Zapravo, kad bi ti reko ko ce najverovatnije da bude na celu gradskog odbora, ne bi mi verovao...zato bolje da ti ne kazem 
A Moma mozda jeste OK lik, ali je na nimalo OK nacin usao u odbor i krenuo da mulja....no nebitno 

Da li na istog Momu mislimo? odusevi me majke ti koga su predlozili dal su Batu Vasiljevica

svi presipaju iz šupljeg u prazno.... Ajde idem malo u radikale pa ću malo u SNS , pa ću malo i u žutu bagru čisto da vidim kako je..... Najbolje bi bilo zabraniti rad svi strankama...

РАЗОТКРИВАЊЕ НАПРЕДЊАЧКЕ ПРЕВАРЕ
Пише: Предраг Николић   

Коначно се и то догодило! Повратак генерала Делића у радикале, односно повратак себи, обзнанио је оно што смо сви у овој окупираној земљи знали, али – неки због свог ситног ћара, многи из страха а поједини и из незнања – нисмо то хтели прихватити.

Непрестано бомбардовани резултатима учесталих истраживања разноразних, наводно објективних, агенција, поверовали смо у оно у шта ни најближи сарадници, пријатељи и родбина Томе Николића и Александра Вучића не верује: да су њих двојица озбиљни политичари који знају пут и начин како да Србију извуку из бедака, односно да су напредњаци странка са визијом свеколиког васкрса српског народа.
 
Политичка „мажино“ визија

Повратак генерала Делића себи, помогао је да се пред српску јавност изнесе оно што су многи медији својим спиновањем, а посебно Б92, покушали да скрију од српске јавности: да су напредњаци најобичнија превара, да им је програм писан у иностранству (на енглеском језику), а да им је главни саветник (или можда и стварни председник странке) Вилијем Монтгомери.

Они који су поверовали да у запаљивим, а наоко смиреним, тирадама Александра Вучића има политичке визије, а политичку мудрост препознавали у извештачено скрушеном и, за судбину народа, наизглед забринутом, Томи Николићу, који никад, ни о једном битном питању није изнео јасан став, после поступка генерала Делића сигурно ће прогледати.

У наступима и политичком деловању Александра Вучића има политичке визије колико и добре стратегије у француској „Мажино линији“ – коју су Немци очас посла прегазили на почетку Другог светског рата – а Тома Николић не износи ставове, не зато што је мудар државник који чека прави тренутак, већ, напросто, зато што их и нема. И не само то, већ што је важност неког питања већа, већа је и Томина конфузност и неодређеност јер, тамо далеко где је осмишљена Напредна странка, није предвиђено да поменути двојац промишља о важним стварима. Од самога старта они су само пиони који једино треба верно да служе менторе, те послуже превари сопственог народа.

Бескрупулозна плиткоумност

„Најтеже бреме које човек може вући за собом кроз живот, јесте сиромаштво амбицијама“, речи су чувеног норвешког писца Александра Киланда. Заиста, амбиција је позитивна човекова особина јер га тера на стално чињење, у циљу сопственог а, често и туђег, добра. Зато је и жеља Николића и Вучића да се домогну власти схватљива и сасвим легитимна. Међутим, важно је да амбиција остане усклађена између могућности и жеља. У супротном, она је пут у пропаст. А често прераста и у бескрупулозност.

Управо на том путу је напредњачки двојац. Јурећи за влашћу не виде да нацији, а и себи наноси штету, неумитно срљајући у пропаст тиме што прихвата за господара сваког за кога помисле да може помоћи његов успон на власт. Неконтролисана жеља за влашћу је учинила могућним све. И да се савети примају од Монтгомерија, као и да се у британском амбасадору види драг саговорник, да се сатима чами по некаквим бриселским ходницима само да би се учинио покорни наклон Штефану Филеу.

