Konkurs za himnu Republike Srpske :: Politicki ~ Geopoliticki forum

Јавни позив – Конкурс за израду приједлога Химне Републике Српске

I

Комисија Народне скупштине Републике Српске за утврђивање приједлога рјешења у вези са Одлуком Уставног суда Босне и Херцеговине, број У-4/04, на деветој сједници одржаној дана 10. септембра 2007. године закључила је да упути јавни позив свим заинтересованим лицима да учествују на конкурсу за израду приједлога Химне Републике Српске.

II

А) Општи критеријум за Химну Републике Српске садржан је у Уставу Републике Српске, чије релевантне одредбе гласе:

''Члан 1.

Република Српска је јединствен и недјељив уставноправни ентитет.

Република Српска самостално обавља своје уставноправне, законодавне, извршне и судске функције.

Република Српска је један од два равноправна ентитета у Босни и Херцеговини.

Срби, Бошњаци и Хрвати, као конститутивни народи, Остали и грађани, равноправно и без дискриминације учествују у вршењу власти у Републици Српској.

Члан 8.

Република има заставу, грб и химну.

Изглед заставе и грба и текст химне уређује се уставним законом.''

Б) Релевантни налази из Одлуке Уставног суда БиХ у предмету У-4/04 у вези са ранијом Химном Републике Српске, као битан фактор код предлагања рјешења за Химну Републике Српске:

Меритум дјелимичне одлуке од 31.03.2006.године:

«Утврђује се да ... чл. 2. и 3. Уставног закона о застави, грбу и химни Републике Српске («Службени гласник Републике Српске» број 19/92) нису у складу са чланом II/4 Устава Босне и Херцеговине у вези са чл. 1.1 и 2а) и ц) Међународне конвенције о укидању свих облика расне дискриминације из Анекса I на Устав Босне и Херцеговине.»

Изводи из образложења меритума одлуке:

«113. Уставни суд констатује да су оспореним законима,у суштини, регулисана питања симбола и наглашава да су симболи уско везани за његовање и очување традиције, културе, особености сваког народа, те да они утичу на окупљање људи и сједињавање у једној идеји и вјеровању. Несумњиво, симболи носе одређене емоције и смисао који на специфичан начин доживљавају они који у симболима препознају дио своје историје, традиције и културе. Симболи не представљају пуке слике или украсе, него сваки на свој начин носи нека дубља скривена значења....»

«117. Уставни суд у својој јуриспруденцији већ је утврдио да је уставни принцип колективне равноправности конститутивних народа, који произлази из означавања Бошњака, Хрвата и Срба, као конститутивних народа, забрањује било какве посебне привилегије за један или два из тих народа, сваку доминацију у структурама власти и сваку етничку хомогенизацију сегрегацијом заснованом на територијалном раздвајању...»

«118. Уставни суд је у Одлуци број У-5/98 о признању права конститутивних народа на цијелој територији Босне и Херцеговине утврдио уставни принцип колективне једнакости, који намеће обавезу ентитетима да не дискриминишу, у првом реду, оне конститутивне народе који су, у стварности, у положају мањине у одговарајућем ентитету....»

«132. Уставни суд поново наглашава да не оспорава право српског народа да помоћу симбола Републике Српске сачува своју традицију, историјско наслијеђе и културни идентитет, али исто право мора да се да и Бошњацима и Хрватима, као конститутивним народима и свим осталим грађанима Босне и Херцеговине, посебно имајући у виду да су Уставом Републике Српске, као витални национални интерес конститутивних народа, интер алиа, дефинисани идентитет конститутивних народа, образовање, вјероисповијест, језик, његовање културе, традиције и културно наслијеђе.»

«133. Текст данашње химне Републике Српске је написан у вријеме кнеза Милана Обреновића, 1872. године, а постала је званична национална химна Краљевине Србије у вријеме његовог крунисања, када су првобитне ријечи «књаз-Милана, Боже, спаси» измијењене тако да гласе «краљ Милана, Боже, спаси». Та химна се употребљавала све до проглашења Краљевине Југославије, што је, такође, неоспорна историјска чињеница. Химна садржи стихове којима се велича српски краљ «Боже, спаси, Боже, храни, српског краља, српски род», позива на слогу српског народа «сложи српску браћу драгу, на свак' дичан славан рад, слога биће пораз врагу а најјачи српству враг, нек' на српској блиста грани братске слоге златан плод» и говори о српској краљевини «краљевину српску брани, пет вековне борбе плод». То неоспорно указује на то да Химна Републике Српске симболише само српски народ у Републици Српској, што је као неоспорно прихватила и Народна скупштина.»

III

Посебни критеријуми садржаја Химне:

Комисија ће разматрати само потпуне приједлоге који садрже и инструментални и текстуални садржај.

