Косово Поље, саобраћајна несрећа или уклањање сведока злочина ОВК


Блеранда Цури, ћерка некадашњег локалног команданта ОВК убијеног прошле године, страдала је ноћас у саобраћајној несрећи у Косову Пољу. Возач аутомобила је ухапшен. Дневник "Бота сот" смрт оца и ћерке повезује са сведочењима о злочинима ОВК пред судом.

Возач Амир Салиху, према саопштењу косовске полиције, прошао је кроз црвено светло и прегазио Блеранду Цури, која је убрзо преминула, пише Бота сот.

Њен отац и некадашњи локални командант Бедри Цури устрељен је у главу годину дана раније. То нерасветљено убиство косовски медији су повезивали са Цуријевом наводном намером да пред Специјалним судом за злочине ОВК сведочи о злочинима које су припадници ОВК починили против својих политичких противника.

Бедри Цури је такође био спреман да сведочи о заробљавању и ликвидацији припадника Војске Југославије током рата на Косову.

Цури је наводно учествовао у том злочину, а наређење за ликвидацију војника издао је Ајваз Бериша, познат и под ратним надимком "Командант Тигар".

Проблем заштите сведока један је од кључних изазова са којима ће се суочити Специјални суд за злочине ОВК, с обзиром на то да је читав низ потенцијалних очевидаца у случајевима против Рамуша Харадинаја и Фатмира Лимаја нестајао или под мистериозним околностима одустајао од сведочења.

Главни тужиоци Хашког трибунала Карла дел Понте и Серж Брамерц су у више наврата, безуспешно, упозоравали Савет безбедности УН на претње сведоцима.

Stranac koji od 19. godine pomaže Srbiji: Nisam promenio svet, ali jesam život ljudima na Kosovu


 S jedne strane nalazile su se žrtve koje su samo htele da žive i rade na svojim ognjištima, a s druge strane netrpeljivi progonitelji koji su sve činili da ih ometu u tome. Nisam dugo oklevao i stao sam na stranu Srba - iskren je Francuz koji je do sada svojom fondacijom obezbedio oko 3.5 miliona evra pomoći

Bio je neoprezan. Kada su dva naroda u sukobu, ako pomognete jednom, zar vas drugi neće smatrati neprijateljem? Nije brinuo o opasnostima. Nije znao jezik, ali je bio krajnje motivisan da krene na Kosovo – ne znajući kakve ga opasnosti čekaju.

Poslednjih 13 godina, zahvaljujući njemu, na Kosovo je stiglo 40 konvoja humanitarne pomoći u vrednosti od 3.5 miliona evra. Kroz direktne investicije uloženo je 1.2 miliona evra u obnovu 24 škole, obnovu bolnica, crkava i manastira.

Ulaganjem u farme i plastenike oživeo je ekonomiju na Kosovu pa ljude više ne žive samo od humanitarne pomoći, već od svog rada. Sve ovo uradio je jedan čovek, vođen samo ljudskom željom da pomogne.

Arno Gujon je rođen u Grenoblu u Francuskoj. Od oca i dede pred spavanje je slušao priče o srpsko-francuskom prijateljstvu i još kao dečak osećao se blizak narodu s kojim nije imao nikakav kontakt. Godine u kojoj je NATO bombardovao Srbiju – bio je tinejdžer, 13-godišnjak koji nije shvatao zašto strani mediji od Srba prave monstrume. Dosta je čitao, istraživao, kako bi uspeo da sazna istinu.

 Kad je Srbiju zadesila ogromna nesreća i nepravda, mi smo u porodici često pričali o tome, ali iz potpuno drugačijeg ugla od onog koji su nam nudili francuski mediji. Oni su tada bili veoma pristrasni. Posle nekoliko dana od bombardovanja RTS-a, moj profesor istorije je organizovao debatu u kojoj je opravdao ovaj zločin. Tvrdio je da je ta medijska kuća bila legitiman cilj jer je emitovala “propagandni program”, ali ja sam ustao i rekao da medijska kuća, kakva god da je, ne može da bude vojni cilj i da ne činimo humanitarno delo tako što ubijamo civile. Hteo je da me izbaci sa časa – priseća se Arno.

Pogrom Srba na Kosovu 2004. godine duboko ga je pogodio. I dok su drugi samo osuđivali ova dešavanja, Arno je i reagovao. Između reči i akcije koja je trebalo da usledi, zjapio je veliki jaz.

– To je bio okidač koji me je naterao da dođem i da uradim nešto konkretno što bi imalo uticaj na život tih ljudi – kaže Francuz.

Te 2004. godine imao je samo 19 godina, i osnovao je organizaciju “Solidarnost za Kosovo”. Tek nekoliko meseci ranije dobio je vozačku dozvolu. Bila je zima, pred Novu godinu, Srbija zavejana, a on za volanom pretovarenog kamiona kojim je upravljao 2.000 kilometara, od Francuske do Kosova. Postao je izaslanik napaćenog naroda koji živi u enklavama, i već u prvom odlasku najviše su ga pogodila izgubljena detinjstva.

Jedna slika koja mi ostaje u sećanju je kad sam dao lutku jednoj devojčici, a njeno lice se raširilo u veliki osmeh, toliko je bila srećna. Posle sam saznao da je to njena prva lutka u životu. To me je dosta potreslo – iskren je.

Ubrzo je shvatio da ljudima na Kosovu znači i samo njegovo prisustvo. Prelazio je 2.000 kilometara da bi im doneo sve što im je potrebno za život, ali i da bi im rekao da nisu sami. Primali su ga jednostavno, kao što brat prima brata: ljubazno, radosno i srdačno.

– Kad vidite ljude koji nemaju ništa, a mi im donesemo šporet, njima to mnogo znači. Takođe, kad upoznate jednog starca koji živi u enklavi koji nikoga nije video mesecima ili nikada nije razgovarao sa jednim strancem, mnogo mu znači što smo tu i što smo došli baš zbog njega.

Narod na Kosovu podseća ga na hrast. Možete ga testerisati, seći i kršiti, ali se on nikada neće saviti. Iako je do sada na Kosovo poslao nebrojano puno konvoja pomoći, obnovio škole, crkve, manastire, i gazdinstva, nekad se oseća nemoćno što tom i takvom hrabrom narodu ne može pružiti više. A već je dao mnogo, rizikovao i život.

– Kad je zima, veoma je teško stići na Kosovo. Doživeo sam mnogo toga: zapalili su mi se točkovi na kamionu, jednom sam čak i proklizao, pokušao sam da se popnem na brdo do jedne enklave kamionom, ali nisam uspeo iako sam imao lance na točkovima. Kamion je počeo da ide nazad, ja sam kočio, i završio sam u kanalu – priseća se.

Iako nikad nije razmišljao kojoj strani da se prikloni, konačnu odluku doneo je kada je prvi put kročio u jednu od srpskih enklava.

– S jedne strane nalazile su se žrtve koje su samo htele da žive i rade na svojim ognjištima, a s druge strane netrpeljivi progonitelji koji su sve činili da ih ometu u tome. Nisam dugo oklevao za koju ću se stranu odlučiti. Na Kosovu sam naučio šta znači biti slobodan jer pre toga nikad nisam video nekoga ko nije slobodan – kaže nam Arno.

Da bi se upoznao jedan narod, potrebno je poznavati njegov jezik. Iako sada često u šali kaže da govori srpski da bi ga ceo svet razumeo, kada je počinjao sa učenjem, nije mu bilo do šale.

- Kada sam počeo, prvo sam kupio knjigu za decu “Meda peva bluz”, a prvu ozbiljnu knjigu koju sam čitao u Srbiji je “Na Drini ćuprija”. Nastavljam da učim srpski kroz knjige jer to je najbolji i najednostavniji način – kaže Arno koji se naljuti na sebe svaki put kad pogrešno izgovori neku srpsku reč.