Баш све, ама баш све је за њих прихватљиво ако мисле да ће их довести на чело државе. Чак и то да се испољава нескривени понос што хомосексуални Вестервеле и искомплексирани србождер Кацин у њима виде конструктивног саговорника. Могућно је и учинити издају утамниченог кума. Можда је то кумство Тома већ и заборавио. Али народ сигурно није. Кум се издаје само једном, али је проклетство вечно.

Делићев домино ефекат

Мада је њима лепо, како рече Вучић, јер им се рејтинг увећава, а то је у американизованом друштву важније и од породице, напредњачки двојац, ако би боље размислио, ипак нема много разлога за срећу. Делић, можда, јесте немушт политичар али као војник био је бриљантан. Он је један од хероја наше борбе против НАТО агресора. И то народ не заборавља.

Делић је домина која ће покренути низ. Док Вучић буде загледан у рејтинг све ће више бити повратника на радикалским вратима. И опет ће се Томи и Аци измигољити власт. Николић и Вучић пре свега морају да схвате да је човеков карактер углавном и његова судбина, и да они, да би дошли на власт, најпре морају да побегну од сопственог карактера, а то је немогуће. Њихова заједничка судбина је да буду копија. Били су копија Шешеља, показало се лоша. Суђено им је да и даље остану само нечије лоше копије. Данас Тадићева, сутра ко зна чија. Уосталом, велико је питање да ли ће за Николића и Вучића уопште постојати политичко сутра.

Реалност трећег пута

Да се на крају осврнем на радикалске реакције на повратак Делића. Немања Шаровић рече „да је генерал схватио да између Николића и Тадића не постоји никаква разлика, воде исту политику, само што се Николић труди да буде још сервилнији према Вашингтону и Бриселу“. Рекао бих да између Николића и Тадића ипак постоји једна разлика. Док Тадић прима налоге са свих страна, Николић их, у овом тренутку, прима само из Вашингтона и Лондона. Стога, када би српски народ, не дај боже, морао да бира између две несреће, Николића и Тадића, ипак је мања несрећа Тадић. Јер, међу тим налозима који стижу са свих страна можда би се пробио и неки из нама пријатељске и добронамерне Русије. Код Николића ни та могућност не постоји. Свеже потурице су увек биле горе од оних старих, а камоли од правих Турака.

На сву срећу, Србија не мора да буде разапета између несрећа. Постоји и трећи пут. Пут који ће Србију да стави на прво место. Пут у којем неће некакви трећеразредни амбасадори и ислужене дипломате пресудно утицати на нашу унутрашњу политику. Пут који нас неће кришом уводити у непријатељске и, то нису јаке речи већ плод њихове делатности, терористичке организације каква је НАТО. У којем неће некакви чиновничићи ММФ-а одлучивати о платама и пензијама, а тајкуни, свикли на беспризорне зараде без труда и ризика, неће креирати економску политику државе. Тај пут постоји a ДСС и радикали јесу тај трећи пут. У политици нема идеалних решења, али постоје гора и боља. ДСС и радикали, иако не идеални, ипак су оно најбоље што имамо на политичкој сцени.

Извор: Видовдан магазин

контају ли радикали колико испадају смешни потенцирањем ове глупости око програма писаног на енглеском језику?

реторичко питање ... 

БОЖИДАР ДЕЛИЋ Одлазим из СНС, јер генерали не учествују у издаји

Разговарала Наташа Јовановић

Који су прави разлози за напуштање СНС и повратка радикалима, са којом критичком муницијом Томислав Николић излази на изборе, да ли је коалиција напредњака са ДС више од претпоставке, те ко прави избор „реалних“ политичара у Србији открива за Печат генерал Војске Србије и народни посланик Божидар Делић

СНС је странка преваре и представе. Али они су политичари, а ја сам војник. Отишао сам од Николића зато што као активни генерал нећу гледати како онај ко није могао да победи Тадића сада долази под његове скуте. Како никада нисам био губитник, а био сам генерал у три рата, то нећу себи дозволити ни сада, објашњава у разговору за Печат разлог напуштања СНС народни посланик Божидар Делић.

