Blok DSK-ABK-IK i Samopredeljenje: 9. oktobra nastavak sednice

Koalicioni blok DSK-ABK-IK i Samopredeljenje uputili su danas pismo sa 63 poslanička potpisa predsedvajucoj kosovskog parlamenta Fljori Brovini i predsednici Kosova Atifeti Jahjagi sa zahtevom da nastavak sednice skupštine bude održan 9. oktobra, prenose prištinski mediji.

U pismu se navodi da je cilj te inicijative konstituisanje kosovskog parlamenta i svih institucija.

Kako prenose mediji u Prištini, sednica treba da bude zakazana u četvrtak, 9. oktobra u 10 časova i da na dnevnom redu bude izbor predsednika i potpredsednika kosovkog parlamenta, navedeno je u pismu.

U tom pismu se podseća da po pravilniku o radu kosovskog parlamenta, 40 poslanika ima pravo da zatraži sazivanje vanredne sednice parlamenta.

Predsedavajuća kosovskog parlamenta Fljora Brovina obavestila je juče Sekreterijat skupštine da je nastavak konstitutivne sednice na kojoj je trebalo da bude izabran predsednik parlamenta odložen na neodređeno vreme.

Sednica kosovske skupštine trebalo je da bude održana danas, a na iznenađene svih, odložena je na neodređeno vreme.

Jahjaga je pozvala sve političke lidere na Kosovu da ubrzaju pronalaženje rešenja povodom formiranja institucija, posle odlaganja sednice parlamenta.

Kako je saopštio kabinet predsednice, Jahjaga uvažava nezavisnost skupštine, ali se distancira od odluke predsedavajuće parlamenta Brovine za odlaganje zakazane sednice.

Preuzeto sa ...

Pritiskaju petorku da prizna Kosovo!

Evropski komesar za proširenje namerava da radi na ubrzanju puta lažne države u EU. Cilj je da uklonimo prepreke za dalji napredak Prištine - kaže Johanes Han za „Novosti“


Španija ne želi da menja stav o KiM zbog separatista u Kataloniji

PET zemalja članica EU koje do sada nisu priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova trebalo bi, uskoro, da očekuju nove pritiske briselske administracije da promene stav.

Tako, bar, može da se prosudi iz prvih izjava budućeg komesara za evropsku politiku susedstva i pregovore o proširenju, Johanesa Hana, koji je poručio da očekuje nove pomake u stavu ovih zemalja i najavio da će to lično nadgledati s novom šeficom evropske diplomatije Federikom Mogerini.

- Pripremajući se za ovu funkciju, razumeo sam da je možda moguće da u razgovorima s tih pet vlada identifikujemo gde se trenutno nalazimo, kolika je njihova fleksibilnost i šta su mogući koraci, s ciljem da se situacija poboljša, da nemamo previše teške prepreke za dalje razgovore i rad s Kosovom. To će biti deo mojih aktivnosti u prvih nekoliko meseci - otkrio je Han svoje namere, za „Novosti“.

U kosovskom pitanju ogleda se najozbiljnije razmimoilaženje članica EU na osnovu krajnje oprečnih stavova, što im ozbiljno podriva jedinstvo, pa će Brisel u predstojećem periodu pokušati nešto da uradi u tom pravcu. Teško je, međutim, pomisliti da bi bilo šta ozbiljnije moglo da se promeni, imajući u vidu čvrste pozicije Kipra, Slovačke, Španije, Grčke i Rumunije, i stanje na terenu, u trenutku kada rastu regionalni apetiti kao, na primer, ovih dana u Kataloniji.

Unija u svoje okrilje ne prima regione, već države, pa bi stavovi pomenutih prestonica, u jednom trenutku, mogli da ukoče dalji hod Prištine ka Briselu.

POGLAVLjA NA ČEKANjU

HAN je pohvalio rad svog prethodnika, Štefana Filea, ali nije išao dalje od toga, kada je reč o Srbiji. Iako, prema našim saznanjima, File u svom predstojećem godišnjem izveštaju, koji će biti predstavljen sledeće nedelje, predlaže da se u pregovorima s našom zemljom konačno otvori prvo poglavlje, Han nije bio tako eksplicitan.

