Korupcija u Sremu: Lokalni tajkuni zaštićeni, policija pomaže, a najavljene promene se kreću brzinom puža!!!

Duško Dobrilović, bivši inspektor krvnih i seksualnih delikata u Policijskoj upravi Beograda, nije iznenađen ponovnim imenovanjem Milorada Veljovića na mesto direktora srpske policije. On je više puta ukazao na bahato i korupcionaško postupanje pojedinih moćnika uz pomoć ljudi iz policije i institucija opštine Pećinci.


“Milorad Veljović je produžena ruka srpske mafije. Prvo je bio čovek koga je surčinski klan i doveo na tu poziciju, a kad su se odnosi snaga promenili, brzo je dobio nove mentore u podzemlju. Ovo zato što se u Srbiji uz zaštitu i logističku podršku policije odvijaju svi tokovi prenosa narkotika u zapadnu Evropu.

Dokaz za to je i činjenica da već godinama u Srbiji nije pronađena nijedna veća količina droge, iako je prema izveštaju DEA, Srbija osnovni tranzitni pravac kuda se odvija prenos opijata na bogata evropska tržišta.

Svakako da će tako ostati i narednih pet godina, dokle god je na čelu naše policije čovek koga u šaci drži podzemlje. Ovo zato što svakako i za direktora policije postoje transkripti i dokazi o povezanosti sa narko klanom. Kako bi inače bilo moguće da se sadašnji premijer srpske vlade sastaje sa najvišim rukovodiocima narko klana, a da direktor policije nije pripremio teren za takve susrete?

Tu spregu sam objasnio već pred sudom gde vodim radnopravni spor zbog nezakonitog ostajanja bez posla. Ta moja saznanja su iz prve ruke jer sam bio svedok kako od Šilerove do stanice policije nestaje deo zaplenjenih narkotika.

Sve što sam o toj sprezi izgovorio na sudu, umesto da predstavlja osnov za sprovođenje istrage ili bar neke unutrašnje kontrole od tužilaštva i policije, zataškano je. Počevši od trgovine zemljom u industrijskoj zoni Pećinci, preko narkotika, pa sve do Razvojne banke Vojvodine, Agrobanke i ostalih.

Lokalni policijski moćnik, načelnik rumske policije, Željko Sekulović, je u direktnoj vezi sa Veljovićem, a njihovo prijateljstvo je zasnovano na materijalnom interesu. Sekulović je od dva kriminalca i tajkuna dobio na poklon po jedan stan u Rumi. Svakako je za to imao zasluge kod ovih.

Jedan od tajkuna je Borovica, koji je sada gonjen zbog nezakonitog pribavljanja kredita od 25 miliona evra, koji niti je vratio niti će vratiti, a drugi je Luki, koji je od Agrobanke na isti način podigao kredit od 8 miliona evra, koji takođe nikad neće vratiti. Dokaz za to je što je Luki neposredno pre imenovanja Veljovića na još jedan mandat prvog čoveka srpske policije, viđen u društvu sa njim u Pećincima.

Šta bi prvi čovek policije tražio u društvu čoveka osumnjičenog za proneveru 8 miliona evra? Ovaj je naravno sebi pribavio i dvadeset puta veći iznos, a ti drugi slučajevi se kao slučaj sa Agrobankom drže u fioci, a tu su npr trgovinski lanac Venac, hotel Lepenski vir, preduzeće Sava, gde je isti tajkun Luki kupovao državni i društveni kapital i bogatstvo za stostruko manje iznose od realne cene i vrednosti istih.

Njih dvojica se nisu slučajno sastali, niti je slučajnost što je sastanak bio baš neposredno pred ponovno imenovanje Veljovića. Svakako je taj susret u funkciji obustavljanja istrage o ulozi Lukija u aferi Agrobanka.

U Srbiji nemaju sudije i tužioci odlučujuću reč o tome šta je krivično delo, ko će biti krivično gonjen, već su to tajkuni i policijski moćnici koji određuju šta je protivzakonito, ko će u zatvor, a ko na egzotična ostrva. Za to dobijaju nagradu, što u basnoslovnim svotama novca, što u podršci za nova imenovanja na nove pozicije i mandate.

Luki je i na putu pregazio ženu i petogodišnje dete, a za to je odgovornost preuzeo njegov radnik koji je u zamenu za odležanu kaznu zatvora, i to u nekom simboličnom trajanju, od Lukija dobio kuću.