Покушајте да ми објасните да ли је конвертит онај који је постао коалициони партнер ДС или онај који се вратио својим изворним уверењима?
Мислим да је први део питања и мој одговор на њега. Мој боравак у СНС обележен је не боравком у њој, већ чињеницом да сам њен оснивач. То је трајало годину дана и то је период када се велики број квалитетних људи придружио напредњацима. Међу њима било је пуно и оних који до тада нису били ни у једној партији. Нова странка привукла је велики број интелектуалаца. Али после годину дана суочио сам се са питањем да ли је то она опција која се у почетку чинила часном и перспективном. Организација је била на незадовољавајућем нивоу, нови чланови примани су као број значајан за статистику и ништа више од тога и данас су то они људи који излазе из СНС и за које мислим да нису конвертити само зато што су се суочили са сопственом заблудом.

Према вашим информацијама, колико је људи из других странака ушло у СНС? Колико конвертита је примио Томислав Николић?
Тај број не знам, али знам да су у СНС прешли људи из свих странака.

Да ли је Тома Николић конвертит, будући да је одступио од својих уверења?
Апсолутно.

Чиме потакнути сте се одлучили да напустите СНС у чијем стварању сте и сами учествовали?
С обзиром на то да је у ову странку ушао велики број поштених људи и интелектуалаца, она је имала потенцијала да оправда своје постојање. Међутим странка се споро организовала, људи који су приступили из уверења нису имали шансе да се у тој странци и докажу, а насупрот њима они којима није било место у националној опцији заузели су позиције. Делује невероватно да једна странка коју бих ја могао да организујем за три месеца, не може да „прохода“ ни после две и по године. Питао сам се да ли је посреди немар или намерно занемаривање, али сам се уверио у њихову организацијску неспособност.

Ваше замерке се ипак не могу свести само на ниво организације?
Не, наравно. Било ми је тешко да прихватим неколико ствари. Пре свега борбу унутар странке. Неке ситуације су ме навеле да изведем закључак да се на територијама где ја радим, а њих је било много, дешавају најблаже речено необичне ствари. До пре годину и по дана области које сам покривао важиле су за најбоље организоване, са најјачим страначким упориштем. Јер оно што се данас зове менаџмент некада се звало руковођење системом или командовање, а ја сам на томе докторирао. А, ако сам могао да контролишем људе који иду у рат и гину за ову земљу, могао сам, разуме се, да мотивишем и људе да уђу у странку. Тада, пре годину и по дана сугерисао сам врху странке на неке ствари са жељом да се оне и промене. Онда сам почео на терену да увиђам да се оно за шта сам се ја залагао руши и да извесни људи из странке покушавају да створе паралелне огранке, односно странке у странци које се препоручују тиме да једине имају подршку Београда. Углавном, они су, служећи се најпрљавијим методама, успели да СНС у целој источној Србији сведу на ниво формалног постојања и на тај начин само овде изгубе неколико хиљада чланова. Друго, странци су се прикључили људи из криминалног миљеа, сиве еминенције који не уживају никакав углед у својој средини, док су остали чланови постали само ставка у гласачком телу. Трећа замерка је непотизам због којег је урушен и углед и инфраструктура странке, и коначно, политика која је направила стравичан заокрет. Отуда ваљда ова странка, на шта сам више пута указао, и нема програм. У СНС је пуно превара и још више представа. Али они су политичари, а ја сам војник. Ја сам и даље активни генерал и нећу гледати како онај ко није могао да победи Тадића сада долази под његове скуте. Како никада нисам био губитник, а био сам генерал у три рата, то нећу себи дозволити ни сада.