- Trenutno se nalazimo u procesu skrininga. Videćemo.

Preuzeto sa ...

Beograd -- Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić rekao je da će se od Srbije očekivati promena Ustava, ali ne samo zbog odnosa sa Prištinom.

On je istakao da će to biti neophodno i zbog evrointegracija, te dodoa da su sve preporuke iz izveštaja Evropske komisije korisne za Srbiju.

Đurić je, gostujući na RTS-u, rekao je da se izveštaj odnosi na primenu Briselskog sporazuma, formiranje Zajednice srpskih opština, ali i rešavanje pitanja civilne vlasti.

Govoreći o mogućnosti da se promeni Ustav, direktor Kancelarije je istakao da je se u pregovorima Beograda i Prištine pravni okvir posmatra kao nešto što je dato, ali da u jednom trenutku mora da se uklopi Zajednica srpskih opština u pravni sistem kako bismo imali pravnu sigurnost.

Đurić je naglasio da će nas svakako očekivati promena Ustava zbog evrointegracija.

Prema njegovim rečima, važno je da je srpskim Ustavom predviđena mogućnost da se usvoji ustavni zakon koji se odnosi na Kosovo i Metohiju.

Šef kancelarije za Kosovo i Metohiju smatra da se nekada suviše pitanje odnosa Beograda i Prištine guraju u centar pažnje, pa su zapostavljena neka druga pitanja neophodna za evrointegracije.

Kada je reč o nastavku pregovora sa EU, Đurić očekuje da će do kraja godine, paralelno pored poglavlja 35, biti otvoreno još jedno poglavlje.

Đurić je rekao da su sve preporuke iz izveštaja Evropske komisije korisne za Srbiju.

Komentarišući medijske navode da će kosovska predsednica Atifeta Jahjaga 1. novembra doći u Beograd, Đurić je rekao da nema takvih saznanja, ali da se svi građani koji ne krše zakon mogu kretati na celoj teritoriji Srbije.

Govoreći o tome što skupština u Prištini još nije konstituisana, iako je od izbora prošlo nekoliko meseci, Đurić je rekao da to što nema vlade i nama ne odgovora, ali da mi ne možemo Albancima da biramo rukovodstvo.

Izvor: B92

 

Beograd -- Marko Đurić održaće danas inicijalni sastanak sa predstavnicima organizacija i tela koje se bave povratkom raseljenih i prognanih.

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije Marko Đurić sastaće se sa predstavnicima OEBS-a, UNHCR-a, Kancelarije UN u Beogradu, Kancelarije ličnog izaslanika visokog predstavnika EU, Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije (KIRS) i Ministarstva spoljnih poslova.

Kako je navedeno u saopštenju, sastanku će prisustvovati šef Kancelarije UN u Beogradu Peter Due, šef Kancelarije ličnog izaslanika VP EU u Beogradu Aksel Jenike, šef Predstavništva UNHCR za Srbiju Eduardo Arboleda i šef odeljenja za demokratizaciju OEBS Jan Lueneburg.

Sastanku će prisustvovati i komesar za izbeglice i migracije Srbije Vladimir Cucić, pomoćnik ministra spoljnih poslova Roksanda Ninčić i predstavnik privremenih institucija samouprave u Prištini zadužen za pitanja zajednica i povratka Dalibor Jevtić.

Izvor: B92

Zakon prema slovu Brisela

Usvajanje ustavnog akta o KiM sačekaće da se sa Prištinom reše ključna pitanja

USVAJANjE ustavnog zakona o KiM najverovatnije će na dnevni red stići tek kada Beograd i Priština dijalogom razreše ključna otvorena pitanja, jer će taj propis reflektovati postignute dogovore u Briselu. Pitanje je, međutim, hoće li njegov sadržaj uticati i na eventualnu promenu preambule Ustava kojom je Kosmet definisan kao „suštinska autonomija“ u okviru Srbije.