Sve što je saznavao o Srbima približilo ga je odluci da se preseli u Beograd. Napisao je i knjigu pod nazivom “Svi moji putevi vode u Srbiju”.

 Život u Beogradu mi se veoma sviđa, ovde je sve mirno, ljudi su vrlo simpatični, i veoma sam se brzo uklopio. Obožavam parkove, zemunski kej, a naročito Kalemegdan u čiji kamen je urezana istorija. Svaki put kada moja porodica dođe u Beograd, ja ih vodim tamo da im pokažem kako je lepo ovde živeti. Takođe, srpska hrana je veoma dobra, ali što se tiče sireva, mislim da su Francuzi jedan korak iznad – kaže Arno kroz osmeh.

Suprugu Ivanu sreo je u Zvorniku kada su posle prelaska mosta naleteli jedno na drugo. Zanimljivo je da je ona živela u Francuskoj, na samo 80 kilometara od Grenobla, ali je život hteo da se sretnu u Bosni.

– Zaprosio sam je Gračanici, među ikonama, i to je bio divan trenutak jer za nju kao Srpkinju Kosovo predstavlja mnogo toga. Posle toga smo se venčali u Visokim Dečanima, gde smo krstili i ćerkicu Milenu – priča nam.

Zbog svega što je do sada uradio za Srbe na Kosovu, dobio je srpski pasoš, ali i orden od predsednika Nikolića.

– Bio sam veoma počastvovan jer je to neka vrsta priznanja za sav moj trud, nisam ništa tražio, a dobio sam više nego što sam mogao da zamislim. Srbi su promenili moj život i kad bih radio još 100 godina, ne bih mogao dovoljno da vam se odužim za to – kaže skromni Francuz.

Od prvog dana kada je stigao na Kosovo, znao je da nikad neće prestati da pomaže. Kada je počeo, organizacija je imala desetak donatora, a danas ih je 8.000. Zahvaljujući, tome, između ostalog, deca sa Kosova svakog leta idu na more.

Nismo promenili svet, ali smo pružili pomoć ljudima. Omogućili smo nekim neznanim đacima da mogu učiti na miru i u toplom, učinili smo da nekim zaboravljenim starcima bude manje hladno tokom zime, vratili smo osmeh nekoj deci, svima smo pokazali da nikada ne treba očajavati i da solidarnost nije isprazna reč – poručio je Arno na kraju razgovora.

 

  Tačno.

IZ PRIJATELJSKE EU PORUČUJU: Srbi na Kosovu da se odvoje od Beograda i Srbijo, ne uplići se u ulazak Kosova u međunarodna tela!


Evropski parlament traži da vlasti u Prištini „odmah ustanove Zajednicu srpskih opština saglasno sporazumu, potpisanom uz posredovanje Evropske unije“.

Srbi na Kosovu da se odvoje od Beograda

Takođe, u predlogu rezolucije o Kosovu, koju treba da usvoji Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta, navodi se da to treba uraditi u skladu s odlukom „Ustavnog suda Kosova“.

U predlogu rezolucije, koju potom, na plenarnom zasedanju, treba konačno da usvoji i Evropski parlament, navodi se da još nije počela ni izrada statuta Zajednice srpskih opština, koja je u dokumentu označena kao „asocijacija“, kako je nazivaju vlasti u Prištini.

Izveštač Evropskog parlamenta za Kosovo, austrijska poslanica „zelenih“ Ulrike Lunaček, izradila je izveštaj koji je poslužio kao osnova za predlog rezolucije.

U njemu se ponovo poziva pet članica EU koje ne priznaju nezavisnost Kosova, da to učine, uz tvrdnju da bi to „doprinelo normalizaciji odnosa Beograd-Priština“.

Takođe se „hitno traži od rukovodilaca srpske zajednice na Kosovu da svoj položaj i ulogu u potpunosti ugrade u kosovske institucije, da se odvoje od Beograda i konstruktivno rade, na dobrobit celog stanovništva Kosova“.