Николић је ваш одлазак објаснио тврдњом да у напредњацима нисте могли да задовољите своје амбиције. О каквим амбицијама је реч?
Никада ту нису постојали лични разлози или неко лично незадовољство. Моје амбиције су задовољене кроз професију којом сам се у животу бавио. А уколико сам и имао амбиције које Николић помиње, оне су везане за разлог оснивања странке, жељу да се направи боља и поштенија Србија. У СРС сам уживао све позиције које сам могао, па ми мотив није могао бити боља функција. Моје критике на рачун рада странке постале су интензивније у овој последњој години. На последњим састанцима Председништва покушао сам да укажем на стравичне пропусте, попут чињенице да се на нивоу општинских одбора води борба за власт, да је статутом избрисан значај других органа странке, да се као нездрава намеће ситуација да нико од чланова нема могућност избора већ само могућност да потврди оно што је смислио или предложио председник странке. У критикама које сам износио не препознајем било какву личну амбицију, али је видим код другог, јер сам готово редовно као одговор на критике добијао одобравање уз коментар да је председник странке председник странке. Није ми ништа друго преостало него да јавно страначким колегама кажем да је СНС од стране Томе Николића приватизована странка и да то више није странка свих њених чланова.

Каква је била улога Председништва у СНС- у?
Таква да је било довољно да се сакупимо и попијемо кафу на састанку на којем би нам било речено да се планира организација митинга или да је написано писмо Борису Тадићу, са питањем да ли се ми са тим слажемо. Ко је донео одлуку да се направи коалиција са Вељом, Вулином и Карићем, ко је донео одлуку да нас саветује Монтгомери, ко нас финансира -  то ми нисмо знали. Такве ствари нису биле ствар јавне расправе или тема у којој би и Председништво могло да узме реч.

Како бисте описали вашу комункацију са Томиславом Николићем?
Некада сам знао да будем груб, јер чињенице које сам износио нису се дале тако лако оповргнути. Тако сам знао да га упитам: „Томо, мислиш ли ти да ћеш некад руководити Србијом“?, а када би одговорио потврдно рекао бих му да пошто он не зна да води странку Србију само може довести до пропасти. Он се не окружује и не даје прилику младим, часним и паметним људима, већ људима који шетају по ивици закона, људима којима је све људско страно и онима који су спремни на све не би ли стигли до циља. Тако не иде…Друго, новинари су, како сам већ поменуо, у време мог боравка у странци били боље упућени у планове СНС од мене као потпредседника Главног одбора.
Када је било у странци речи о томе како би као непослушног могли да ме искључе, Томислав је рекао: „Божо ти све чиниш да те ја избацим из странке. Али што год чинио нећеш доживети да те истерам, па да ме оптуже да сам искључио патриоту, генерала, народног хероја. Трпећу ја тебе.“ Питао сам га: „Ко си ти Томо да ме искључиш? Ја имам стрпљења, али те нећу трпети.“. После тога, свако ко је био близак мени нашао се у ситуацији да трпи санкције од странке. И када сам видео СНС у победничкој еуфорији, схватио сам да је прави тренутак да се повучем и кажем часним и поштеним људима, мојим пријатељима, о каквој странци је реч.

Као генерал подржали сте Ратка Младића. Колико је тај ваш став утицао на садашњи разлаз са странком?
Када се покренуло питање хапшења Ратка Младића рекао сам да сам ја генерал и да никада не бих учествовао у његовом хапшењу. То сам изјавио пре пет година и изјавићу исто за пет година. Ако оптужница постоји, као и тужилац, а неко тврди да постоје докази оптужбе зашто, питао сам, не судимо Младићу овде, у његовом одсуству. Ако суд докаже да је крив онда би то требало понудити јавности, а њега послати у Хаг. Али не заборавимо да је недавно суђено његовим јатацима и да су ослобођени. Они су овде прошли тортуре које су превазилазиле информбировске казне. Неки од њих су провели осам месеци у самици, колико није ниједан криминалац, двоје њих је умрло, породице су им малтретиране.

Србију коју сте изабрали одрекавши се Шешеља нисте пронашли. За каквом Србијом сада трагате?
Када сам оснивао СНС очекивао сам да видим бољу и поштенију Србију. Данас, две и по године касније затичем је само назаднију. У време мог боравка у СНС покушао сам да анимирам еминентне стручњаке да направе пројекат изласка Србије из кризе. Али све је остајало на нивоу покушаја. Србија је у изузетној ситуацији. Пред нама су тешки дани. Неко каже да је потонула до дна, а ја кажем да још увек није дотакла дно, да се укопава.