Usvajanje ovog zakona najavio je direktor Vladine Kancelarije za KiM Marko Đurić:

- Time će se urediti pravni položaj KiM unutar Srbije, utvrditi stepen autonomije i sve što je u političkom smislu odlučeno uklopiće se u naš pravni sistem kako bismo imali dugoročnu pravnu sigurnost.

O dilemi može li usvajanje Ustavnog zakona o južnoj pokrajini da dovede i do izmene formulacija u Ustavu koje se tiču Kosova i njegove preambule, Milovan Drecun, šef skupštinskog odbora za KiM, kaže za „Novosti“:

- Zakonom ćemo se prilagoditi realnosti na terenu, ali to ne znači odricanje od formulacije da je KiM sastavni deo Srbije. Ovaj propis treba da „prepozna“ Zajednicu srpskih opština na KiM, da definiše odnose sa tom zajednicom i njeno finansiranje.

Po mišljenju Drecuna, najbolje bi bilo da se zakon ne usvaja pre nego što se u dijalogu nađu rešenja za ključna otvorena pitanja sa Prištinom, da se kasnije ne bi ukazala potreba za novim propisima.

Nekadašnji šef pregovaračkog tima sa Prištinom Borislav Stefanović (DS) kaže da Ustavni zakon treba da definiše promene proizašle iz pregovaračkog procesa, ali i međunarodno prisustvo na KiM koje se razlikuje od onog iz 1999, pa i 2006:

- Zakon treba da se odnosi na ZSO, ali i na odnos prema kosovskom entitetu koji faktički više nije u političkom, pa ni u pravnom sistemu Srbije.

A da li sve ovo znači da je formulacija „suštinske autonomije“ na klimavim nogama, Stefanović kaže:

- To je veliko pitanje. Zakon svakako mora da definiše osnovne pojmove i ovlašćenja Beograda, kao i to kako se gleda na status entiteta. Samo donošenje zakona ne iziskuje promenu preambule Ustava, ali tek ćemo u narednom periodu videti šta će biti njegov sadržaj.

Preuzeto sa ...

Enver Hodžaj budući kosovski premijer?

Kosovski ministar inostranih poslova Enver Hodžaj mogao bi da bude mandatar nove vlade u Prištini, ta opcija stiže sa nemačkog stola s ciljem prevazilaženja višemesečne političke krize, tvrde današnje frankfurtske "Vesti".


Enver Hodžaj

List podseća da "ambasade zemalja sponzora kosovske nezavisnosti ne žele direktno da učestvuju u formiranju nove vlade, ali znaju da su sada šanse za normalan rad institucija svedene na minimum".

Opcija sa Hodžajem kao novim premijerom, koji kao jedan od čelnih ljudi Demokratske partije Kosova Hašima Tačija važi za osobu koja ima dobre odnose sa zvaničnim Berlinom, za sada se glavnim kosovskim političkim akterima predstavlja na nivou 'opipavanja pulsa, piše list.
 
Prema pisanju dnevnika, "u toj varijanti, Tači bi prepustio mesto šefa vlade Hodžaju, a taj potez bi napravio prostor za koalicione pregovore za drugoplasiranu na junskim izborima - Demokratski savez Kosova (LDK) Ise Mustafe".

Pozivajući se na svoje izvore, list podseća da u Prištini "trenutno nijedna od dve opcije nije u stanju da formira vladu".
 
"Osim toga, Ramuš Haradinaj je u očima stranih predstavnika postigao autogol ulazeći u koaliciju sa Pokretom Samoopredeljenje, kojima, naročito ambasada SAD, nije spremna da oprosti incident iz juna prošle godine, kada su pristalice tog pokreta napale poslanike Samostalne liberalne stranke i okružile ambasadorku SAD Trejsi En Džejkobson prilikom ulaska u zgradu Skupštine Kosova".
 
S druge strane, zbog dugogodišnjih loših odnosa sa LDK, Tačijeva stranka nema dovoljnu većinu, pišu Vesti.
 
