„Blic“ istažuje: Gde je Kosovo već nezavisno
Kosovo postalo država u mobilnoj mreži i atlasu
Autor: Željka Jevtić, Nenad Jaćimović | 15.10.2007 - 09:03

Pozovite 99377 i zazvoniće mobilni telefon u Prištini, Lipljanu, bilo kom delu Kosova i Metohije. Politički predstavnici kosovskih Albanaca u međunarodnim institucijama dočekuju se uz protokol kao i državne delegacije. Moglo bi se reći, po mnogo čemu Kosovo se već tretira kao nezavisno. Otuda je Vlada Srbije usvojila uputstvo po kome na međunarodnim skupovima gde se predstavnici Kosova pozivaju kao delegacija nezavisne zemlje, srpski učesnici su obavezni da protestuju, a ako to ne da rezultat, da smesta napuste skup.

Nema sumnje da je upustvom koje je usvojeno prošle nedelje Vlada Srbije poslala još jednu jasnu poruku koji je njen stav o budućnosti KiM. Takođe, biće to od pomoći državnim službenicima kada se nađu usred skupa gde se Kosovo tretira kao nezavisno. „Blic“ je istražio u kojim je slučajevima Kosovo označeno kao država, a vlast imala priliku da reaguje, što je međutim učinila mlako ili nije povukla nijedan potez.
A primera nije malo. Iako kosovsko pitanje postaje noćna mora po jedinstvo EU, za autore školskog atlasa u Austriji nije bilo dileme - u najnovijem atlasu Kosovo je prikazano kao nezavisna država. Izdavačka kuća „Hoelzel“ je sve to opravdala „nespretnim unosom slova na mapu“, najavila da će greška biti ispravljena, ali ne i kada. Tako će đaci u ovoj članici EU, sigurno u tekućoj školskoj godini, gledati u mapu Balkana na kojoj je jedna država više.

„Greška“ austrijanaca
- Oblik slova malo je drukčiji nego kod ispisivanja naziva drugih država, ali tu razliku može primetiti samo stručnjak - izjavio je Lukas Birsak iz te austrijske izdavačke kuće. Međutim, da to nije samo optička varka govori njegova izjava da su granice Kosova crvene boje, kao državne granice, jer njih nadzire NATO.
Ukoliko se nađete u rumunskoj prestonici Bukureštu, možete dobiti flajer britanskog mobilnog operatera „Orange“, koji posluje u ovoj zemlji. U odeljku koji se odnosi na roming nabrojane su zemlje i tarifiranje razgovora po zonama. Ovaj operater je tako državu Kosovo stavio u zonu 2, dok je Srbija smeštena u zonu 4. Dakle, „Orange“ svoje usluge posebno naplaćuje za Kosovo, a posebno za Srbiju. Čitalac „Blica“ Ljubinko Atanasov, inače stanovnik Bukurešta, rešio je da uputi žalbu britanskoj firmi.
Međutim, vlastima je ovaj primer nepoznat. Ništa bolja situacija nije ni s kompanijom „T-mobile“ koja, između ostalog, ima svoju mrežu i u Hrvatskoj. Na sajtu tog operatera u odeljku za roming postoji mogućnost izbora zemalja - jedna od ponuđenih je i Kosovo.
Na Kosmetu se voze automobili sa tablicama sasvim drugačijim od onih u centralnoj Srbiji, a imaju i nova dokumenta. Još ozbiljniji primer je sa pridruživanjem EU, a koji, međutim, nije pratila oštra reakcija vlasti u Beogradu. Iako se političari glasno bave teritorijom i suverenitetom Srbije, gotovo da je neprimećena još od samita EU 2002. činjenica da je Kosovo dobilo posebne mehanizme i poseban put za pridruživanje EU. Kosovo već potpisuje sva međunarodna dokumenta odvojeno od Srbije, a potpis stavljaju šef Unmika i nadležni privremeni organi.
- Problem je što se, na primer, parlamentarne delegacije ili delegacije Vlade Kosova primaju na državnom nivou u svim evropskim zemljama. Nesporno je da kontakti moraju postojati sa predstavnicima Albanaca, ali se mora praviti razlika između tretmana delegacije neke države i delegacije teritorije pod međunarodnom kontrolom - kaže Oliver Ivanović, lider Srpske liste za KiM, koji je i čest učesnik međunarodnih konferencija kao predstavnik Srba iz pokrajine.