То је био једини мотив за напуштање СРС?
Одлука је донесена у кратком времену и била је везана за СПП. У тренутку када је дошло до размимоилажења у мишљењу између Николића и Шешеља, а онда и људи који су подржавали њихове ставове, предлагао сам конструктиван разговор. Међутим до њега није дошло. Јаз који се створио за практично једну ноћ није било могуће превазићи. Моја жеља је била да се странка не распадне, али људи из СРС нису имали слуха за то. Можда су и били у праву. Месецима размишљам да та несугласица није била разлог, него повод за растурање странке, и да није било то нашло би се већ нешто друго. Исто тако понео сам као хипотеку сумњу да сам лично помогао да се тако нешто деси… Сада са сигурношћу могу да изговорим да сам тада погрешио.

Да ли СНС можемо сматрати опозицијом ДС када су из ове странке изостале све фундаменталне критике на рачун власти, попут, рецимо, покушаја ревизије 500 приватизација?
У Скупштини је, парадоксално, али са све већим бројем материјала који су стизали на рачун власти, критика бивало све мање, док коначно нису утихнуле. А, материјали стижу свакодневно и они су документовано сведочанство како су извршене многе приватизације. Докази се налазе на столовима не само правника и економиста, већ и осталих посланика СНС, али опозиционе оштрице нема. Насупрот томе или упоредо са оваквим ћутањем о проблемима евидентно је приближавање СНС демократској странци. Но, генерали не учествују у издаји.

Били сте у СНС две и по године. Зашто никад нико из те странке није устао једно јутро и рекао Тадићу: Председниче ви кршите Устав Србије?
Тадић крши и Устав и законе и уместо да их чува, он се поставља изнад и Устава и закона. Лично то могу да му кажем јер имам доказе за то. Више њих. Тадића сам ја победио већ два пута и чекам да будем пензионисам трећи пут, јер у нашем судству, какво год да је ,постоје поштени људи који нису пристали да аминују правно насиље извршено нада мном 2004. године. А зашто званична СНС то није учинила, то је већ питање за њеног председника.

Били сте на извору информација СНС. Са ким напредњаци све кокетирају и које су све коалиције могуће у перспективи?
Ако чујете да кажу „не са ДС“, није добра таква коалиција, нема логике да највећа опозициона партија прави договор са владајућом – не верујте, они ће то априори прекршити и то у сваком сегменту деловања. Србији јесу потребне промене, али да ли је промена ако ДС настави да влада са СНС, удружена са Чедом Јовановићем? Није, разуме се. А ја очекујем да ће СНС после избора рећи да је учинила све да победи, да јој то није пошло за руком, па да је приморана да уђе са ДС у коалицију да би тобож контролисали демократе који уништавају Србију. То је ствар и шире геополитичке стратегије. Американци скрећу поглед са Балкана и окрећу се интересантнијим регионима. Али, како су свугде оставили жар, у Србији ће оставити Томислава Николића, човека који ће коначно и заувек решити питање Косова и Метохије. Око ове идеје, као око казана, окупљени су Чеда Јовановић, Бранислав Чанак, Вук Драшковић и остали. Не би ме чудило да у некој даљој перспективи ДС испадне као странка која се највише залагала за идеју да се не призна КиМ. Јер Тома је тај политичар, виђен као „храбар и реалан“, који пристаје да прихвати реалност везану за Косово и Метохију. Остали ће му у томе само помоћи. Вероватно ће у историји бити тешко да се пронађе такав човек и таква издаја Србије и њених грађана.

