Ја сам мислио да је далеко више земаља увело санкције Русији...а оно англосаксонске државе и Европа и то не цела а од Азије само Јапан...Африка ништа...латинска Америка ништа...
Ako ako ... i ne treba ništa da dobijemo, kad smo se pržili na titovo balansiranje i "uzimanje od istoka i zapada". Završili se ovo oko Kosmeta tako da ćemo ih priznati, a da pri tome ne dobijemo ništa ... biće to sasvim zaslužen ishod našeg oportunističke, tj qrvinske spoljne politike. I neće za to biti odgovoran jedan Vučić ili Tadić samo, nego ceo narod koji ne može ni danas da skapira da nema više Juge, da ne može da se preko nesvrstanih rade neki poslovi i prodaje neutralnost zapadu i istoku. I zapad i istok zaboli patka dal je Srbija neutralna, podneli bi i jedni i drugi sasvim dobro čak i ako bi se mi pridružili njihovim neprijateljima. Problem je što se takav odnos, prosto rečeno ne ceni. Kome treba nepouzdan partner za kojeg nikad ne znaš dal je sa tobom ili razmišlja da pređe kod tvoje konkurencije? Ko će da ulaže u takvu državu, njenu ekonomiju i vojsku? Pa očigledno ni Rusi ni zapad za takvu Srbiju nisu preterano zainteresovani. Sa druge strani Šiptari su Amerima saveznici i sasvim je logično da će ih oni podržati jbga ... tako to funkcioniše. Sad ovi naši debili traže od SAD da pritisnu svoje saveznike Albance da bi ispoštovali neutralnu Srbiju. Pa brate nemamo mi 100 milja stanovnika, jebačku ekonomiju i vojsku da bi nekom bilo toliko bitno da mi ostanemo neutralni. Naravno da Ameri neće pritisnuti Albance, baš naprotiv boksovaće da oni dobiju što više, a mi što manje, znači potpuno normalno i logično. Al ok ... mi smo rešili da masu stvari radimo protiv svake logike, pa što ne bi tako vodili i međunarodnu politiku, na kraju krajeva.
Признајем Косово! Много се претходних година причало и прича о „признавању Косова“. Ето, дође и на мене ред да признам Косово (и Метохију). Кад нас већ толико терају да то признамо, ево ја га признајем! Добро сте прочитали – признајем Косово! Признајем Косово као своју колевку и колевку Србије! Признајем га као родно место косовског мита, а са њим и као родно место свих јунака српског народа! Признајем га као Његошеву живу рану! Признајем га као неодвојиви део Србије, јер Косово јесте Србија и Србија је Косово! Признаћу и то да је Милош Ћирковић косовски витез у чијој личној карти као место рођења слободно може бити наведен управо Косовски бој! Признајем Косово као територију на којој светле српске цркве и манастири и почивају душе и тела највећих мученика и светаца српског народа! Признајем Косово са више престоница од којих су највеће: Високи Дечани, Богородица Љевишка, Грачаница, Девич и Бањска. Признајем да је на Косову и срце моје православне цркве – Пећка Патријаршија! Признајем Призрен као некадашњу престоницу! Признајем да је на Косову и после званичног краја боја, он настављен и у наше дане! Признајем да је Косово место на којем је Србија од, кажу изгубљеног, боја добила себе саму! Признајем да је мој народ на Косову страдао више и бруталније него било који други! Признајем и то да је на Косову данас Срба мање него пре, али исто тако верујем да Бог зна шта ради, иако се то не може рећи за оне који о тим људима морају бринути! Признајем да сам плакао за Косовом и за страдалим Србима! Признајем да сам се тресао када сам гледао како руше и пале српске светиње копајући очи и ружећи лица светаца на фрескама! Признајем да сам покушао да помогнем! Признајем да нисам обишао цело Косово и Метохију и признајем да ме је због тога срамота, иако то није само моја кривица! Признајем да је Косово света земља и да самим тим мора бити област мира, а не прогона! Признајем да цркве на