Reporter Glasa na tridesetčetvrtoj "Kosidbi na Rajcu" gde su takmičari "čistili livade" bez mašina

Kosili letnji dan do podne

Novi đidija Đorđe Tolić. Svaka čast mašini, ali čovek mora da poštuje prirodu da bi ga ona volela - objašnjavali su kosači

Ako ovaj ispred tebe greši, opomeni ga. Bolje ti nego ja... - savetuje prošlogodišnji đidija Milovan Petrović kosače koji će učestvovati u revijalnom delu 34. kosidbe na Rajcu. Pre godinu dana prve nedelje iza Petrovdana, njega su izabrali za đidiju. Najbolji otkos, najlepša nošnja i držanje presudili su da sada on komanduje kosidbom. Zatim se čuje zvuk otkivanja kose. To Miloš Cvetičanin, najbolji takmičar, označava koliko je rajačkih livada do sada pokošeno i nedostaje još zdravica, da prema dosadašnjoj tradiciji kosidba počne.

- Dragi gledaoci, pomože vam bog! - reče deda Milojko i podiže bukliju domaće ljute - U ime gospoda, vere pravoslavne, Srbije majke... domaćine bog ti pomogao!

Pomoćnik ministra trgovine i turizma odmah se prepoznao u ovoj ulozi i popeo na binu.

- Al' nije to to - seća se deda Milojko. - Pre sto godina oko Petrovdana ljudi se okupljaše na Rajcu u prelu. Momci se nadmetali u bacanju kamena s ramena, skoku u dalj, a devojke u pletenju. E, a onda je sve počelo da se modernizuje, pa da bi očuvali tradiciju osnovali su ove kosačke dane. Svaka čast mašini, ali čovek mora da poštuje prirodu da bi ga ona volela - priča Milojko, oslanja se na svoj štap i polazi za kolonom od nekoliko hiljada ljudi prema livadi.
Svetina se sporo kreće, uzbrdo, putem omeđenim tezgama. U ponudi je sve. Umesto igle, tu je guma za slavinu. Lokomotive nema, ali sa desne strane kolone poređani su traktori i druge mašine. Da je roba kvalitetna, potrudili su se trgovci da dokažu na licu mesta. "Vodootporni satovi", piše na jednoj kanti punoj vode u kojoj plivaju pomenuti artikli, smeštenoj odmah uz ražanj, na kome se bratski peku jare, jagnje i prase. Na drugom štandu samo jedna praseća glava, ali se u pećnici postavljenoj između liciderskih srca i štanda igračaka sa druge strane krčkaju pilići. LJubitelji umetnina preskočili su majice na kojima je Dražin lik i kupuju njegove portrete uklesane u drvetu. Oni koji su više naklonjeni veri nego monarhiji kupuju ikone i brojanice, a ko je poveo decu ne može da ih odvoji od susedne tezge prepune plišanih životinja.

Revijalni deo počinje u podne. Jedan po jedan muškarac zamahuje kosom. Suva trava saginje se do zemlje u slapovima, a kosači, posle pet-šest koraka, zastaju da naoštre sečivo.
- Vidi kosi do zemlje! Bolje neg mašina! Živio još sto godina! - blagosilja svako svog favorita.

- Nemoj mnogo da pritežeš, odneće ti kov sečivo - savetuje Dragoljub Stepanović, momka koji kosi do njega i udara čakanac i baknu. NJegov trinaestogodišnji unuk, odeven kao i deda, u nošnju, prinosi mu bukliju domaće šljive.
- Nema dana da ne kosim. Počeo sam još pre Đurđevdana, ali sam samo danas u opancima. Iako su mnogo klizavi, mora da nosiš nošnju ako hoćeš da učestvuješ. I unuk će do godine. - priča Dragoljub.

Livada je pokošena, a učesnici su odložili svoje alatke i sva tridesetčetvorica zaigraše dragovačko kolo. Još se ne zna ko će biti đidija, a uskoro počinje i takmičarski deo.
- Tehnika ili snaga? - nagađa publika, načičkana do linije koja ograđuje takmičarski deo terena. Deda Dobrivoje Aćimović, najstariji učesnik 34. kosidbe na Rajcu tvrdi da bez umeća nema čiste livade, dok 15 snažnih muškaraca u dva otkosa lomi suve travke.
Svi već znaju ko je pobednik, ali do svečanog proglašenja ima još tri sata. Okupljeni, zavučeni u šatore, razbacane na rajačkim obroncima uz zvuke narodne muzike, bogatu trpezu i hladno, valjevsko pivo znaju kako da ispune slobodno vreme.

Kada se već popilo, pojelo i zapevalo, na binu se popeše dečak i devojčica u nošnji i pročitaše prvo ime Milorada Sladojevića, koji je kao najbolji takmičar osvojio "zlatnu kosu". Milorad je iz Mrkonjića grada odakle su, kako se priča, najbolji kosioci na celom Balkanu. Zatim su nagrađeni i Milovan Vučković i Milorad Gazdić, za drugo i treće mesto, a najlepša vodonoša ove godine je Nevena Ćirjanović iz obližnje Kadine Luke. Novi đidija Đorđe Tolić, ukrasio se lentom i dobio uputstva za komandovanje naredne kosidbe i tako je do popodneva manifestacija završena, ali se slavlje na Rajcu nastavilo do kasno u noć.


Izvor: Glas Javnosti\Tekst i foto: Ivana Vranešević