолошки,на крају крајева,јесте небитна за Цркву која јесте у свету,али "није од овог света".
Чак и да је тако нешто могуће,такав "религиозни рампелстилскин" ,из много разлога,не би био прихваћен никада ни од једне помесне Цркве јер нема своје историјско нити,што је најважније,црквено утемељење ни у чему,што је на једном еклисијалном плану,који је једино и битан и пресудан у животу Цркве,он би био,у Црквеном контексту,мртав и самим тим и непостојећ!

Мораш да се упознаш са православним поимањем и доживљајем Цркве,њеним саборним животом и правилима,са њеним Христоцентрично-еклисијалним устојством и начином на који она постоји...једном речју мораш да се упознаш детаљно са свим што егзистира у Њој и кроз Њу да би и сам схватио зашто тврдим то што тврдим,и да би ти све ово што је речено,било у потпуности јасно!

Покушати све сводити на искључиво политичко-социјалне узусе и закон људске силе која доминира политичком сфером постојања није у складу са Црквеним животом,нити може бити меродаван за Њу,нити за Бога који је води,чини постојећом,управља Њоме,као што ,у крајњем случају,благо и љубављу управља и васколиким космосом.Заборављамо да све што се дешава у историји,какву год форму и манифестацију имало,позитивну или негативну,има и тек ће имати,своје испуњење и осмишљење у Богу који на тајанствен начин све нас приводи к Себи,ка пуноћи Живота Који ће једног дана,другим Христовим доласком,бити "све у свему"!

Тако да молим да се,искључиве по својој природи,политичке обсервације и политичка промишљања,која се од појединаца сматрају "неприкосновеним" и јединим могућим и исправним одговором на дате историјске изазове везане за Цркву,из управо поменутих разлога,ипак пренесу на политички део форума! Без љутње!

Искрени поздрав! 

Mogu oni vec sutra da osnuju nesto sto ce se zvati Kosovska Pravoslavna Crkva????? ali svi znamo kakav ce legalitet i legitimitet ona imati to jest nece imati nigdje sem  medju Siptarima i Klintonovom administracijom.
Hoce li naci 5 razocaranih ljudi ( ko ce znati njohve razloge) koji ce zajedno sa nekim popom ( ko ce znati ko je i odakle) pred kamerama pokusati da sluze liturgiju u nekoj srpskoj pravoslavnoj crkvi pri tom imajuci pomoc snaga EU i Amerike i govoreci kako su Srbi uzurpatori i tako dalje mislim da je svima poznat ovaj scenario to nije problem jer rekli su neki ovde zasto , ali problme bi bio ovo drugo sto on govori priznanje od strane vlade Srbije e to je vec ozbiljna prica.

I nije mi jasna ta njegova interpretaacija ko na koju stranu vuce koliko ja znam ovde u RS svi ''vuku '' ili su dio  onog dijela SPC koji  se smatra tvrdokornim i izrazito proruski orjentisanim.