Kosovo i Metohija - Sve ili nesta - Zadnje poglavlje? - Vase misljenje 3

Novi zapadni plan za KiM: Srbija da prizna Kosovo, Amerika da sebi približi Srbiju, najveću i najmoćniju državu u regionu
17.05.2018. 07:00

Dijalog Beogarada i Prištine mora da dovede do priznanja Kosova kao nezavisne države od strane Srbije. Još nije došlo vreme za razmenu teritorija Kosova i Srbije. Amerika mora da zaustavi sporo klizenje Kosova ka zamrznutom konfliktu. Kosovo treba da dobije malu vojsku.

Ovako američki institut "Istok Zapad", na čijem je čelu bivši ambasador SAD u Srbiji Kameron Manter, vidi put ka rešenju kosovskog pitanja i budućnosti Kosova i Metohije. Reč je o institutu koji ima uticaja u američkoj javnosti, ali stavovi koje oni iznose u svojim izveštajima zapravo su stavovi stručnjaka upućenih u situaciju u regionu Zapadnog Balkana.

Njihov plan nema veze sa američkim planom za Kosovo, koji je dostavljen Srbiji i o kome je "Blic" pisao, ali budući da je reč o uticajnom američkom institutu, iza kojeg stoje uticajni političari, njihovi stavovi zapravo predstavljaju preovlađujuće mišljenje u američkoj stručnoj javnosti.

Izveštaj, naslovljen "Vreme je za akciju na Zapadnom Balkanu" objavljen je nedavno, a rečenice sa početka teksa upravo njegov deo.

U izveštaju se analizira, kako je objašnjeno, potreba za hitnom i prelomnom akcijom SAD i EU kako bi se rešila goruća pitanja i sprečio potencijalni sukob na Zapadnom Balkanu.

U ključnim preporukama za američku diplomatiju kad je o Srbiji reč, u izveštaju se ukazuje da "SAD treba da obnove i ojačaju odnose sa Srbijom, najvećom i najmoćnijom državom u regionu".

I mada su delovi ovog izveštaja već objavljeni, portal "Kossev.info" koji je imao uvid u sam dokument, objavio je detalje poglavlja koji se tiče Kosova i Metohije, a pod nazivom "Zaustaviti da Kosovo polako klizi ka statusu zamrznutog konflikta"

Zamrznuti sukob

Kosovo zalazi u zamrznut sukob u kojem će njegov sporni međunarodni status postati njegova nesrećna stvarnost. Poslednjih deset godina dokazalo je da čak i priznanje svih država EU, ili značajnog dela međunarodne zajednice neće promeniti položaj Kosova sa Srbijom, niti smanjiti podršku Rusije opstrukciji Srbije. Rešenje zahteva da Srbija i Kosovo pomire svoja neslaganja oko državnosti Kosova.

Povlačenje KFOR-a

Ova normalizacija dala bi opipljivu korist za region. To bi dovelo Srbiju bliže EU i omogućilo Kosovu da nastavi sa procesom punopravnog članstva u UN i druge međunarodne organizacije. Članstvo Kosova u INTERPOL-u, na primer, omogućilo bi veću saradnju i koordinaciju u borbi protiv korupcije i terorizma. Vremenom bi, sa popuštanjem napetosti, normalizacija takođe omogućila KFOR-u, koji uključuje značajne snage SAD-u, da smanji svoje fizičko prisustvo i posvećenost.

Priznanje Kosova

Kako bi zaustavili sporo kliženje Kosova ka zamrznutom konfliktu, Sjedinjene Države bi trebalo da podstiču EU da revitalizuje dijalog između Kosova i Srbije. Dijalog mora da dovede do priznanja Kosova kao nezavisne države od strane Srbije. SAD bi trebalo da budu spremne da prihvate mere s kojima se strane slažu kao deo njihove normalizacije odnosa.

Razmena teritorija

S tim u vezi, SAD treba da podstaknu EU da revitalizuje dijalog između Kosova i Srbije, uz podršku Sjedinjenih Država. Ali čak i ovaj dijalog možda ne uspe da dovede do normalizacije. Novi i kreativni predlozi će možda biti potrebni jednog dana. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nagovestio mogućnost neke "velike pogodbe" koja bi mogla da uključi razmenu teritorija Kosova i Srbije. Mada je ta ideja privlačna kao inovativno bekstvo od skliznuća Kosova u status zamrznutog konflikta, naše je gledište da još nije došlo vreme za tu ideju - bilo samostalno ili u okviru paketa rešenja koja sadrže i druge kompromise. Nije jasno da li bi srpski lideri mogli da iznesu predlog, a koji ne bi izazvao jako protivljenje na Kosovu. U bilo kom slučaju, signaliziranje da su kosovske granice porozne i otvorene za pregovaranje moglo bi da ima štetne efekte širom Balkana.

Mala vojska za Kosovo

Prisustvo NATO-a na Balkanu je privremeno, tako treba i da ostane. Zadatak NATO-a je da pomogne Kosovu u stvaranju "male vojske opremljene lakim naoružanjem". U nedavno objavljenom izveštaju "Vreme je za akciju na Zapadnom Balkanu" za svaku od zemalja Zapadnog Balkana, sa Kosovom i Metohijom, osim kratkog opisa problema, daju se preporuke za sprovođenje mera na putu ka pristupanju EU, ali i za većinu zemalja se konstatuje da izražavaju želju da pristupe i NATO-u.