Napustili skup
On, međutim, ističe da vlasti u Beogradu nisu do sada posvetile dovoljno pažnje naočigled usputnim stvarima kada je reč o statusu Kosova.
- Olako se prelazilo preko toga i danas je vladino uputstvo možda malo zakasnela reakcija, ali bolje i sada nego nikad - kaže Ivanović.
Već je dovoljno primera da se sitnim provokacijama, nazovi greškama ili nedorečenostima, testira „čvrstina stomaka“ naših predstavnika i meri način reakcije države. Istina, još ne postoji nijedna ozbiljna međunarodna institucija koja Kosovo tretira kao nezavisnu državu. Pa čak i ako se dogodi propust, on biva ispravljen. Na primer, dogodilo se da je na Parlamentarnoj skupštini NATO u Parizu pre dve godine srpska delegacija uložila prigovor jer je Kosovo najavljeno kao ravnopravni član. Posle je stajalo - Unmik Kosovo.
U Ministarstvu spoljnih poslova za „Blic“ kažu da su oni i pre uputstva Vlade reagovali. Najčešće su u pitanju bile izjave albanskih političara, što sa Kosova, što iz Albanije, kada odu u posetu nekim državama. Poslednji u nizu slučajeva je odlazak sa skupa na Brionima ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića, kada mu nije bilo dozvoljeno da govori posle predlagača nezavisnosti Martija Ahtisarija. I ministar energetike Aleksandar Popović demonstrativno je napustio skup u Sloveniji gde je Kosovo tretirano kao država.

Država treba da reaguje
Član spoljnopolitičkog saveta Ministarstva spoljnih poslova Goran Svilanović smatra da ukoliko je državi jako stalo do nečega, ona to može i treba da delovanjem pokaže.
- To ne mora da se isključivo odnosi na Ministarstvo spoljnih poslova već, na primer, u slučaju atlasa može da reaguje i Ministarstvo prosvete i da se direktno obrati kompaniji koja je Kosovo navela kao nezavisnu državu. Tako svako ministarstvo može da reaguje čim dođe do sličnog podatka - objašnjava Svilanović.
Ostaje da vidimo dokle će Srbija izgurati stvar sa slovenačkom poštom, jer ukoliko iz Ljubljane želite da pošaljete pismo u Kosovsku Mitrovicu, od šalterskog službenika ćete verovatno dobiti savet da na formularu i pismu, na mestu gde treba upisati državu, stavite Kosovo ili čak Kosova. Slovenci tvrde da su se u ovom slučaju vodili principom praktičnosti, jer objašnjavaju da Srbiju ne upisuju jer „u tom slučaju pošta verovatno nikada neće dospeti na željenu adresu ili će čak biti vraćena u Sloveniju“.

Kosovo na sportskim terenima
Na sportskim terenima nije bolja situacija. Kosovo je već dobilo članstvo u svetskoj rukometnoj i stonoteniskoj organizaciji, jer tamo ne važi princip „jedna država - jedan savez“. Prevedeno, rukometna reprezentacija južne srpske pokrajine ne može da učestvuje na međunarodnim takmičenjima, ali klubovi iz te pokrajine mogu. Na utakmicama ne mogu da koriste grb, himnu i zastavu Kosova, ali klubovi u evropskim kupovima zastupaju Kosovo, a ne Srbiju. Kosovo će na prijateljskom turniru „Kup kralja“, koji se igra od 16. do 22. oktobra u Jordanu, već drugu godinu zaredom nastupiti pod zastavom Ujedinjenih naroda. Košarkaški savez Srbije je zbog svega oštro protestovao kod FIBA. Doduše, i ranije je bilo sličnih zahteva, ali je ta organizacija uvek bila dosledna i korektno reagovala.

Izvor: Blic