Proverite da li ste
suviše zabrinuti

Zabrinutost i nemir - stanje koje stručnjaci nazivaju anksioznošću - prosto je deo životnog "prtljaga". Nešto što je normalno za bića čiji je mozak sposoban za tako komplikovane radnje kao što je razmišljanje o budućnosti. Za svakoga je dobro, pa čak i neophodno, da bude pomalo zabrinut jer to pruža motivaciju da se prave planovi i da se vešto deluje. Ali, preterana anksioznost može da sputa ili potpuno onesposobi čoveka, da ga ugrozi i na poslovnom i na privatnom planu. Zato ne bi bilo loše da se zapitate da li je strepnja postala konstanta u vašem životu, i da na ovom mestu pročitate neke osnovne podatke o anksioznosti i njenom lečenju.

Kada se govori o brizi i teskobi koja prelazi normalne okvire, misli se na takozvanu opštu anksioznost, socijalnu anksioznost, specifične fobije (bezrazložne strahove), opsesivno-kompulzivni poremećaj (potpunu okupiranost jednom idejom ili osobom, odnosno nemogućnost da se odoli radnji koja je neprikladna, besmislena ili opasna) ili na jake napade panike.

Ovaj poslednji oblik anksioznosti je najređi, ali i najdramatičniji. Kod osobe koju preplavi osećaj neodređenog straha, obično dolazi do znatno ubrzanog rada srca, a ponekad se javlja i bol ili pritisak u grudima. Ona teško diše, celo telo joj drhti, znoje joj se dlanovi i može da bude ošamućena i da joj se učini da joj gore ruke i noge. Napadi panike su tako strašni da njegove žrtve pomišljaju da lude ili da neće preživeti ovu "epizodu". Za takve napade, koji traju po nekoliko minuta, često ne postoji nikakav očigledan razlog, ali oni mogu da nastupe i onda kada je čovek pod ogromnim stresom.

Kod nekih osoba su drugi ljudi uzrok nespokoja i straha. Tu je reč o socijalnoj anksioznosti. Oni koji od nje pate imaju osećaj da ih njihovo okruženje neprekidno promatra i sudi o njima iako racionalno znaju da to nije istina. U blažim formama, socijalna anksioznost može da stvori ekstremnu osetljivost u prisustvu drugih, a u onim ozbiljnijim može da izazove kompletno povlačenje iz društva.

Opšta anksioznost prilično je raširen poremećaj. Nju karakteriše stalno postavljanje pitanja samom sebi, uglavnom onih negativnih, i beskrajno premišljanje o svemu i svačemu. "Šta ako? " i "Da, ali... " stalno se vrte po glavi žrtava ove vrste anksioznosti i ti ljudi se osećaju zarobljenim u krugu iz koga nema izlaza. Opšta anksioznost obično ne vodi napadima panike, ali ona oduzima energiju, slabi interesovanje za život, i uzrokuje česte i nagle promene raspoloženja.

Eksperti kažu da se neke osobe rađaju sa temperamentom koji ih "vuče" ka anksioznosti, ali da se ona bez obzira na to može kontrolisati.
Kada stručnjaci pružaju pomoć anksioznim ljudima, tretman je prilagođen specifičnim brigama koje njih muče. Ali, postoje tehnike koje mogu da imaju široku primenu i one se često kombinuju.

Pogledajte koje su tehnike u pitanju:
* Kognitivna terapija. Ona se fokusira na stvaranje svesti o modelima razmišljanja koji su "okidač" za zabrinutost. Ova terapija pomaže ljudima da naprave razliku između nerealističnih i realističnih misli.

* Bihejvioralna terapija. Usredsređuje se na obuzdavanje anksioznosti preko uspostavljanja kontrole nad preteranim telesnim reakcijama na brigu. Ljudi se uče kontrolisanom disanju i načinima da opuste stegnute mišiće, a i jedna i druga stvar usporavaju rad srca i snižavaju krvni pritisak.

* Vežbe opuštanja. One predstavljaju kombinaciju kognitivne i bihejvioralne terapije. Anksioznim osobama se, recimo, predlaže da misle na nešto što ih relaksira u onim trenucima kada nivo njihove zabrinutosti raste.

* Desenzitizacija. Ova tehnika se primenjuje kod ljudi koji pate od fobija i opsesivno-kompulzivnog poremećaja. Oni se postepeno i oprezno izlažu onome što je izvor njihove anksioznosti sve dok se kod njih ne razvije tolerancija na takve stvari.

* Terapija lekovima. Antidepresivi, kao i lekovi koji se proizvode upravo za one koje muči anksioznost najefektniji su kada se kombinuju sa psihoterapijom.
Priredila S. Prokić