List zaključuje i da je "interesantno da je naslednik Skendera Hisenija na mestu šefa kosovske diplomatije najuporniji zagovornik izlaska iz krize i sporazuma izmedju stranaka Hašima Tačija, Ise Mustafe i Ramuša Haradinaja.
 
Enver Hodžaj je diplomirao 1993. na Katedri za istoriju Univerziteta u Prištini, a redovne studije nastavio je na Univerzitetu u Beču, na Fakultetu humanističkih nauka.
Godine 2008. izabran je za ministra za obrazovanje, nauku i tehnologiju u kosovskoj vladi.

Preuzeto sa ...

Alabanski huligani napali Parohijski dom u srpskom delu Orahovca

Petnaestak minuta po prekidu fudbalske utakmice između Srbije i Albanije, dogodio se napad nepoznatih lica na Parohijski dom u srpskom delu Orahovca.

Kako je javio radio Kontakt plus, trojica albanskih mladića, uz povike "Albanija, Albanija", prošla su srpskim delom grada, razbijajući usput staklene flaše piva o zidove srpskih kuća, a najviše na trgu ispred crkve "Uspenje Presvete Bogorodice", gde su pocepali srpsku zastavu, koja je bila okačena na jednoj od bandera u centru srpskog dela grada.

Oni su zatim kamenom, ovećih dimenzija, gađali prozor Parohijskiog doma, pogodivši sobu u kojoj se, u trenutku napada, nalazila popadija sa svoje dvoje maloletne dece.

Na sreću, tokom napada, niko od članova porodice orahovačkog paroha jereja Srđana Jerinića, nije povređen.

Napadači su istovremeno na zidu napuštene i oronule srpske kuće, koja se nalazi preko puta Parohijskog doma, okačili zastavu Republike Albanije, a zatim pobegli u nepoznatom pravcu.

Radio Kontakt plus navodi da su srpski građani, koji žive u blizini Parohijskog doma i koje su uznimirili povici albanskih mladića, lomljava stakla i vrisak sveštenikove dece, izašli na ulicu i nedugo zatim prisustvovali uviđaju Kosovske policije, koja je po dojavi izašla, da bi na licu mesta obavila uviđaj.

Dok je trajao uviđaj i dok su srpski građani pokušavali da umire i ohrabre uznemirane članove sveštenikove porodice, nekoliko albanskih mladića, iz porodica koje su se, kupovinom srpskih kuća, doselile u srpski deo grada, prišlo je posmatralo uviđaj.

Jedan od njih, koji praktikuje da u večernjim časovima šeta svoja dva velika psa po srpskim ulicama, hteo je sa svojim psima da prođe ulicom baš u trenutku kada je Kosovska policija vršila uviđaj, prikupljajući dokaze napada (deliće polomljenog stakla, albansku zastavu, stakla od polomljenih pivskih flaša, kamen i dr.), kad ga je jedan od kosovskih policajaca, repetirajući pištolj, primorao da se vrati nazad.

Srpski građani, koji su po navici očekivali tenzije i provokacije Albanaca zbog fudbalske utakmice visokog rizika između Srbije i Albanije, ipak je iznenadio i uznemirio napad na porodicu sveštenika Srđana Jernića, koji smatra da je ovo napad na njega i njegovu porodicu, a ne na verski objekat, jer da su napadači hteli da napadnu i oštete zgradu Parohijskog doma, polomili bi, kakao je rekao, stakla na lokalu donjeg sprata, a ne bi gađali jedini ostvetljeni prozor zgrade, navodi Radio Kontakt plus.

Preuzeto sa ...

Iguman Sava Janjić: Skandalozne izjave Bajrama Redžepija o grafitima

Iguman manastira Visoki Dečani Sava Janjić odbacio je večeras optužbe ministra unutrašnjih poslova Kosova Bajrama Redžepija da je neko iz tog manastira pisao preteće poruke na zidovima Visokih Dečana.