Текстуални садржај може бити сасвим нов и до сада необјављен, али може бити и кориштен из књижевног наслијеђа с ових простора, као дослован или коригован текст, у складу са правилима о заштити ауторских права.

Инструментални садржај може бити сасвим нов и до сада необјављиван, али може бити и са мотивима из музичког наслијеђа, у складу са правилима о заштити ауторских права. Мелодија химне треба да буде свечаног карактера, једноставна, у развоју консеквентно спроведена, са природном градацијом чији врхунац треба да буде на почетку рефрена, мора бити дводјелног или тродјелног облика (дводјелна или тродјелна пјесма: АБ, АБА или АБЦ).

IV

Услови јавног конкурса:

- Конкурс је анониман.

- На конкурс се, у једној коверти, доставља:

I текст у два примјерка,

II клавирски извод или нотни (мелодијски) запис са потписаним текстом и шифрованом хармонизацијом ,

III демо снимак на CD или DVD,

IV унутрашња затворена коверта са подацима о аутору.

- Сви поднесени радови морају бити обиљежени шифром.

- Шифра је нумеричка, са девет бројева одабраних од 0 до 9, без размака између сукцесивних цифара и без било каквих других словних, интерпункцијских или математичких ознака. Иста шифра се означава: у горњем лијевом углу текста, на клавирском изводу и на омоту или наљепници CD.

- У посебној затвореној коверти, обиљеженој одабраном нумеричком шифром рада, учесник у конкурсу ће доставити податке о себи, и то: име и презиме, стручну квалификацију, занимање, основне биографске податке, кућну адресу и контакт адресу, телефон, електронску адресу или број факса.

- Сваки учесник у конкурсу може учествовати са неограниченим бројем радова, али сваки приједлог мора бити опремљен као посебна пошиљка, под сопственом шифром, независно од било ког другог приједлога истог аутора.

- Сваки учесник у конкурсу доставом свог приједлога у прописаној форми прихвата све услове и пропозиције овог конкурса, у садржају и форми како је наведено у тексту расписа конкурса.

- Расписивач конкурса није обавезан да додјели награду или откуп било ком учеснику конкурса уколико закључи да ни један рад није задовољио очекивања или захтјеване критеријуме.

- Комисија има право од аутора чији рад буде квалификован за приједлог коначног рјешења тражити дораду или измјену појединих елемената приједлога, што је аутор обавезан прихватити (осим у случају да те дораде или допуне битно мијењају карактер његовог приједлога, у ком случају је дужан да о неприхватању писмено извијести Комисију у року од 3 дана од дана саопштења таквог захтјева).

- Аутор чији рад буде награђен сагласан је са преносом свих ауторских права и потраживања по основу свог рада осим моралних на Народну скупштину Републике Српске.

- Чланови Комисија за утврђивање приједлога рјешења у вези са Одлуком Уставног суда БиХ, број У-4/04 не могу учествовати на конкурсу као предлагачи конкурсних рјешења.

Приједлог, у складу са претходним критеријима, доставља се као поштанска пошиљка на адресу расписивача конкурса (Народна скупштина Републике Српске, ул. Вука Караџића бб Бања Лука, са назнаком ''Конкурс за химну Републике Српске'' - Комисији) у затвореној коверти , без имена и адресе пошиљаоца на пошиљци.

Рок за слање приједлога рјешења по овом конкурсу је 30 дана од дана последњег објављивања конкурса у јавним гласилима. Пошиљке које су предате пошти а које расписивач не прими у року од 100 сати од тренутка истека рока, сматраће се изгубљеним и неће се накнадно разматрати.

Материјали пристигли на конкурс се не враћају.

V

Аутор рада чији приједлог рјешења буде одабран од стране Комисије те као такав предложен и усвојен од стране Народне скупштине и као коначно рјешење ступи на снагу, након објављивања у «Службеном гласнику Републике Српске», има право на новчану награду у износу од 10 000 КМ;

Комисија задржава право да, по сопственој процјени, утврди могућност откупне награде за још два рада који ће бити награђени новчано са износом од по 2000 КМ.

Исплатом предвиђене награде ауторима апсолвирају се узајамне обавезе по одредбама конкурсних услова.

VI

Сви пристигли радови по расписаном јавном конкурсу ће бити јавно отворени на сједници Поткомисије којој је Комисија за утврђивање приједлога рјешења у вези са Одлуком Уставног суда БиХ, број У-4/04 повјерила послове око прегледа приспјелих приједлога и одабира радова које оцјени као у потпуности или приближно адекватним прописаним условима конкурса и очекивањима Комисије.

Народна скупштина Републике Српске разматраће онај приједлог који јој на основу резултата овог конкурса упути Комисија за утврђивање приједлога рјешења у вези са Одлуком Уставног суда БиХ, број У-4/04.

Број: 02-1669/07 ПРЕДСЈЕДНИК КОМИСИЈЕ

Бања Лука, 11.09.2007.г. Мр Игор Радојичић