Како, као неко ко је био командант, војник на Косову, гледате на преговоре са политичким предствницима косовске власти? Како у оваквим условима регулисати проток капитала, новца, људи…?
Актуелан власт постепено препушта Косово. Јасно ми је да се то од њих тражи, али ниво организације и људи који је чине, а задужени су за преговоре, није добар. Од сваког војника ћете чути да је боље 100 дана преговора од једног дана рата. И ја сам за преговоре, али ми морамо бити свесни чињенице да Косово и Метохију нико не може дати Шиптарима осим нас самих. Отуда сам забринут шта ће нова коалиција Тадић, Николић и Јовановић урадити.
Треба учинити све да се људимо који тамо живе омогући нормалан живот, повратак уз помоћ притиска који би се вршио на Међународну заједницу. Посебан однос требало би да имамо према четири општине Косовске Митровице, у којима се Срби морају борити да елементи неке друге власти никада не заживе. То је оно чега морају бити свесни грађани Србије. А, власт која ће се формирати има задатак супротан овоме. Волео бих да се моје процене не обистине, да људи дођу себи, али иза мојих речи стоји потврда. Са Николићем сам у мају имао озбиљну расправу везану за његов став о Косову и Метохији. Његов разговор са једним политичарем снимио је новинар, али текст никада није објављен овде због моћи коју СНС ужива на медијском простору Србије. Разговор је објављен у Републици Српској и како имам свугде пријатеље и како не могу да отрпим питање: „Продаде ли, генерале, Тома Косово?“, реаговао сам. Међутим као одговор од Николића и Вучића добио сам убеђивање да је реч о новинарском подметању и да нико из СНС није одступио од политике која се односила на статут Косова и Метохије. Када су ме после тог разговора упитали да ли им верујем, рекао сам: „Нека буде да вам верујем“. А знам да коалиција Чеда, Николић, Тадић ужива посебан статут код истог западног ментора, па бих волео да грешим, али плашим се да ће Косово и Метохија бити ствар њиховог одлучивања. У мојој зони, оно што се од мене очекивало ја сам одрадио. Када је требало да зауставим комбиновану америчко-„шиптарско“-албанску операцију „Стрела“ 1999. године, то сам и урадио. Остало је само политика.

Да ли ментори које помињете финансирају СНС и како функционише тај систем протока новца?
Могу само да кажем да СНС има више новца него и једна дуга странка која се финансира из буџета. Она је присутна у медијима, контролише их у истој мери у којој и ДС. ДС то ради на нивоу власти, а СНС на нивоу новца.

Може ли се неко ко је 20 година био против било какве некадашње српске опозиције, одједном прекомпоновати у европског човека. Конкретно да ли је Томи Николићу неугодно у европском оделу?
Не бих рекао да он има проблем са неугодношћу. Сматрам да је на то огуглао у сталном пресвлачењу ставова и идеологија. Неке ствари разумем, као што је то да реторика мора да се мења. Али да ли приближавање Европи значи корекцију, да ли приближавање ДС значи нијансирање у ставу? Не. То значи да је Тома огрнуо ново одело. Све то ми је било јасно приликом последњег разговора, када сам му и рекао да је то наш суштински последњи разговор.

Нисте присуствовали ни митингу у организацији СНС. Како коментаришете завидан број људи који је ваша дојучерашња странка анимирала да изађу на улице?
На митинг је дошло много људи, оних незадовољних и то у толиком броју о којем ни сама странка није могла да сања. Но, питање је да ли је ово био митинг у интересу СНС или ДС. Оваквим скуповима, напредњаци раде у интересу ДС. Јер, шта значи објашњење: „Окупљамо грађане, а нећемо да рушимо Владу“. У реду је да нећемо да рушимо Београд или Србију, али није у реду да опозициона странка експлицитно каже да неће да руши Владу. Некада, 2000. године, било је неопходно сакупити између 500.000 и милион људи да би се срушила Влада. Овакву Владу може срушити много мањи број људи. Али, занимљиво, опозиција то неће. Како је у Србији акумулирано незадовољство грађана, СНС је смислила да свака два месеца окупи грађане и омогући им да се кроз назови митинг испаразне и мирно врате кућама. И стиропор револуција значи мало седења на стиропору, онда улазак у летњу паузу и коначно увод у изборне активности и нову – стару владу. Друго, на митингу који је одржан ви нисте могли да чујете реч о Косову и Метохији. Питали су ме после митинга зашто нисам био поред Николића. Одговорио сам да ме никада више неће видети поред њега. Питали су ме зашто ме нема у медијима и зашто ћутим. Рекао сам да ћу тек проговорити. Јер ја нисам професионални политичар, не умем и нећу да лажем и нисам желео да до сада причам и заступам нешто што истински не подржавам.