Косову сијају три пута јаче него игде у свету! Признајем да је на Косову раздаљина између небеске и земаљске Србије мања него на највишој планини! Признајем да на Косову реке бујају од српских суза! Признајем и да су планине сваке године све више због српских жртава које се на њих додају! Признајем да се тамо тужно живи јер нема довољно дечјег смеха! Признајем да је тихо у изостанку литургија у свим порушеним манастирима и црквама! Признајем да се Косова не можемо надостити иако знамо да је српско док је света и века! Међутим, да признам да је Косово независна држава, то не могу! Сва сам признања на папир изнео, тако да не могу рећи светски моћници да нисам признао Косово! Признао сам га онолико пута колико сте то тражили, али на начин на који га једино могу признати! Кад сам га већ признао, сад ми не можете рећи да то није оно што сте тражили! Признао сам све оно што је истина, а ако се то вама и вашима не свиђа, онда то само значи да нас терате да пристанемо на лаж! А ако се ваша политика своди на лажи и насиље, радите то бар некоме ко то кроз своју историју није прошао и ко вас не зна као Срби. Кад већ само Србија од свих држава на свету има Косово, морали бисте и ви признати да нам завидите на њему! На Косово свакодневно већ вековима ударају и моћнији од вас пругасто-звезданих моћника, али никако да схвате да Бог живи на Косову! А ко удара на Бога, од њега нити има веће будале и срамоте својих родитеља, нити бољег кандидата за неког новог ђавола, јер се стари постидео онога што сте на Косову чинили! А вама браћо и сестре који још увек живите на Косову и Метохији заједно самном, признајем да сте понос целе Србије, земље чији сте држављани и која без вас не би ни била то што је!
Da li i u političkoj sferi postoji kolonijalno potčinjavanje? Nekome se može i to pričiniti. Ali, kada Šreder ili Bler savetuju vladu, to nikako nije čin najcrnjeg ponižavanja nacije i ruganje žrtvama iz 1999. To nije ni tragična slika države koja je izgubila svako samopoštovanje. Ne, to je manifestacija mudrosti, dubokog političkog uvida i afirmacija realpolitike kakva nije viđena još od vremena kneza Miloša. Srbija je, nema sumnje, na pravom putu.
Inace jevreji su super iskoristili tu ideju da je bog to uradio jer su to proglasili za pravednu kaznu pa su proroci dobili priliku da se bave politickom i drustvenom kritikom. Ajd i mi to da uradimo
Da li i u političkoj sferi postoji kolonijalno potčinjavanje? Nekome se može i to pričiniti. Ali, kada Šreder ili Bler savetuju vladu, to nikako nije čin najcrnjeg ponižavanja nacije i ruganje žrtvama iz 1999. To nije ni tragična slika države koja je izgubila svako samopoštovanje. Ne, to je manifestacija mudrosti, dubokog političkog uvida i afirmacija realpolitike kakva nije viđena još od vremena kneza Miloša. Srbija je, nema sumnje, na pravom putu.
Pa to ti kažem, recimo latinosi se množe kao zečevi u SAD, pa šta s tim, gadjaće tortiljama tenkove i otcepiti pola SAD?Naravno da neće. Radiš, ćutiš i to je to.
« Poslednja izmena: 15. Mar 2018, 13:38:33 od sergio ramos »
Da li i u političkoj sferi postoji kolonijalno potčinjavanje? Nekome se može i to pričiniti. Ali, kada Šreder ili Bler savetuju vladu, to nikako nije čin najcrnjeg ponižavanja nacije i ruganje žrtvama iz 1999. To nije ni tragična slika države koja je izgubila svako samopoštovanje. Ne, to je manifestacija mudrosti, dubokog političkog uvida i afirmacija realpolitike kakva nije viđena još od vremena kneza Miloša. Srbija je, nema sumnje, na pravom putu.
Pa to ti kažem, recimo latinosi se množe kao zečevi u SAD, pa šta s tim, gadjaće tortiljama tenkove i otcepiti pola SAD?Naravno da neće. Radiš, ćutiš i to je to.
Tema: 