Drugi slučajevi su kad je Sava Čojčić , sadašnji predsednik opštine Pećinci, na putu ostavio neosvetljenu traktorsku prikolicu, na kojoj je pukla guma i otišao da se karta, a na istu prikolicu svojim vozilom je naletela žena koja je poginula. Čojčić je za to nakon nekoliko godina skrivanja predmeta u fiokama, osuđen samo na uslovnu zatvorsku kaznu.

Dvojica pripadnika lokalne pećinačke polcije, gde je jedan vozeći u pijanom stanju prevrnuo automobil i ostavio svog saputnika nepokretnim za ceo život, a njegov uzorak krvi je na putu do bolnice zamenjen krvlju treznog policjaca pa se i on izvukao samo sa uslovnom osudom.

Drugi pripadnik lokalne policije je takođe vozeći pijan, izazvao saobraćajnu nesreću na pružnom prelazu gde je njegov saputnik poginuo, a on posle nekoliko meseci vraćen na posao bez ikakve osude, kao da se nikad ništa nije ni dogodilo.

Ne dešava se samo na Kosovu zastrašivanje svedoka. Doduše, tamo ih i ubijaju, a u mom slučaju su brojni svedoci napada razularenih policajca na mene sa pendrecima u rukama gde sam ja držao malo dete u rukama, izgubili želju da svedoče o tome šta su videli, a taj napad na mene je okvalifikovan kao sprečavanje službenog lica u vršenju poslova, i za to sam dobio bezuslovnu zatvorsku osudu.

Dakle naletanje hordi policajca na moju kuću u više navrata, predstavlja vršenje službenih radnji, a prekoračenje službenih ovlašćenja i nepotrebna upotreba sile se podrazumevaju. Kod nas je zaštitni objekat svaki pijani i drogirani policajac, a ne građanin i opšte dobro i interes, pošto su policajci iznad zakona u Pećincima je i lajanje komšijskih kerova kvalifikovano kao napad na policajce, što je svojevrstan paradoks, a što se da videti iz presude kojom sam poslan u zatvor.

Navodno sam ja nahuškao pse na policajce. Meni je oteta imovina, i to legalno posedovani pištolji, jer mi nikad do sad nekom presudom ili rešenjem nije oduzeto pravo na držanje oružja..U pozadini mog slučaja i progona je to što sam se zamerio tajkunu Lukiju, kao i što sam se po povratku iz Šilerove (sada srušenog zdanja Dušana Spasojevića), javno, na sastanku, i pred svima, upitao gde je nestao deo zaplenjenih narkotika!



     Početak mojih nevolja



Moje su nevolje počele pre šest godina, kada je izrešetana trgovačka radnja Luki u Prhovu, kod Pećinaca. Vlasnik je Luki komerc, odnosno Živorad Panić zvani Luki i njegov brat Milorad, najveći monopolisti u Sremu. Živorad je čovek koji se obogatio devedesetih godina, kada je dobijao šlepere humanitarne pomoći, i prodavao je.

Bez ikakvog razloga, ili svedoka, optužill su me da sam pucao u izlog Lukljeve prodavnice. Lomljenje izloga, obijanje prodavnice i pljačke, organizovao je sam Živorad. Njegovi ljudi su odnosili robu, njegova policija je vodila istragu i sve je to, posle nekoliko dana, osiguranje platilo. Njegovo osiguranje koje nije ni vodilo računa o tome da se navodno ukradena roba u rafove vraćala sa novim otpremnicama. Zapalio je i svoj magacin u Pećincima, a osiguranje je sve platilo iako slučaj do danas nije rasvetljen.

Pećinačka policija spremno je dočekala razbijanje izloga. Odmah je intervenisala, odnosno počela realizaciju već poodavno pripremljenog scenarija o mojoj kompromitaciji. Smetao sam nekima gore. Već sam ranije bio napisao da sam 1998. godine učestvovao u hapšenju čuvenih zemunskih bosova Mileta Lukovića Kuma i Dušana Spasojevića. Tada smo kod njih pronašli 1,5 kilograma heroina. Zaplenili smo ga i od Šilerove ulice do zgrade MUP-a nestalo je 600 grama.