Да ли говоримо и о вашој унутрашњој драми?
Проблеми са којима сам се носио последњих годину дана прерасли су у здравствене. Нисам могао месецима да спавам, размишљајући да ли СНС може бити оно што сам ја лично људима обећао на почетку њеног формирања: странка поштених људи. Када сам схватио да од тога нема ништа, одлучио сам да изађем у јавност и кажем да се враћам у СРС. Осетио сам страховито олакшање. Иако, сведоци сте тога, ни некадашњи разлаз са СРС није био леп. Било је ту разних ствари, и болних и ружних, али ја сам се трудио да мој однос према дојучерашњим колегама остане фер. Исто је било и са Војиславом Шешељом. Како сам био његов војни вештак и са те стране припремао његову одбрану, после разлаза са СРС остао сам доследан, понудивши да учествујем у његовој одбрани. Сада када сам се вратио у СРС, морам да кажем, то нисам урадио због компромиса већ зато што сматрам да сам њима остао дужан. Што се тиче СНС срећан сам што сам изашао на време, што не учествујем у њиховој победи, не делим са њима власт и са стране могу да гледам како ће једног дана после кратког тријумфа потонути у заборав, као и многе друге сличне странке.

Када кажете „на време“ мислите пре избора, пре коалиције са ДС или …?
Пре него што ме жедног преведу преко воде. Ма како да сам ја њима изгледао, као неко ко не дели њихова убеђења, неко ко је наиван или им не верује, они су се грдно преварили. У рату сам командовао над 14. 000 људи, носећи се са највећим умовима 26 држава као својим непријатељима, и тешко да могу дозволити да ме преваре два човека. Све што су радили, а ја сам их на то упозоравао, вратиће им се као бумеранг. Јер дати предност тајкуну и човеку који је на ивици закона, а ту позицију у странци одузети поштеном човеку, није добра логика.

Да ли ће људи које сте ви довели по инерцији кренути за вама и напустити напредњаке? Да ли у перспективи постоји могућност цепања СНС?
У наредним данима СНС ће остати без десетине чланова. Неће се сви вратити у СРС, али ће изаћи из ове приче.

Како изгледа просечан гласач СНС. Са којом критичком муницијом напредњаци излазе на изборе?
Морам да кажем да ти људи не гласају за идеју, програм или идеологију, јер они не знају ништа о томе, као што их није дефинисала ни сама странка, већ мислим да су то незадовољни људи и у нечем новом покушали су да препознају решење за своје проблеме. А њихови проблеми су глад, неправда и бес. СНС покушава да капитализује сиромаштво и незадовољство, да на несрећи мог народа задобије власт. Ово исто сам рекао и њима у странци, али то је оно што већ знају.

Колико су политичке странке у Србији заиста израз воље народа?
Народ је добио оно што је тражио, мада народ у Србији заслужује много боље. Огорчен сам чињеницом да у Србији имамо партократију која ће уништити ову земљу. Код мене свакодневно долазе људи са проблемима. Међу њима је много младог света који је завршио факултет са високом оценом и сви су без посла. С друге стране, њихова места заузели су они који припадају некој партији. А ја памтим и друга времена, када није била потребна никаква веза за посао већ само диплома. И данас постоје конкурси и тендери, али избор увек пада на оног који је близак некој странци. Ако бих се за нешто борио то је да министри у овој држави буду људи од струке и науке. Борио бих се и да се 70.000 младих који су напустили Србију да би у иностранству изградили своја имена, врате. Само са Електротехнике 5.000 студената у протеклих 10 година је отишло из земље. Дакле живимо у земљи која школује своје људе и допушта да најбоље од њих као у мрежи улове друге државе. А, мој став је да само са огромним радом Србија може изаћи из глиба у којем се нашла.