Ruski uticaj na Srbiju

Opstajanje sukoba takođe predstavlja kontinuiranu priliku za ruski uticaj u Srbiji. Ova velika potreba za normalizacijom suočava se sa ozbiljnim preprekama. Dok su dve zemlje dostigle značajno razumevanje o različitim pitanjima - od otvaranja predstavništva u Beogradu i Prištini, energetici, reciprocitetu diploma, granicama, menadžmentu i carinskim procedurama, mnogi sporazumi nisu u potpunosti primenjeni. Kao minimum, postojeći sporazumi moraju da budu u potpunosti ispunjeni u dobrom duhu i od obe strane. Što se tiče velikih pitanja koja zahtevaju pregovore i postizanje sporazuma, treba ohrabriti strane da se na najvišem nivou saglase o "mapi puta" koja vodi do odluka i implementacije istih.

Bez ometanja

Pored aktivnog angažovanja Kosova u ovom dijalogu, Kosovo mora da preduzme odlučnu i samostalnu akciju da ponovo potvrdi svoju posvećenost principima koji su u osnovi Kopenhaških kriterijuma. Rad Specijalističkih komora treba da se podrži, a ne omete. Istovremeno, SAD i EU trebalo bi da se dobro posavetuju u planiranju posledica po objavljivanju optužnica. SAD i EU treba da budu spremni sa porukama podrške za stabilnost zemlje. SAD treba da podstakne EU da ponovo potvrdi to da Kosovo ostaje na kredibilnom putu za pristupanje, iako još mnogo treba da se uradi. Srbiji mora jasno da se stavi do znanja da ona ima svoj sopstveni pristup kojim se traži priznavanje Kosova i razumevanje da, onda kada se Srbija pridruži, to ne može da omete eventualno članstvo Kosova u EU."

Srbija najmoćnija u regionu

Sjedinjenim Američkim Državama potrebni su obnovljeni i ojačani odnosi sa Srbijom, najvećom i najmoćnijom državom u regionu. Trebalo bi zadržati podršku za članstvo Srbije u EU, istovremeno dok se podržava pozicija EU da se nove članice slažu sa evropskom politikom prema Rusiji, te da se Srbija neće pridružiti osim ako ne prizna Kosovo, navodi se po drugi put u ovom izveštaju.

Članstvo u NATO bi trebalo da ostane opcija za Srbiju
Člansto u NATO ostaje opcija

Sa druge strane, "članstvo u NATO-u bi trebalo da ostane opcija za Srbiju, ali očekivanja SAD-a moraju da budu manja zbog istorijskog nasleđa vojnih operacija NATO-a u regionu, kao i verovatnoće od glasnog ruskog protivljenja". Ipak, saradnju sa NATO-om treba nastaviti, uz podsticanje NATO-a da Srbija ograniči svoje bezbednosne veze sa Rusijom u trgovini oružjem i obuci.

O pritisku i sankcijama protiv regionalnih lidera

U izveštaju se navodi i da je Zapadni Balkan, koji obuhvata BiH, Makedoniju, Kosovo, Crnu Goru, Albaniju i Srbiju, ponovo postao područje koje zabrinjava zbog manjkavosti unutrašnjeg upravljanja, ekonomskih izazova, etničkih trvenja unutar regiona i spoljnih uticaja, navodi se u izveštaju.

"Osnovni okvir koji su uspostavili SAD i EU kako bi se stabilizovao Zapadni Balkan je i dalje održiv. Ali neophodan je novi pristup, onaj koji se sveobuhvatno bavi preklapanjem političkih, ekonomskih i bezbednosnih dimenzija višestrukih izazova sa kojima se suočava Zapadni Balkan. Kreatori politike u Vašingtonu i Evropi moraju da rade zajedno kako bi poboljšali strategije, i ponovno uspostavili partnerstva da bi uspešno rešavali pitanja koja su u pitanju. Sjedinjene Američke Države i EU moraju biti u združenom koraku u svom pristupu."

Međutim, osim podsticaja kao što su pre svega regionalna ekonomska saradnja i saradnja sa međunarodnim telima i NATO-om, predlaže se i:
"Sa uspešnom politikom se ne mogu sprovesti samo podsticaji. Trebalo bi da postoje 'de-podsticaji', odnosno povlačenje naknada koje su date u toku prelaznog perioda. Pored toga, trebalo bi da postoje nepodsticajne mere kada je na sceni kršenje ljudskih prava, međunarodnih sporazuma, a u Bosni i Hercegovini i Dejtonskog ustava, kao što je to bio slučaj kada su SAD nametnule sankcije premijeru Republike Srpske Miloradu Dodiku. One mogu uključivati:

- Javni i privatni politički pritisak;

- Ciljane sankcije protiv regionalnih lidera;

- Investicione crne liste, uključujući eliminisanje ili smanjenje evropske i/ili američke privatne i javne finansijske podrške."

Kako je predstavljena vojska Kosova

O prisustvu NATO-a se kaže da je ono na Balkanu privremeno i da tako treba i da ostane, a da je njegov zadatak da pomogne Kosovu u stvaranju male vojske opremljene lakim naoružanjem:

"NATO treba da radi sa Kosovom kako bi razvio malu, lakim oružjem opremljenu i odbrambenu vojnu mogućnost. Razvoj kosovske odbrambene snage neće u bliskoj budućnosti omogućiti Sjedinjenim Američkim Državama i njenim evropskim saveznicima da smanje svoju direktnu vojnu posvećenost regionu. Sve dok Srbija i Kosovo ne budu uživali stabilan odnos, NATO, uključujući i snage SAD-a, treba da budu prisutne. To znači da je prisustvo NATO-a privremeno. To tako treba i da ostane, a Vašington i NATO treba da odbiju nedavne pozive za trajno vojno američko ili NATO prisustvo na Kosovu, ili drugde na Balkanu, što bi bez potrebe isprovociralo Rusiju i Srbiju."

Izvor: Blic