Javno sam pitao gde je heroin, a to nije baš pametno. Tadašnji načelnik OUP-a Zemun, Milan Milojković pozvao me je na "prijateljski’" razgovovor i bez mnogo uvijanja saopštio mi je da bi bilo najbolje, umesto što se raspitujem o nestaloj drogi, da sarađujem. Popraviću svoje materijalno stanje. Zemunci su darežljivi.

Odbio sam. I sve je tu počelo…

Moraju me opametiti, odnosno trebalo je da mi zatvore usta.

Luki je to iskoristio da mu pomogne u mom uklanjanju. Znao je da znam šta on radi, odnosno kako krade. Znao je da znam sve o obijanju vlastitih prodavnica, o potkupljivanju opštinskih funkcionera… Znao sam ko ga sve štiti i zašto.

Presudio mi je Nikola Mudrinić. Režirali su mi pritvor Jasna Kovačevlć, Biljana Spajić, Dragana Kljičković i Radmila Vidić Petković. Da ne zaboravim v.d predsednicu Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici Vericu Radekić Koricu i predsednika Višeg suda Gorana Gnjidića.

U mom progonu učestvovali su i istražni sudija Osnovnog suda u Mitrovici Nada Janković i sudija Osnovnog suda Ljubica Petrić. Moji progomtelji su bili i sudije bivšeg Okružnog suda Borislav Pupovac, Vladislava Svilokos i Nada Kolmenac. Spisak se ovde ne završava. U mom progonu učestvuju sudije Apelacionog suda u Novom Sadu Dragina Vujić, Dragan Kojić i Đurđina Bjelobaba.

Neću da preskočim ni tužioce Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici Sofiju Vitomirović, Milenu Crnobarac, Vladimira Šarca, Višeg javnog tužioca Brankicu Milosavljević kao i predsednika Apelacionog javnog tužtlaštva Đorđa Ostojića. Na ovom spisku su i bivši predsednik opštinskog tužilaštva u Rumi Živko Joksimović i njegova naslednica Tanja Čelić.

Svima na usluzi u kompromitaciji žrtve stoji neuropsihijatar Milka Tanacković. Tu je i policija Srema. "Pravdu" sprovode načelnici policijske uprave S. Mitrovice Zoran Smajić i rumske policijske stanice Željko Sekulović.

Njihovim "istraživanjima" pomagala je i moja bolesna rodbina Borislav Dobrilović, Gordana Dobrilović i Olgica Dragičević. Pomažu im i pijani i drogirani policajci, kao što su Miodrag Kostić, Zarije Crnjanski, Momčilo Tešić, Jovo Andrić i Stevica Mitrović. Na terenu otimaju novac i imovinu uz pomoć sudija i tužilaca, vrše nasilje i krivična dela protivpravnog lišavanja slobode.

Tu je i radnica suda u Novom Sadu Dragana Dragičević. Pomenuću i direktora policije Srbije Milorad Veljovića. On je direktno zataškao saobraćajku načelnika Miodraga Kostića koji je pijan slupao službeno vozilo. Slupao je i jedno privatno vozilo i sve se zataškalo. Platio je štetu vlasniku slupanog vozila, a službeno vozilo popravio je besplatno u autoservisu Luki. Odeljenje za kontrolu zakonitosti MUP-a sačinilo je o ovome službenu belešku.

Svi ovi su u nekoj vezi sa kapitalom Lukija. Štite ga svi iz policije i sudstva Srema.

U Sremu danas može da radi samo onaj koji mu nije konkurencija. Njegovi ljudi upadaju u najmanje trgovine i zatvaraju ih. Pomaže i policija. Svako vozilo koje nosi robu, a nije Lukijevo, ide na obavezan tehnički pregled, iz kojeg izlazi uz veliku globu.

Njegova "grupa građana" je jezičak na vagi koalicije. Ako se naljuti, napušta skupštinsku većinu i prilazi opoziciji. Zato ga niko ne ljuti. Naprotiv. Sklopio je ugovor da ceo vozni park opštine, policije, doma zdravlja i ostalih opštinskih preduzeća, održavaju njegovi auto servisi. Vozila moraju da kupuju gorivo na njegovim pumpama.

On je korumpirao ceo Srem. Borba protiv korupcije koja se svakodnevno promoviše, u Sremu izgleda smešno.”



©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije