„Kopi-pejst” koriste i studenti i profesori :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Javna je tajna da profesori kradu studentske radove i radove drugih kolega, da prepisuju i sopstvena dela, a kradu i studenti.

Pravi akademci, uprkos modernoj tehnologiji, ne plagiraju seminarske, diplomske ili stručne radove Foto R. Krstinić

Na fakultetima je zavladao novi trend – plagiranje seminarskih radova, diplomskih, doktorskih, radova profesora u domaćim i međunarodnim časopisima. Zahvaljujući novim tehnologijama, „kopi-pejst” koriste i studenti i profesori, a Odbor za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu i zvaničnim dopisom je skrenuo pažnju Senatu da mu se sve češće obraćaju razni predlagači radi utvrđivanja povrede etike nastavnika zbog intelektualne krađe.

Prorektorka UB dr Neda Bokan, inače profesorka Matematičkog fakulteta, kaže da ne treba ići na tako visok nivo – krađa počinje već od seminarskih radova, ali i dodaje da danas postoje razni softveri koji omogućavaju proveru stepena plagijata.

– To je aktuelno za sve nivoe studija, gde god tražite samostalni rad. I to nije problem na nivou samo našeg odbora, već i svih naučnih časopisa. Meni se često događa, pošto vodim redakciju za prikazivanje radova iz matematike, mehanike i računarstva na nivou Srbije, da glavna redakcija u Berlinu dobije informaciju da je neki rad plagijat i onda nas mole da taj rad iz tog časopisa isključimo i da dalje vodimo računa o konkretnom autoru – objašnjava profesorka Bokan.

Nemanja Stamenčić, nekadašnji član Odbora za profesionalnu etiku u ime studenata, inače diplomac Fakulteta organizacionih nauka, kaže da Odbor prvo treba da se pozabavi profesorima, pa tek onda studentima. On kaže da profesori ne prate studenta, da vrlo često i ne pročitaju ono što je napisao i da je to jedan od osnovnih razloga što je plagiranje postalo trend.

– Studenti, naravno, koriste nezainteresovanost profesora, kojima je najčešće bitna forma i koliko rad ima stranica. Većina naših diplomskih radova jesu ekvivalent ozbiljnom poslediplomskom radu u razvijem zapadnim zemljama, gde su seminarski radovi, na primer, na desetak stranica, a kod nas na 30. Kada je takva situacija, logično je da se studenti bave kvantitetom, a ne kvalitetom i da im je najlakše da dođu do zadatog obima svog rada tako što će da kopiraju – kaže Nemanja.

Sagovornik ukazuje i na činjenicu da postoji i druga strana ove priče, a to je javna tajna da profesori koriste studentske radove za pisanje sopstvenih radova. Dr Marko Pavlović, redovni profesor Pravnog fakulteta u Kragujevcu, jedan je od malobrojnih nastavnika koji se usudio da javno progovori na ovu temu i pravdu zatraži pred sudom. Kako nam kaže, zauzvrat je imao samo muke i nevolje, jer je za većinu kolega važno „ne talasati, biti miran i primati platicu”.

– Prvo sam od Sudu časti Univerziteta tražio da ispitaju slučaj koleginice koja je inače optužena i u aferi „Indeks”, ali je sud odbio da o plagijatu raspravlja. Pošto ovaj naučni put nije uspeo, podneta je krivična prijava, koja je rastezana godinu dana i na kraju odbačena. Koleginica je posle mene tužila za klevetu i sad ću u februaru na sudu satima da čitam njenu monografiju i dokazujem da je plagijat – priča profesor.

Centar za evaluaciju u obrazovanju i nauci (CEON), kao izdavač Srpskog citatnog indeksa i Bibliometrijskog izveštaja o časopisima, tokom 2009. i 2010. godine preduzeo je opsežno istraživanje s ciljem da se ta dva informaciona izvora rasterete nelegitimnih sadržaja. Proveravani su samo radovi na engleskom jeziku.

Od 2.163 proveravana naučna članka domaćih autora, utvrđeno je da su 240 plagijati ili autoplagijati, a broj bi sigurno bio i veći da su ispitivani plagijati inostranih autora. U pismu Ministarstvu, CEON navodi da na Internetu postoji sve veći broj servisa koji otkrivaju ovakve pojave i da je bolje da se s ovim problemom suočimo na sopstvenu inicijativu, nego pod spoljnim pritiskom.

Izvor: Politika