Korak po korak

Iako mnogi radije biraju odmor uz knjigu ili televiziju nego rekreaciju, trčanje je i danas popularno koliko i pre više vekova. Doduše, nekada je ova disciplina imala potpuno drugačiji karakter.

Pretpostavlja se da koreni trčanja na duge staze potiču iz drevne Grčke, a prema legendi sačuvanoj do današnjih dana, maraton, najduža trkačka disciplina, nastao je oko 490. godine pre naše ere. U to vreme atinski i persijski vojnici vodili su bitku blizu mesta Maraton, udaljenog četrdesetak kilometara od glavnog grada Grčke. Kako je zabeležio Herodot, Atinjani su poslali vojnog kurira Filipidesa da traži pomoć od Spartanaca kako bi dobili bitku. Filipides je za manje od dva dana pretrčao razdaljinu od oko 150 milja.

Tako je, prema nekim verzijama, iz ovog Filipidesovog podviga nastao maraton. Iako u ovu legendu mnogi ne veruju, ona je bila izuzetno popularna u devetnaestom veku. Pred kraj ovog veka, tačnije, 1896. godine, prilikom održavanja prvih modernih Olimpijskih igara u Atini, organizatori su došli na ideju da održe i prvi zvanični maraton u znak sećanja na Filipidesovu dvodnevnu trku, a za pobednika je bio predviđen srebrni trofej. Baron Pjer de Kuberten, otac modernih Olimpijskih igara, prihvatio je ovu ideju. Organizovana je trka na duge staze - od 40 kilometara - koja je nazvana maraton. Ovaj maraton održan je kao glavni događaj u finalnom delu Olimpijskih igara. Nekoliko meseci pre tog maratona Grci su organizovali još dva, kada su izabrani maratonci koji su predstavljali ovu zemlju na Olimpijadi. Jedan od njih održan je u martu 1896. godine, a trkači su imali zadatak da pretrče razdaljinu između Maratona i Atine.

Prvi maraton na Olimpijadi 1896. godine doživeo je ogroman uspeh i od tada za trku na duge staze postoji veliko interesovanje publike. S vremenom su u metropolama širom sveta počeli da se organizuju maratoni koji su vrlo brzo ušli u tradiciju. Tako je 1970. godine organizovan prvi Njujorški maraton, koji se od tada održava svake godine i predstavlja veliku konkurenciju Bostonskom maratonu. U poslednjoj deceniji prošlog veka organizovan je i Beogradski maraton, koji se od tada takođe tradicionalno organizuje jednom godišnje.

Ove najduže trke predstavljaju svojevrsni test snage, izdržljivosti i veštine trkača koji moraju precizno da rasporede svoje mogućnosti kako bi pretrčali više od 40 kilometara puta.

hm..mislim da sam zaboravila da trcim... prosle godine u ovo vreme nas par trcalo je po sat vremena dnevno. posle par nedelja trcanja, desni skocni zglob, koji je i inace problematican (mada, problematican je i levi), naduo se kao krofna za jednu jedinu noc i posle toga nisam mogla da hodam tri dana... ili je mozda od kilaze..