Srbijo, ne uplići se u ulazak Kosova u međunarodna tela

Predstavnici Srpske liste koja je ranije učestvovala u radu vlade u Prištini, saopštili da se neće vratiti u kosovske institucije sve dok ne počne formiranje Zajednice srpskih opština, na šta su se vlasti u Prištini obavezale potpisivanjem sporazuma o tome još avgusta 2015. godine.

U dokumentu o kojem raspravlja Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta, izražava se i „zabrinutost zbog i dalje postojećih srpskih paralelnih struktura, i traži se njihovo uklanjanje“.

Evroposlanici „pozivaju zainteresovane strane da nađu prihvatljivo i zadovoljavajuće rešenje za položaj Rudarskog kompleksa Trepča“.

Takođe se pozdravlja to što je Kosovo dobilo status posmatrača u Savetu Evrope i „poziva se Srbija da se ne upliće u ulazak Kosova u međunarodna i regionalna tela“.

ocaj...

Šta je oduzeto Srbiji odlukom Vlade Kosova


Nepokretna imovina registrovana na ime bivše SFRJ i Srbije koja je po odluci Vlade Kosova preregistrovana na vlasništo Republike Kosovo uključuje imovinu državne i vojne administracije i imovinu bivših društveno-političkih organizacija, rečeno je danas agenciji Beta u Vladi Kosova.

Vlada Kosova donela je 1. marta odluku da se sva nepokretna imovina na Kosovu registrovana na ime SFRJ, Srbije i Autonomne Pokrajine Kosovo, registruje na ime Republike Kosovo kao vlasnika te imovine.

U odluci u koju je agencija Beta imala uvid, kosovska katastarska agencija obavezuje se da odmah na ime Kosova prebaci svu nepokretnu imovinu. Odluku je potpisao premijer Kosova Isa Mustafa čime je ona i stupila na snagu.

Na spisku imovine koja je preregistrovana kao vlasništvo Kosova je zemljište u vlasništvu Republike Srbije, odnosno prema podacima Geodetskog zavoda Srbije, 29 odsto celokupnog zemljišta na Kosovu.

Takođe na tom spisku su i objekti površine od oko 1.400.000 kvadrata u javnim zgradama, 24.688 kvadrata u zgradama za stanovanje, 3.973 kvadrata metra od posebnoj značaja, 753.916 kvadrata drugih građevinskih objekata, restorana, odmarališta, sportskih objekata.

U vlasništvo Kosova prema odluci kosovske vlade su i kombinat Trepča, Ski centar Brezovica, kompanija Lola Lešak, Kosmet prevoz, Železnice Srbije sa svom pratećom infrastrukturom na Kosovu, Termoelektrane u Obiliću, imovina Elektromreža Srbije, Srbijašuma i Elektrokosmeta na Kosovu, Zubin Potok, PTT Srbija, NIS Jugopetrol, Aerodrom Priština, Nacionalni park Šara.

Vlada Srbije je najavila da će poništiti odluku Vlade Kosova.

Више од 32.000 људи са Косова враћено из европских земаља


У претходних нешто више од две године из западноевропских земаља је враћено више од 32.000 људи са Косова и Метохије.

Косовска полиција је потврдила да је током 2015. на Косово врађено 18.000 људи, преноси РТК.

Године 2016. назад се вратило 13.000, да би тренд повратка из европских земаља био настављен и у овој години.

У прва два месеца 2017. на Косово је враћено 1.200 особа, а већина је враћена из Немачке, Швајцарске, Шведске, Француске и Аустрије.

Талас исељавања са Косова у западноевропске земље био је приметан нарочито крајем 2014. и почетком 2015. године.

Влада Србије поништила одлуку Приштине о преузимању српске имовине на КиМ


Влада Србије донела је одлуку којом је уредбу Приштине о преузимању српске имовине на Косову и Метохији прогласила ништавном, као што је раније учинила и у случају „Трепче“.

Премијер Србије Александар Вучић поручио је привременим властима у Приштини да је „право својине – најзаштићеније право у свету, посебно на западу. Стога тај потез Приштине, o преузимању српске имовине на КиМ, који није ништа друго до отимачина туђе својине, сматрамо ништавним“.

Премијер је новинарима рекао да је од почетка преговора у Бриселу било јасно да ће Приштина повући један такав потез. Он је истакао да су представници Приштине такође сваки пут одбијали да разговарају о имовини у оквиру дијалога

Вучић је подсетио да су приштинске власти потписале и да је „Трепча“ њихова, али се металуршки комплекс налази на северу. „Како је ваша ‘Трепча’, а да ниси ушао унутра, да не управљаш нечим тамо.

Поводом погрома над Србима од 17. марта 2004, премијер је косовским Албанцима поручио да не помишљају да ће против Срба спроводити акције какве су спровели 2004. и 2008. године.“Заборавите на ту ‘велику силу’ коју наводно имате“, поручио је Вучић.

У власништву Србије 58 одсто имовине на Косову


Чак 58 одсто територије Косова, државне, приватне, друштвене и црквене имовине у власништву је Србије, њених грађана и институција, а за све то држава има оригиналну катастарску документацију која је 1999. године извучена са Косова и која је сада од непроцењиве важности, каже Славица Радомировић, некадашња директорка Катастра на КиМ.

„Грађа коју ми поседујемо је огромна и заштићена у Геозаводу у Београду. Албанци годинама траже од нас да им вратимо документа, јер постоји правна несигурност за све грађане на Косову, али ми немамо ниједан разлог да им то вратимо јер ми положај Срба враћањем катастра нећемо побољшати“, каже за Танјуг Радомировићева, која је и организовала евакуацију катастарске документације са Косова.

Та документација је најчвршћи аргумент Србије против незаконите одлуке косовске владе да се сва непокретна имовина Србије региструје на име Приштине као власника.

Славица Радомировић упозорава да отимање српске имовине траје дуго, те да је Косово формирало свој катастар базиран на фалсификатима. Од идеје да се питање имовине на Косову дефинише у Бриселу, упоређивањем оригинала и косовских докумената, о чему је постигнут технички споразум, на крају није није било ништа.

„Предвиђено је да заједно са албанском страном и међународном заједницом упоредимо евиденцију катастра из 1999. године, који је оригиналан, са подацима реконструисаног катастра на Косову, али када су Албанци схватили да ће код тог упоређивања да испливају њихови фалсификати, тада су замрли преговори.“

Косовске власти су 2002. године донеле Закон о регистру непокретности, али, како каже Радомировићева, због инсистирања међународне заједнице, сада се траже документа која показују на основу чега су извршене, на пример, промене у праву својине.

Србија, према њеним речима, нема праву информацију које су размере фалсификовања.

„Из извештаја које ОЕБС прослеђује Уједињеним нацијама можемо да видимо да су баш велике размере фалсификовања.“

„Само у Призрену Албанац је тужио 24-оро Срба. Наводно је његов отац купио ту земљу пре 30 година и наводно су путем одржаја стекли право својине. Косовски суд је је Србима само на огласној табли оставио обавештење да се одржава суђење и поставио им привремене заступнике, три адвоката Албанца. Сама чињеница да је тужилац платио те заступнике, говори колико је то све пристрасно“, каже Славица Радомировић.

Она је лично организовала и учествовала у преношењу тона и тона докумената, који су на рукама изношени из архива катастра на Косову у јуну 1999, док су у том моменту НАТО трупе улазиле у јужну покрајину.

Како је рекла, захваљујући помоћи колега из Врања и Куршумлије и бројних добровољаца, тоне папира су стизале у Београд, а једино из седам општина није изнета сва документација, али, како истиче, постоје копије.

Вредност имовине коју Косовске власти покушавају да присвоје је према неким проценама десет милијарди евра, земљиште, објекти, пословне зграде, државна предузећа, спортски објекти.