Сматрате ли да постоји, а још увек се не зна, или би можда могао да никне неки нови талас национално опредљене идеје која би имала снаге да збрише све постојеће политичке партије са сцене?
У Србији је проблем што сви јавно заговарају народни и национални, а интимно верују само у лични интерес. Сада на сцени имамо само две националне опције СРС И ДСС, као и неке мање странке које би требало да се прикључе овом корпусу. Лично, волео бих да се појави тај талас нових, младих, национално опредељених људи који би повели ову земљу напред. У том случају стара гарда би требало да прихвати улогу саветодавног тела.

Колико је истинита тврдња Војислава Шешеља да га из Хага неће пустити док не прођу избори?
Добро обавештени знају да је приликом последњег боравка Брамерца у Србији остала да виси у ваздуху његова порука, да више не могу да држе Шешеља у Хагу због међународној јавног мњења које прати суђење. Тадић је тада тражио да се Шешељ задржи док избори не прођу.

http://www.pecat.co.rs/2011/03/bozidar-delic-odlazim-iz-sns-jer-generali-ne-ucestvuju-u-izdaji/

Док сам ја бранио Косово и Метохију, Вучић је освајао квадрате у Ју бизнис центру

Док сам ја бранио Косово и Метохију, Вучић је освајао квадрате у Ју бизнис центру

- Српску напредну странку сам напустио како бих поштеним патриотима који се још налазе тамо указао на обману коју спроводе Томислав Николић и Александар Вучић, рекао је генерал Божидар Делић на промоцији књиге “Вучићев речник – историја једне опаке болести”, која је одржана данас у Земуну.

Генерал Делић је истакао да су његов пример почели да следе и многи други часни људи, који су схватили да им није место у СНС.

- У овој књизи се често и ја помињем. Вучић за мене тврди да сам глуп и да сам неуспешно ратовао против НАТО-а и шиптарских терориста. Ако користимо његова мерила, морам да признам да је он паметан. Завршио је факултет, у животу ништа није радио а све има. Док сам ја са својим војницима и старешинама бранио Космет, Александар Вучић је без капи зноја, продавајући маглу освајао стамбене квадрате у Ју бизнис центру, рекао је генерал Делић.

Народни посланик Вјерица Радета је истакла да је Александар Вучић до појаве ове књиге био медијски потпуно заштићен.

- Режимски медији су све најгоре писали о свим функционерима Српске радикалне странке, само никад ништа против Вучића. И данас је он омиљени опозиционар Тадићевог режима, у чијем интересу каналише и растура незадовољство грађана. Међутим, Николићевим и Вучићевим лажима истиче рок трајања и све је јасније да Србија не жели њих него да чека Војислава Шешеља, рекла је Радета.

Зоран Красић, потпредседник СРС, истакао је да Александар Вучић припада “пинкоидној политици” у којој морал не постоји.

Аутор књиге, Предраг Поповић, тврди да је одлазак Николића и Вучића из Српске радикалне странке представља “почетак њиховог краја на политичкој сцени”.

- По напуштању СРС, Вучић није направио нову странку него интересно удружење. Ако СНС не уђе у власт са ДС-ом, мораће да се распадне. А ако направе ту коалицију, опет није страшно, преживела је Србија и много озбиљније, јаче и паметније окупаторе, рекао је Поповић.

На промоцији “Вучићевог речника” говорили су Саша Суботић и Огњен Михајловић.

http://www.srbijadanas.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=506%3Adok-sam-ja-branio-kosovo-i-metohiju-vui-je-osvajao-kvadrate-u-ju-biznis-centru&catid=47%3Apolitika