On je u saopštenju objavljenom na sajtu Raško-prizrenske i Kosovsko-metohijske eparhije ocenio da su "šokantne i neodgovorne" izjave Redžepija da je KFOR ometao istragu jer nije dozvolio da se obavi unutar manastira.

"Još od prvog dana kada su grafiti primećeni na nekoliko mesta u okviru manastirskog imanja angažovana je lokalna opštinska i regionalna kosovska policija, a istraga je počela istog dana i to u okviru samog manastirskog kompleksa uz punu podršku KFOR-a", podseća Janjić.

Iguman Visokih Dečana je dodao da je neprekidno u vezi sa regionalnim i lokalnim šefovima policije, kao i da u manastiru upravo boravi istražni tim koji preuzima video zapise od manastirskog obezbeđenja.

Po njegovim rečima, forenzički tim je već obavio istragu na lokacijama gde su grafiti pisani, a prema podacima koje je dobio od regionalnog komandanta KFOR-a pukovnika Anđela Minelija, međunarodne snage ničim nisu otežavale ili uslovljavale rad policije.

"Pukovnik Mineli potvrđuje ono što i mi svakodnevno vidimo na terenu - dobru i korektnu saradnju Kfora i policije. Zbog kompleksnosti bezbednosne situacije na ovom prostoru naša Crkva ostaje i dalje pri čvrstom stavu da je zaštita KFOR-a jedan od glavnih preduslova za normalan život i funkcionisanje ovog manastira", napisao je Janjić.

On je zaključio da ministar Redžepi "ili nije obavešten o radu svoje policije na slučaju manastira Dečani pa javnosti daje netačne informacije, ili je u pitanju politička kampanja kojom se namerno želi baciti krivica na dečanske monahe i Kfor".

"Medijski nastupi ministra unutrašnjih poslova ne vode izgradnji poverenja između SPC i Kosovskih institucija", naglasio je iguman.

Preuzeto sa ...

Kosovski ministar spoljnih poslova Enver Hodžaj izjavio je da njegovo prisustvo na regionalnoj konferenciji u Beogradu svedoči o suverenitetu Kosova i da se ono tretira ravnopravno u regionalnoj i međunarodnoj dimenziji, kao što je bilo na tom sastanku.

 
Hodžaj je, u intervjuu za Danas, istakao da je njegovo prisustvo na prošlonedeljnoj konferenciji pravi rezultat dijaloga koji je vođen na visokom nivou o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije, a da očekuje i da se isti format sastanka održi i u Prištini.
 
-  Kao ministar inostranih poslova, zagovornik sam i promoter dijaloga kao osnovnog instrumenta ka dobrosusedskim odnosima - rekao je on.
 
Brisleski sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine Hodžaj je okarakterisao kao početak istorijskog procesa koji će trajati nekoliko godina.
 
- Dogovor kao takav je uveo nova pravila igre, u pogledu relaksacije političkih odnosa, iako preostaju još mnogi izazovi na tom putu, pre nego što normalizujemo odnose - smatra Hodžaj.
 
On je poručio da Kosovo želi da nastavi dijalog sa Srbijom i u potpunosti primeni sporazume postignute u Briselu, kao i da nastavi s otvaranjem bilateralnih pitanja koja Beograd i Priština treba da reše u narednim godinama.
 
- Za Kosovo i Srbiju konsolidacija znači punu normalizaciju odnosa u naredne četiri godine i rešavanje svih otvorenih pitanja. Ono što je važno jeste da dijalog ne treba da traje beskrajno i bez jasnog krajnjeg cilja - naglasio je Hodžaj.
 
On je precizirao da je cilj Kosova postizanje pravno obavezujućeg sporazuma na kraju procesa koji znači mir i uspostavljanje diplomatskih odnosa sa Srbijom.
 
- Kosovo je nezavisna, multietnička i sekularna država i što pre Srbija prizna Kosovo, biće manje polemike i diskusije o osetljivim pitanjima koja su odjek iz prošlosti - zaključio je Hodžaj.

Izvor: Blic

 


Neka pita amere dal su suvereni....